Piše: Arkadi Savitski
U toku priprema za rusko-američki samit, odvija se pojačanje američkih snaga. To je prilično čudna pozadina događaja, blago rečeno.
4.borbena avijacijska brigada i 4. pešadijska divizija će biti raspoređene u Evropi kao deo njihove operacije Atlantic Resolve. Sa sedištem u Nemačkoj, snage će učestvovati u više vežbi, od kojih će većina biti u blizini granice sa Rusijom u Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Baltičkim državama.
Vojska razmišlja o raspoređivanju cele divizije u Reforger tip vežbi, sa vojnicima koji pristižu da koriste unapred postavljenu opremu. Te snage bi potencijalno mogle biti predviđene za prvi udar, sa raspoređivanjem do nivoa divizije krajem 2018. ili 2019. godine.
Planovi uključuju stvaranje operativne komande koju će ugostiti Nemačka. Planirana je još jedna komanda koja će obezbediti mobilnost u severnoatlanskim pomorskim putevima. Razmatra se “vojni Šengen“ kako bi se omogućilo lako kretanje preko granica. NATO rotira četiri borbene grupe veličine bataljona, koje imaju vazdušnu podršku širom Poljske – u kojoj se nalazi 800 američkih vojnika – i Baltičkih država.
U februaru je američka vojska održala najveću artiljerijsku vežbu u Evropi još od Hladnog rata. Ovaj događaj je nazvan Dynamic Front 18 i uključivao je sedam sistema za lansiranje raketa, 94 komada artiljerije, uključujući osam nemačkih pancer haubica 2000, 14 britanskih lakih oružja L118, i 18 američkih M777 15mm haubica.
Vojna komanda SAD-a procenjuje mogućnost zadržavanja udarne grupe nosača USS Harry S. Truman na Mediteranu, oblasti koja je pod odgovornošću evropske komande, umesto da je rasporede na Bliskom istoku, koji je pod kontrolom Centralne komande.
Grupa je napustila Norfolk 11. aprila. Ovaj potez bi imao za cilj da “proveri Rusiju,“ oslobađajući druga američka pomorska sredstva da mogu da obavljaju misije na Baltičkom i Crnom moru. Sekretar za odbranu Matis je 12. aprila rekao Komitetu za oružane službe da je on proučavao mogućnost za reorganizovanje angažovanja grupa nosača njegovog odeljenja. Rotacija raspoređivanja je povećana sa tradicionalnih šest na deset meseci. Veliki broj američkih brodova je koncentrisan u blizini Sirije.
Poljska će ove godine ugostiti Anakondu 2018, najveću vojnu vežbu NATO-a ikada, čiji je obim zaista izuzetan. Ona će uključivati 100.000 vojnika, 5.000 vozila, 150 aviona i 45 ratnih brodova. Ovaj događaj je bio mnogo manji pre dve godine.
Ovaj scenario se zasniva na premisi iznenadnog napada na Rusiju. Očigledno je da će ova velika sila biti sastavljena za ofanzivne, a ne za defanzivne operacije. Sto hiljada vojnika, samo zamislite! Ovo je najočiglednije kršenje osnivačkog akta NATO-Rusija, potpisanog između NATO-a i Rusije 1997. godine, koji sadrži odeljak o uzdržavanju NATO-a po pitanju “stacioniranja značajnog broja borbenih snaga.“
U međuvremenu, oko 3.600 američkih vojnika je sletelo u Jordan. Oni učestvuju u dvonedeljnoj američko-jordanskoj vežbi, Eager Lion, koja je počela 15. aprila. To je vežba za AV-8B Harrers, MV-22 Ospreys, i helikoptere za napad. To prati američke, britanske i francuske vazdušne napade na Siriju. Situacija u južnoj Siriji je preplavljena sukobom, što bi lako moglo povući američke i ruske oružane snage.
U svom govoru o mogućem samitu Rusije i SAD, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izjavio da je uveren da će ruski i američki vojni lideri sprečiti oružani sukob. Američki zvaničnici su mnogo puta rekli da su spremni da učine sve kako bi izbegli erupciju neprijateljstva. Pa, to je ono što govore, ali dela govore glasnije od reči. Nagomilane su snage koje su spremne za napad. Američka raspoređivanja se ne mogu posmatrati kao ništa drugo osim kao ratne pripreme koje su već u toku, a Moskva mora biti dvostruko oprezna.
Lideri ove dve zemlje će imati razne urgentne probleme za razgovor, ali prelazak na umirivanje povećanih tenzija bi bio korak u pravom smeru. Neke stvari se mogu učiniti bez odlaganja, oživljavajući neke postojeće sporazume koji su nezasluženo zaboravljeni, na primer kao što su Sporazum o sprečavanju opasnih vojnih aktivnosti iz 1989. godine ili Sporazum o incidentima na moru (INCSEA) iz 1972. godine. INCSEA je u koristio obema stranama, sprečavajući sukob između sovjetskih i američkih vojnih snaga tokom Jom Kipur rata 1973. godine. On može to ponovo učiniti u istom regionu.
Provokativna vojna raspoređivanja u Evropi teško da je način da se stvori povoljno okruženje za samit. Niti ona povećavaju bezbednost SAD. Ali ona se odvijaju, truju atmosferu i stvaraju veliki problem.
Pogledajte OVDE žestoke sukobe SAA sa džihadistima u okolini Damaska
Izvor: strategic-culture.org
