Bjelogrlić objašnjava da su dve stvari bile ključne da uradi seriju "Senke nad Balkanom".  

"Radeći na filmu i seriju 'Montevideo, Bog te video', otkrio sam taj svet 30-ih godina, shvatio koliko je to intenzivan i bitan period. Možda period kad je uspostavljeno sve što mi danas živimo, period kad su uspostavljeni temelji modernog sveta. A na Balkanu je jedna mlada država puna političkih uticaja i iskušenja", kaže on.

S druge strane, Bjelogrlić kaže da je istraživajući taj period našao da je između Soluna i Beograda bila najveća raskrsnica puteva droge, a da je Interpol nazvao Balkan Kolumbijom.

"Zadatak pop kulture je da zainteresuje ljude za određene istorijske događaje i ličnosti kroz svoju fikciju", objašnjava Bjelogrlić i dodao da je za seriju "Senke nad Balkanom" bila potrebna i doza hrabrosti.

U drugoj sezoni serija biće smeštana u 1934 godinu kada je ubijen kralj Aleksandar Karađorđević i imaće jaču političku pozadinu, otkriva Bjelogrlić.

Odgovarajući na pitanje o riziku zbog prelaska sa televizije sa nacionalnom frekvencijom na ambiciozni kablovski kanal, TOP kanal.

"Žao mi je što druga sezona serije ne ide na RTS-u. Ali i pored moje vezanosti za RTS, moji najveći projekti su urađeni za njih, 'Senke' su jedva došle na repertoar RTS-a. Imao sam utisak da, meni iz nepoznatih razlog, RTS tu seriju nikad nije prihvatio kao svoju", kaže Bjelogrlić.

Dodaje da je ponuda RTS-a bila najlošija i izrečena u smislu "uzmi ili ostavi", iako su znali da tog trenutka postoji značajno bolja ponuda.

"Osim jedne osobe, koja se zove Ivana Miković, nisam imao utisak da je tamo ikome stalo da ta serija ostane na RTS-u. Prosto, ako hoćete ovako da kažem - 'Senke' su se desile RTS-u, realnost RTS-a je serija 'Nemanjići'", ocenio je Bjelogrlić.

Sad je mnogo lakše snimiti film i seriju

Bjelogrlić ističe da je u Srbiji je uvek bilo teško snimiti film i seriju, posebno ako se radi o ambicioznijem projektu.

"To je realnost, ne samo Srbije već svih malih, siromašnih zemalja. Možda ću zvučati kao neka budala, ali ja sam optimista i mislim da je sada mnogo lakše iz mnogo razloga", smatra on.

Navodi da je tehnologija napredovala i da je sadržaj postao najbitniji, kao i da postoji mnogo veća potražnja.

"Mi imamo tradiciju dobrog filma. Moram da budem pošten do kraja, poslednje tri-četiri godine i politika Ministarstva kulture i Vlade Srbije je vro afirmativna prema filmu. Imamo najveći budžet za film u novijoj istoriji", rekao je on.

Bjelogrlić ističe da su danas šund, kič i prostakluk deo naše svakodnevice.

Tito jedan od retkih koji je znao moć kinematografije

Bjelogrlić smatra da je Jugoslavija bila zemlja malih razlika među narodima i ocenjuje da ima mnogo više stvari koje ih spajaju nego razdvajaju.

"Te sitne razlike, koje su političarima poslužile da rasture Jugoslaviju, su umetnicima uvek bile inspiracija za stvaralaštvo", kaže on.

Bjelogrlić kaže da od smrti Josipa Broza Tita niko nije shvatao koliko je kinematografija važna.

"On je bio jedan od retkih vladara koji je vrlo dobro znao moć kinematografije, moć filma i televizijskih serija. Sa njegovim odlaskom ovi novi političari nisu to razumeli na najbolji način", kaže Bjelogrlić. Kako pedofili vrebaju decu po društvenim mrežama i kako zaštiti decu saznajte OVDE. Izvor: N1