Pravda

Među njima je i više od 378.000 ljudi koji ne žive u Mađarskoj već su uglavnom Mađari iz susednih zemalja sa dvojnim državljanstvom. Žitelji za glasanje dobijaju dva listića - jedan sa imenom kandidata njihovog okruga i jedan sa stranačkom listom, objašnjava AP. Premijer Mađarske Viktor Orban je glasao, poručivši da se glasa o "budućnosti Mađarske", prenosi AP. Navodi se da je Orban sa suprugom glasao na biračkom mestu u školi koja se nalazi u blizini njihove kuće i tom prilikom kazao novinarima da će "poštovati odluku" mađarskih glasača. Prema svim prognozama, Orban će uspeti da osigura treći uzastopni mandat, a četvrti od 1998. godine. Prema najnovijim anketama, Orbanova stranka Fides i njen mali koalicioni partner Hrišćanske demokrate, osvojiće većinu od ukupno 199 mesta u parlamentu Mađarske, ali ne može se prognozirati tačno koliko zbog složenog izbornog sistema. Fides je i na izborima 2010. kao i 2014. osvojio dvotrećinsku većinu nakon čega je usvojen novi ustav kojim je Orbanu omogućena velika koncentracija vlasti, piše AP. Od 199 mesta u parlamentu, 106 pripada predstavnicima okruga, a 93 se dodeljuje na osnovu broja glasova koje su dobile pojedinačne stranke. Građani koji imaju pravo glasa a ne žive u Mađarskoj glasaju samo za stranačku listu. Posle 2010. godine Fides je značajno izmenio izborni sistem smanjivši broj poslanika sa 386 na 199 i eliminisao drugi krug izbora što je nanelo štetu manjim strankama koje su mogle da formiraju koalicije nakon prvog kruga. Orban i Fides fokusirali su se ovog puta na jednu poruku - potrebu da se zaustave migracije i odbrani Mađarska od spoljnih uticaja kao što su milijarder DŽordž Soros, UN, nevladine organizacije i Evropska komisija, piše Ekonomist. Socijalisti, najveća levičarska stranka, svoju podršku pružili su kandidatu za premijera Gergeliju Karačonju koji predvodi malu liberalnu i zelenu stranku Dijalog. Prognoze su da će Demokratska koalicija nekadašnjeg premijera Ferenca Đurčanja i nacionalistička partija Jobik Gabora Vone biti jedine opozicione grupe koje će preći cenzus od pet odsto i ući u parlament. Ekonomist pak predviđa da će nacionalistička partija Jobik, koja se okrenula ka centru, zauzeti drugo mesto na izborima. Kao najbolju nadu nekom "očajnom opozicionom čelniku", magazin navodi mogućnost da Fides ne osvoji apsolutnu većinu glasova, što bi omogućilo liberalima i levičarima da formiraju manjinsku vladu, uz prećutnu podršku Jobika. Takva situacija je, ipak, malo verovatna, ocenjuje britanski magazin. Orbanova desničarska populistička partija Fides daleko je ispred svojih protivnika, pokazuju ankete, dok se, ističe magazin, podeljena opozicija prepucava oko toga čiji bi kandidati trebalo da se povuku u lokalnim izbornim jedinicama, kako bi se ujedinili iza jednog kandidata po okrugu koji je protiv Fidesa. Kritičari ga, podseća magazin, optužuju da predvodi "centralizaciju političke i ekonomske moći, koja se ni sa čim ne može uporediti od pada komunizma". Opozicioni političari tvrde da se fondovi koje Mađarska dobija od EU često preusmeravaju prema bliskim prijateljima Orbana, među kojima je i njegov zet i gradonačelnik njegovog rodnog sela, čime se "neguje nova klasa oligarha". U velikom broju novinarskih izveštaja, kojima se mađarska vlast zestoko suprotstavljala, tvrdi se da postoji korupcija na viskom nivou u krugovima vlade, ukazuje Ekonomist. Navodi i da je Soros, sada najveći neprijatelj Orbana, optužio mađarskog premijera da vodi "mafijašku državu". Prema rečima Viktora Sigetvarija iz partije Zajedno, Orban je na "neslobodnom vozu i ne može da ga zaustavi". On smatra da će još jedna pobeda Fidesa značiti "još napada na građanske slobode, pravosuđe, opoziciju i civilne organizacije". Ipak, ukazuje Ekonomist, za veliki broj glasača ne deluje da je išta od toga važno. Orban i njegova partije Fides fokusirali su se na jednu poruku - potrebu da se zaustave migracije i odbrani Mađarska od "autsajdera" kao što su Soros, UN, nevladine organizacije i Evropska komisija. Mađarska vlada optužuje Soroša i njegove saveznike da planiraju da "poplave Mađarsku muslimanskim migrantima". Za birače je od još većeg značaja snažna ekonomija, ocenjuje magazin. Kako objašnjava, u Mađarskoj i dalje ima mnogo siromašnih, posebno među Romima, ali srednjoj klasi ide dobro. Cene stambenih nekretnina u Budimpešti rastu, delimično zahvaljujući dolasku stranih investitora, BDP je porastao za četiri odsto u 2017. godini, nezaposlenost je pala sa 11,6 odsto u 2010. na 3,8 odsto, a prosečna bruto plata na mesečnom nivou povećana je za 13 odsto do novembra prošle godine, na 1.040 evra, naglašava Ekonomist. Za mnoge Mađare, zaključuje Ekonomist, to je dovoljan razlog da glasaju za Fides. Kako je napadnuta američka baza u Siriji, pogledajte OVDE. Izvor: Tanjug