Očekuje se da ruski premijer Vladimir Putin i njegov turski kolega Tajip Erdogan bace kamen temeljac nuklearne noćne more u istočnom Mediteranu, otvarajući prvu nuklearnu elektranu u Akuju u južnoj u Turskoj.
Ovaj region je udaljen samo 75 kilometara od obale Kipra, nalazi se u aktivnom seizmičkom rasedu koji može izazvati zemljotres jačine i do 8 Rihtera, a Černobiljska nesreća u Akuju će dovesti do haosa na Mediteranu, Balkanu i Bliskom istoku.
Prema zvaničnim saopštenjima, nuklearna elektrana je namenjena da zadovolji energetske potrebe, ali lako može Tursku pretvoriti u nuklearnu silu, a to je druga glavna pretnja koja stoji iza njene izgradnje.
Iako Turska tvrdi da nema nameru da koristi nuklearne elektrane za razvoj nuklearnog oružja, izgradnja atomskih bombi i mehanizama za njihovo ispaljivanje je u velikoj meri olakšana postojanjem takvih nuklearnih elektrana, jer koriste iste osnovne materijale i, do određene mere, prate iste procedure.
Treba napomenuti da pokušaj Turske da upravlja nuklearnim objektima, koji bi joj mogli dati potencijal za sticanje nuklearnog oružja, počinje 1969. godine. Istorija izgradnje turske nuklearne elektrane se od 2000. godine smatrala prošlošću, a susedna zemlja je bila primorana da osujeti ovaj projekat zbog finansijskih poteškoća.
Budući Černobilj
Studije o životnoj sredini, koje su urađene na vreme, ukazuju na opasnosti nuklearne katastrofe, jer je aktivna seizmička ruptura na kojoj će biti izgrađena takođe dala dva jaka zemljotresa 1991. godine, veličine 5,8 i 6,6 Rihtera. Kako se navodi u studiji profesora Karla Baktrota, predsednika Instituta za predviđanje zemljotresa, dovoljno je dugo da se može proizvesti zemljotres veličine i do 8 stepeni Rihterove skale.
Procene naučnika su došle do zaključka da će se veliki zemljotres (veći od 6,5) najverovatnije desiti u narednih nekoliko godina.
Na www.greenpeace.org/~nuclear neko je napisao scenario noćne more: “Postoji 50% šansi za zemljotres veličine 7 Rihtera u radijusu od 100 km od Akuju zaliva u narednih 40 godina.“
U slučaju nesreća tipa Černobilj, rastojanje od mesta nesreće iz Grčke će biti minimalno, a uticaj će biti i do hiljadu puta veći. Uzimajući u obzir pravilo u takvim nesrećama, na 10 puta manjoj udaljenosti, uticaj je 100 puta veći!
Reakcije
Novine “Aksam“, u tekstu “Današnji istorijski korak u san od 60 godina,“ pišu da je turska avantura nuklearne energije počela 1955. godine. Potpisivanje sporazuma između Turske i Rusije se dogodilo 12. maja 2010. godine, u okviru koga će biti instalirano četiri rektora od 800.000 Mw, koji će pokrivati 10% turskih potreba za električnom energijom.
Reakcije na nuklearnu elektranu su pružili ekolozi i Republička narodna stranka (CHP). Poslanik ove stranke, Husein Čakmak, rekao je da nuklearna elektrana nije tehnička nužda već politička opcija za Tursku, dodajući da će ova politička opcija dovesti do katastrofe u zemlji, jer su nuklearni reaktori nesigurni, ugrožavaju čoveka i prirodu.
“Već 40 godina se borimo da sprečimo da se u našoj zemlji dogodi novi Černobilj, nova Fukušima. Nećemo dozvoliti da Mersin postane deponija nuklearnog otpada,“ rekao je on. Svi ljudi bliski Putinu mogli bi da se nađu pod sankcijama. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
