On dodaje da je nesreća što političari sa jedne i druge strane više vide i govore o bolnim tačkama neslaganja, nego o pozitivnim stvarima koje su povezivale dva naroda.
Hrvatski istoričar u intervjuu za "Večernje novosti" predviđa da će se o temama koje danas "toliko podižu temperaturu" na ovim prostorima razgovarati još najmanje narednih 30-ak godina, kaže da se protivi predlogu o formiranju međunarodne komisije za Jasenovac i smatra da je Hrvatska sama kriva što je austrijska krajnja desnica optužuje zbog stava prema antifašizmu i koketiranja sa ustaštvom.
Prema njegovim rečima, odnos Srba i Hrvata bio je u istoriji različit, ali kaže da ako imate istoriografije i politike koje neprestano naglašavaju najlošije segmente ili sukobe, naravno da gradite i takvu budućnost.
- Onda je cilj da se ti odnosi ne popravljaju. Ako bismo imali politike koje će naznačavati pozitivne elemente, a njih i te kako ima, svima bi nam bilo bolje - rekao je Jakovina.
"Lakše je vlastima da naglašavaju negativno"
On, međutim, ocenjuje da takva želja ne postoji ni kod političkih elita, a velikim delom ni kod običnih građana.
- Puno je jednostavnije svakoj nacionalističkoj vlasti da vlada ako samo naglašava negativno, kritikuje druge, večno priziva nepravde. LJudi ne žele složene priče, već jednostavne formule, po kojima smo mi uvek žrtve, a drugi uvek agresori, i to postaje sjajna priča - rekao je Jakovina.
Napominje i da je protiv zajedničkog predloga hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović i predsednika Hrvatskog helsinškog odbora Ivana Zvonimira Čička da se formira međunarodna komisija za Jasenovac.
- Nema komisijskog određivanja prošlosti. Rekao bih da je predlog Grabar Kitarović i Ivana Zvonimira Čička onoliko ozbiljan koliko su bile pozitivne reakcije na njega. Na taj način se ne usaglašava istorija - poručio je on.
Kako je dodao, da bi se došlo do istine o Jasenovcu potrebno je naučnim metodama prići najbliže, te navodi da smatra da su dve zemlje otprilike i došle do toga.
- Više ne govorimo o 700.000 žrtava, jer je taj podatak isti kao onaj o 130 žrtava. Što se tiče ljudi koji su to istraživali ozbiljno nemate takvu nakaradnu situaciju, već uravnoteženu, ali stravičnu brojku. Tako se to radi, ne komisijama - rekao je on.
Na pitanje kako bi uopšte, toliko godina posle rata mogla da se oformi komisija i šta bi ona radila, Jakovina kaže da to nije realno.
"Hrvatska je sebi pucala u koleno"
- O čemu bi trebalo raspravjati - da neki govore o 700.000 žrtava, neki o 84.000, pa se onda "nađemo" na 200.000? To nije put, već je besmislen, a za naučnike uvredljiv predlog - rekao je Jakovina.
Upitan da li je korak napred Povereništvo za suočavanje sa prošlosti, koje predlaže da se "Za dom spremni" zabrani, ali dozvoli na HOS-ovoj zastavi, Jakovina ocenjuje da je Povereništvo potvrdilo postojeće stanje i da to nije nikakav put.
- Kupljeno je zapravo vreme predsedniku hrvatske vlade Andreju Plenkoviću, koji nije doneo političku odluku. Tako da to nije odluka o pozdravu "Za dom spremni", već odluka o Hrvatskoj 2018. godine. Dakle, pitanje da li Hrvatska 2018. godine želi da bude vezana za ustaštvo - rekao je Jakovina.
Upitan kakav je njegov utisak kada je reč o odnosu Hrvatske prema NDH, Jakovina kaže da je njegov utisak da je Hrvatska sebi, što se tiče odnosa u Drugom svetskom ratu i antifašizmu, 28 godina "pucala sebi u koleno".
"Sada se našla u situaciji, koja je posledica delovanja hrvatskih desnih političkih elita, ali i oni koji su tome sekundirali. Hrvatska interpretacija prošlosti je ismevana u Sloveniji, Austriji i Srbiji i postaje politički teret. To se dogodilo ne zato što su drugi nas napadali, nego zato što su Hrvati sami doveli do ove situacije", rekao je on.
"Nijedno izvinjenje nije shvaćeno kao iskreno"
Navodi i da će se tema oko "Oluje" dugo "zatvarati", te predviđa da se, na način kako se pristupa našoj istoriji iz devedesetih, može zaključiti da ćemo još najmanje 30 godina voditi sličan tip razgovora.
Na pitanje da li su zahtevi za izvinjenje, koji se stalno čuju s obe strane, put da Hrvatska i Srbija prevladaju prošlost, Jakovina kaže da se "videlo da ništa nije dovoljno, da nijedno izvinjenje nije shvaćeno kao iskreno".
- Očigledno postoji želja da se ostane na tački u kojoj srpsko društvo želi da se zaborave devedesete, a hrvatsko ne želi da izađe iz devedesetih. Ako se u tom krugu vrtite ne može ni nauka pomoći. Ako uvek postoji potreba da se osudi, izvini, ogradi, ne može se izaći iz tog kruga. Pogotovu ne u slabašno izgrađenim i ne do kraja demokratskim društvim kao što su naša - rekao je Jakovina.
Ne veruje ni da ima nade da se u budućnosti nešto pokrene.
- A najgore bi bilo kada bi se očekivalo od struke, istografije da se napravi iskorak. Struka je u gorem stanju nego što je bila, a nikada nije bila osobito jaka - rekao je Jakovina.
Pročitajte
OVDE kojim potezom Srbija može da počne da se oslobađa iz okova. Izvor: Tanjug
