Ponovo ste bili ranjeni, kako se to desilo i da li ste se oporavili? Ranjavanje se desilo mojom greškom. Ja nisam klasični snajperista koji sedi na jednom mestu i čeka satima. To je u današnje vreme nemoguće. Nijedna kamuflaža ne pomaže od modernih sistema toplovizora koji vide toplotu sa druge strane. Devetog marta u reonu sela Vođanoe, bataljon Azov je uz pomoć jednog preciznog pogotka izgubio najboljeg snajperistu. I tada su u naš rejon poslali mnogo snajperista. Posle dobro odrađenih zadataka trebali smo da odemo. Grupu sam poslao nazad, a ostali smo pratilac i ja. U jednom trenutku zbog artiljerije morao sam da bežim. Kada sam preskakao iz rova u rov pogodio me je metak, iskosa u pancir. Daljina između pozicija je oko šest stotina metara. Od udara me vratio nazad, znači da je bio ili 12.7 ili 338 kalibra. Običan 7.62 sa te daljine i ne osetiš kada udari jer su panciri šeste klase i još imaju četiri sloja zaštite. Međutim, od udara mi je otekla slezina, levi bubreg i želudac su se dobro stresli i desili su se još neki manji problemi. Sve u svemu, kako je moglo biti, dobro je. Da je udarac bio direktan ili bi probio ili tako udario da bi sve organe odvalo. Imao sam prilike da gledam kako borci umiru od unutrašnjeg krvarenja, a ne može im se pomoći.
Da li ste opet na frontu?
Zbog trenutne situacije morao sam da prekinem lečenje. NJihovi snajperi su se aktivirali i na graničnim prelazima počeli su da pucaju po civilima. Gađaju uglavnom u rame tako da ne ubiju ali stvaraju paniku među civilima. Ranili su tri žene i jednog muškarca. Donjeck je svakodnevno izložen artiljerijskim napadima, da li se situacija pogoršala u odnosu na pre nekoliko meseci? Artiljerija se izuzetno aktivirala zadnje tri nedelje. Devedeset posto ciljeva su im civilni objekti. Posebno reon Gorlovke, naselje Zajcevo i Dokučajevsk. Tokom jednog dana je poginulo dvoje civila, prekjuče još dvoje i jedan je ranjen. Mnogo je uništenih kuća. Saglasno Minskim dogovorima naša artiljerija je odgovarala retko, međutim, poslednju nedelju odgovori su žestoki i veoma precizni. Što se tiče našeg snajperskog dela, skoro je u Ukrajini bio američki senator Robert Portman, koji se posle povratka u Ameriku javno žalio na ogromne gubitke ukrajinske armije od naših snajpera.
Iz Ukrajine stalno stižu preteće poruke, najave ofanzive, Porošenko preti napadom. Kakva je atmosfera u Donjecku, da li postoji strah kod naroda ili vojske?
Oni prete već tri godime, a naši borci jedva čekaju da ispune svoje pretnje. Narod se boji, ali takođe bi hteli da sve počne kako bi se pre završilo. Ovakva situacija, ni rat ni mir, je svima dosadila. Sada su uglavnom svi obezbeđeni hranom i lekovima, tako da je narodu lakše. Mada uvek ima pomoći koja stiže uglavnom iz Rusije namenski onima najugroženijima. Moje mišljenje je, a smatram ga merodavnim jer sam non stop u kontaktu s civilnim stanovništvom, da je strah odavno otišao iz Donbasa. O vama je snimljen dokumentarni film "Snajperski rat" koji je dobio nagradu publike na festivalu u Arizoni. Prikazan je na još nekoliko festivala u SAD. Da li taj dokumentarac može promeniti sliku Amerikanaca o braniocima Donbasa?
Na Zapadu ljudi veruju svojim medijima. Za njih sam ja loš čovek jer u filmu govorim o tome da je Amerika teroristička država, NATO teroristička organizacija. Mogu da objasnim zašto tako mislim. Mada posle festivala mnogi ljudi su autorki Olji Šehter zahvaljivali što im je dala mogućnost da vide i čuju i našu stranu. Na tome joj se zahvaluo i oficir američke armije koji je obučavao ukrajinske vojnike i došao je da pogleda film. Za mene lično, važno je da je na Zapad, kako tako, stigla i naša istina. Za njih je najveći šok bio kada su videli Paradu pobede u Donjecku. Kada su videli kolika je podrška od naroda nama i koliko mrze ukrajinsku vlast i armiju.Da li će publika u Srbiji moći da vidi film?
Autorka filma Olji Šehter želela je da film bude prikazan i u Srbiji, ali ni jedan od domaćih festivala nije želeo da prikaže film. Film se prikazuje u Americi, ali ne može i u Srbiji. Međutim, interesovanje publike iz Srbije je ogromno, kaže da dobija veliki broj poruka ljudi koji žele da ga pogledaju. Ona je spremna da dođe u Srbiju ako se nađe neko ko može da organizuje put i projekcije. Situaciju u Donbasu možete pratiti
OVDE. Knjiga "Mrežni ratovi" ruskih geopolitičara Aleksandra Dugina i Leonida Savina distupna je u Srbiji i Republici Srpskoj,... Posted by