O tome su u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ govorili Slobodan Reljić, sociolog i nekadašnji urednik nedeljnika NIN, i Milan Mišić, dugogodišnji dopisnik „Politike“ iz Japana i SAD.
Donald Tramp je već jednom izjavio da će poništiti nuklearni sporazum sa Iranom, pa se predomislio, kaže Mišić, a 15. maja opet dolazi dan kada će američki predsednik dati potvrdu o tome pridržava li se Islamska Republika sporazuma koji je jula 2015. potpisala sa šest velikih sila.
„Pitanje je, dakle, da li će taj sporazum opstati ili neće. U ovom momentu, samo su SAD i donekle Izrael protiv toga da se on produži. Sve evropske zemlje su jedinstvene u tom frontu i tome će, između ostalog biti posvećena i poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Vašingtonu“, objašnjava Mišić.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je bolje i nesavršen sporazum nego nikakav sporazum, a ako možda nije savršen, sporazum je sveobuhvatan, veli Mišić. Nuklearni sporazum sa Iranom je, prema Mišićevim rečima, najobimniji međunarodni sporazum — broji 159 stranica.
„Amerika je dosta uložila u njega; nikada se nije desilo da jedan američki državni sekretar sedamnaest dana uzastopno pregovara, kao što je to činio DŽon Keri u Ženevi; da se isto toliko puta susretne sa iranskim ministrom inostranih poslova… Očigledno se vodi i neka tajna i polutajna diplomatija, s obzirom na činjenicu da je šef iranske diplomatije ovih dana u NJujorku, nominalno zbog učešća na jednoj konferenciji UN, ali svakako će ta prilika biti iskorišćena i za susrete sa američkim kolegama“, kaže Mišić.
S obzirom na to da je proces nominacije novog američkog državnog sekretara još u toku, stvarni šef američke diplomatije je ambasadorka SAD pri UN Niki Hejli, dodaje Mišić.
Glavni rezultat sporazuma, prema Mišićevim rečima, jeste to što je Iran drastično smanjio proizvodnju uranijuma i odrekao se proizvodnje uranijuma koji može da bude upotrebljen za nuklearno oružje.
Oko Trampa se trenutno nalazi, kako Mišić kaže, tvrda ekipa, koja je za to da Amerika raskine sporazum. Jedini koji pritiska kočnicu je šef Pentagona DŽejms „Besni pas“ Matis.
Francuski predsednik Emanuel Makron kao da pokušava da preuzme vodeću vojnu ulogu u trenutku kada Velika Britanija izlazi iz Unije. Govori o sebi i Trampu kao o dvojici najnepredvidljivijih i najhrabrijih političara. Sve to dolazi uprkos tome što se nije usaglasio sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o unutrašnjim reformama EU.
To, prema Reljićevim rečima, ima logike, s obzirom na unutrašnje probleme Nemačke, na dugotrajno formiranje vlasti i rast stranaka alternativne opozicije. Sa druge strane, na Francusku je manji pritisak onih članica EU koje se protive raznim potezima nemačke kancelarke.
Međutim, Reljić Makronovu politiku ocenjuje kao mnogo buke ni oko čega. Sve što se sada događa, a posebno bombardovanje Sirije, prema Reljićevom mišljenju ima veze sa Iranom. Pominje događaje u Iraku, kada je tadašnji američki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld govorio: „Kada kažem Irak, imajte stalno na umu Iran“. „Dakle, Iran nije samo taj sporazum, to je, u stvari, samo deo problema sa kojima se Amerikanci susreću kada je Iran u pitanju. Iran je tako narasla zemlja i sada postaje problem njihove kontrole čitavog tog prostora. Mislim da će vrlo teško moći da izbegnu da se ne napravi neka vrsta ataka na Iran“, kaže Reljić.
Makron nema velike šanse da uspostavi lidersku poziciju u Evropi, predviđa Reljić, i verovatno će se, kako kaže, slomiti na nekoj krivini.
Rusija je prešla Rubikon, njene elite više ne veruju da je partnerstvo sa Zapadom moguće. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews.com
