Pravda

Predsednički kandidat DPS Milo Đukanović naći će se u velikom problemu ukoliko bude drugog kruga na izborima 15. aprila, zbog čega će uraditi sve da izbegne taj scenario. „Naravno da u drugom krugu može doći do objedinjavanja svih opozicionih subjekata. Matematika je neumoljiva i ona nas vodi zaključku da bi pobjedu mogao odneti opozicioni kandidat. Međutim, ta prosta matematika ne mora da ima svoje puno značenje, ali postoji mogućnost“, kazao je politički analitičar Sergej Sekulović. U svakom slučaju, naveo je on, DPS-u je suštinski potrebna pobeda u prvom krugu predsedničkih izbora kao demonstracija snage i moći, odnosno da pokažu koliko su moćni i superiorni u odnosu na konkurente. „Pobeda u prvom krugu jeste nešto što je zakucavanje izbornih rezultata iz 2016. godine i daje kontinuitet njihovoj politici. S druge strane, daje im i vetar u leđa za lokalne izbore, gde oni, realno, imaju problem u Podgorici. Zato bi im pobeda u prvom krugu omogućila da se ta psihološka prednost opozicije, koja je iskazana i realnim brojkama, prevaziđe“, smatra Sekulović. Svakako, dodao je on, da postoji određeni strah u DPS, jer su na predsedničke izbore izašli sa najboljim kandidatom kojeg su imali, tako da bi drugi krug bio psihološki poraz. „NJima je primarni cilj pobeda u prvom krugu i sve rade da do toga dođe, ali, ipak, postoji određena doza straha da se takav scenario ne ostvari“, istakao je Sekulović. Prema njegovim rečima, ako su reper parlamentarni izbori, Đukanović bi mogao da računa na minimum oko 160.000 glasova njegove stranke do nekih 180 – 190.000 ako uzmemo u obzir i glasove stranaka koje su ga podržale. „To bi bio neki njegov maksimum“, kazao je Sekulović. Kako je kazao, izlaznost od 72-73 odsto bi bila snažan indikator da ćemo imati drugi krug i dobro bi omela kandidata DPS-a u naumu da pobedi u prvom krugu. „U svakom slučaju, opozicija je konkurentnija i može da se nada pobedi u drugom krugu. Svakako da to zavisi od mnogo faktora jer drugi krug podrazumeva i nova pravila, ali zašto da ne – pobeda bi mogla da bude tu“, naveo je Sekulović, dodajući da je, po njegovom mišljenju, najveći favorit od opozicionih kandidata za ulazak u drugi krug – Mladen Bojanić. Predsednički izbori raspisani za 15. april biće sedmi od uvođenja višestranačkog sistema u Crnoj Gori, odnosno treći od sticanja nezavisnosti. Svi dosadašnji predsjednici Crne Gore – Momir Bulatović, Milo Đukanović i Filip Vujanović bili su iz redova DPS-a, a izbori 15. aprila pokazaće da li je zrelo vrijeme za promjenu te „tradicije”. Predsednik Crne Gore bira se na opštim izborima, naposredno i tajnim glasanjem, na pet godina. Za predsednika Crne Gore biće izabran kandidat koji je dobio više od polovine važećih glasova birača koji su glasali. Ako nijedan kandidat ne dobije taj broj glasova, održava se drugi krug izbora za 14 dana. Kako je predviđeno zakonom, u drugom izbornom krugu učestvovaće dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova. Za crnogorskog predsednika, u drugom krugu, biće izabran kandidat koji je dobio veći broj glasova izašlih birača. Prvi predsednički izbori održani su 1990. godine, kada je u drugom krugu ubedljivo pobedio Momir Bulatović, kandidat Saveza komunista Crne Gore, sa 76 odsto podrške. NJegov protivkandidat LJubiša Stanković (SRSJ) osvojio je 21, 3 odsto. Te 1990. pored njih, u prvom krugu učestvovao je i Novak Kilibarda, predstavnik Narodne stranke. Na narednim izborima, održanim nakon tri godine, Momir Bulatović, tada već kao predstavnik DPS-a, ponovo je u drugom krugu izabran za predsednika Crne Gore. Glavni protivkandidat bio mu je Branko Kostić. Po mnogima, presudni izbori za Crnu Goru su oni održani 1997. godine, nakon raskola u jedinstvenom DPS-u. U prvom krugu najviše glasova dobio je Momir Bulatović, da bi se situacija u drugom krugu, održanom 19. oktobra, promenila u korist Mila Đukanovića. Po mnogima, Đukanovićeva pobeda je bila više nego sporna. Naredni predsednički izbori održani su 2002. godine, a bili su posebni po tri izborna kruga u kojima se birao predsednik države. U prva dva kruga 11 kandidata je odmerilo “snage”, ali zbog opozicionog bojkota nije bilo potrebne apsolutne većine. U trećem krugu, u kojem nije bila potrebna apsolutna većina, održanom maja 2003. godine, pobedio je Filip Vujanović sa 64 odsto podrške, dok je kandidat Liberalnog saveza – Miodrag Živković imao duplo manje glasova – 31,4 odsto. Pet godina kasnije – 6. aprila 2008. godine predsednik Crne Gore je izabran u jednom krugu. Vujanović je bio ubedljiv sa skoro 52 odsto. Sledio ga je Andrija Mandić iz Nove srpske demokratije sa 19, 55 odsto, Nebojša Medojević (PzP) sa 16,64, dok je Srđan Milić iz SNP-a dobio 11,92 odsto. Predsednički izbori od 7. aprila 2013. godine ostaće upamćeni po dva pobednika. Prema rezultatima izborne komisije, Vujanović je potvrdio mesto predsednika sa 51,21 odsto, dok je Miodrag Lekić, zajednički kandidat Demokratskog fronta, SNP-a i Pozitivne Crne Gore, dobio 48,79 procenata podrške. NJegove pristalice i saradnici nikada nisu priznali taj rezultat tvrdeći da je Lekić dobio većinsku podršku građana Crne Gore. Lider Socijalističke narodne partije Vladimir Joković ubeđen je da će doći do drugog kruga i da će većinska Crna Gora odbaciti Đukanovića. On smatra da drugi krug predsedničkih izbora donosi poraz kandidata DPS-a. „Definitivno bi Đukanović izgubio u drugom krugu, jer bi mnogi apstinenti, i oni koji sumnjaju da do drugog kruga može doći, bili ohrabreni da izađu i glasaju za kandidata većinske opozicije, Mladena Bojanića, koji će sigurno ući u drugi krug“, ocenio je Joković. On dodaje da je DPS predlagao više kandidata, ali kada su shvatili da bi svaki od njih bio poražen od kandidata opozicije, izašli su sa njihovim najjačim adutom – liderom stranke. „Đukanović potencira prvi krug jer se plaši, odnosno, kako bi motivisao svoje birače da izađu u tom krugu, znajući da će se opozicioni birači obediniti u drugom krugu i da ga čeka poraz“, smatra prvi čovek SNP-a. Da li će doći do integracije Srbije i Srpske, saznajte OVDE. Izvor: Sloboda