Trgovinska razmena između centralne Srbije i Kosova tokom 2017. godine iznosila 464,2 miliona evra, što je 12,9 odsto više nego 2016, govori da naša roba ima kupce. Tako, sredovečni Albanac iz Prištine, koji nije želeo da se predstavi, objašnjava:

 

- Naravno da kupujemo srpske proizvode jer mi na Kosovu gotovo i da nemamo proizvodnju osim, recimo, pojedinih prehrambenih proizvoda, sokova, sredstava za higijenu. Zato se sve ostalo uvozi, kako iz centralne Srbije tako i iz zemalja u regionu.

 

Sagovornik tvrdi da proizvode srpskih kompanija kupuje većina Albanaca jer su, kaže, kvalitetniji od onih koji se proizvedu na Kosovu, ali da to mnogi neće da priznaju jer “kud bi neprijateljima pravili pazar”. Mlađa devojka, koja tvrdi da ne govori srpski, kaže nam da za razliku od prehrambenih proizvoda i sredstava za higijenu, garderoba koja se može naći u ekskluzivnijim radnjama na Kosovu stiže uglavnom iz inostranstva. Ona jeftinija, kako objašnjava, može da se kupi u “sumnjivim radnjama”, a stiže, kako je čula, brodovima iz Kine. I njen momak potvrđuje da, kada je hrana u pitanju, kupuje srpske proizvode i da poziv opozicionih albanskih partija na bojkot robe iz Srbije - nije naišao na veliki odziv.

 

- Jednostavno, ljudi za svoje pare kupuju ono što im odgovara, bez obzira na to iz koje je zemlje - kaže ovaj Albanac.

 

- Čak i oni koji su svojevremeno prevrtali kamione sa srpskom robom na putu od Merdara ka Prištini kupuju proizvode iz Srbije.

 

Da privreda i ekonomija brže pronalaze put saradnje od politike, pokazao je i nedavno održani sajam u Prištini na kojem se među 180 kompanija iz čitavog regiona, predstavilo i više od sedamdeset kompanija iz različitih delova Srbije.

Zanimljivo je da na Kosovu, osim jedne prodavnice u Klini, u albanskim sredinama ne radi nijedna kineska radnja. Zbog konkurencije i uzurpacije tržišta, Albanci su raznim vrstama pritisaka proterali Kineze sa Kosova, primoravajući ih da zatvore radnje koje su bile otvorene u Prištini i drugim većim gradovima.

 

Potencijalnim partnerima sa tržišta Kosova i Metohije ali i regiona, svoje proizvode predstavile su i firme različitih delatnosti, poput prehrambene, metalske, mašinske i elektro, drvoprerađivačke, farmaceutske, tekstilne industrije... ali i iz sektora usluga, počev od trgovine, IT, pa do telekomunikacija.

 

A da su srpski proizvodi veoma prisutni na kosovskom tržištu, najbolje se može videti u radnjama, pre svega velikim tržnim centrima, gde i dalje dominiraju artikli iz centralne Srbije. U velikim marketima mogu se pronaći mleko i mlečni proizvodi, prehrambeni i suhomesnati artikli, kozmetička i sredstva za higijenu, i to po cenama nižim nego u drugim gradovima u Srbiji. S druge strane, prema podacima PKS, firme sa Kosova beleže znatno manji izvoz ka centralnoj Srbiji, premda je od prošle godine zabeležen rast.

 

- Osim blizine tržišta, što je posebno važno za manje kompanije, na veliko interesovanje srpskih privrednika za ovaj sajam uticala su pozitivna iskustva iz proteklih godina - rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, uz napomenu da su već dogovoreni mnogobrojni novi poslovi. 

 

Pročitajte

 

Izvor: Novosti