Podržali ste kamapanju „Ustani za Kosovo“ koja se zalaže za raspisivanje referenduma na temu pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom. Kampanja „Ustani za Srbiju“ a posebno deo oko predloga da se raspiše referendum izazvala je brojne negativne reakcije. Optužuju vas da želite referendum na temu teritorijalne celovitosti Srbije, da li je tako?Mnoge primedbe su bile i očekivane i razumljive u uslovima u kojima Aleksandar Vučić, kao i mnogi pre njega, zloupotrebljava političku moć. LJudi su opravdano zabrinuti da sve može da bude iskorišćeno protiv interesa Srbije. Već deset godina, praktično od kad je Kosovo proglasilo nelegalnu nezavisnost, gledamo kako se državni resursi Srbije, umesto u interesu Srbije i srpskog naroda, koriste protiv Srbije i srpskog naroda, a najviše na pitanju Kosova i Metohije.
Međutim, zamolio bih sve koji iskazuju zamerke na našu kampanju i inicijativu za referendumom, neka te zamerke iskazuju i oštrije, ali samo neka budu precizni. Primedba koju pominjete, a na koju ste naleteli u izjavama onih koji nas napadaju, da mi želimo raspisivanje referenduma o teritorijalnom integritetu, naprosto nije tačna. Mi ne postavljamo pitanje teritorijalne celovitosti i suvereniteta Srbije, nego tražimo da se raspiše referendum o najavljenim potezima Aleksandra Vučića kao nosioca vlasti. Naravno, kada je reč ne samo o referendumu, nego o svakom potezu koji se tiče Kosova i Metohije, uvek postoje samo dva moguća ishoda: jedan je da se Srbija pomiri sa gubitkom i odrekne Kosmeta, a drugi je da se Srbija ne pomiri i da nastavi da se bori. Vučićeva politika neminovno ide ka odricanju od Kosova, a svako ko se bori protiv takve politike rizikuje da, ukoliko ne uspe, bude prepoznat ili optuživan od drugih da je doprineo Vučićevom uspehu. Znajući to, mi ipak zahtevamo referendumsko izjašnjavanje o Vučićevoj politici. Tu dolazimo do strogo pravne opravdanosti ili utemeljenosti našeg zahteva.
U Ustavu je jasno kazano da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije. Isto tako, Ustav kaže da su pred zakonom svi jednaki i da Ustav obavezuje sve građane Srbije a pogotovo nosioce izvršne vlasti. To znači da ako Aleksandar Vučić ima pravo da pregovara o tom pravno obavezujućem sporazumu, da ga najavljuje, da ga priželjkuje, da učestvuje u njegovom sastavljanju, onda mi kao narod ne samo da imamo pravo, nego imamo i obavezu da se o tome izjasnimo. Ukoliko mi nemamo pravo da se o tome izjasnimo, ukoliko Narodna skupština kaže da naše pitanje nije po Ustavu, to će biti odlično, jer to znači da ni Vučić nema pravo da učestvuje u pregovorima ili sastavljanju jednog takvog dokumenta. Ponavljam, Ustav mora da bude jednak za sve. Kako za mene i vas, tako i za Vučića. Mi želimo da sprečimo ono što je najavljeno. Ukoliko ljudi na referendumu kažu da ne žele pravno-obavezujući sporazum, biće potpuno jasno da to što Vučić radi nema nikakvu podršku građana. I naša inicijativa neće na tome stati. Moramo da sprečimo "grčki scenario", gde je Cipras na referendumu dobio `ne`, a onda postupao kao da je odgovor bio `da`. Ako volja naroda bude iskazana, ona mora biti i sprovedena. Volja naroda ne sme biti pogažena.
Još jednom, mi se ne izjašnjavamo o teritorijalnom integritetu, iako je teritorijalni integritet neminovno u igri i to nevezano od našeg referenduma. Teritorijalna celovitost je u igri od onog trenutka kada su vlasti Srbije počele da je ugrožavaju umesto da je brane, a tela poput Narodne skupštine i Ustavnog suda odbila da vrše svoju dužnost i sprečavaju veleizdaju. Ali, ako bi primedba na referendum koju ste izneli u pitanju bila opravdana, onda vi i ja sada takođe kršimo Ustav pričajući o mogućnosti odvajanja Kosova i Metohije. To međutim nije tako, i građani moraju da imaju pravo da se izjasne o nečemu što Vučić sprovodi kršeći Ustav. Ako Narodna Skupština dozvoli referendum sa pitanjem kako ste ga vi formulisali i dođe do izjašnjavanja građana, da li ste optimista oko ishoda?
Ne da sam optimista, nego sam i potpuno uveren da režim ne može da ga pokrade, jer to ne smemo da mu dopustimo. Naprotiv, radićemo sve što možemo, pa i više od toga, da ne dozvolimo nekakvu krađu od strane režima, koja je moguća samo ukoliko bismo mi ćutali. Svaka i jedan zloupotreba režima u dosadašnjim izbornim ciklusima, i ovog i ranijih režima, bila je moguća isključivo zbog toga što su neke, njima suprotstavljene političke stranke, voljno ili nevoljno žmurile na sve to. Mi naravno nećemo pristati na to. Siguran sam da je raspoloženje naroda takvo da referendum o KiM ne bi mogao da bude pokraden. Prema svim živim istraživanjeima, odnos onih koji su za to da se Srbija nikako ne odriče Kosova i Metohije naspram onih koji su ravnodušni ili čak smatraju Kosovo i Metohiju nekim teretom, kreće se od najmanje tri prema jedan u našu korist, pa do čak i pet prema jedan. Takav odnos snaga je nemoguće pokrasti.
Drugi očigledan pokazatelj je to što je svake godine, od potpisivanja Briselskog sporazuma naovamo, Vučićev režim po nekoliko puta bio izazivan od strane Srba sa Kosova i Metohije da raspiše referendum. Takvi zahtevi su uvek bili upućivani lično Vučiću, preko sredstava javnog informisanja, a nekoliko puta i iz same Skupštine, tako da nije mogao da ih ne primeti, a nijedan jedini put ih nije uvažio. Čovek koji uživa da organizuje izbore, koji ovoliko rezultatski pobeđuje na tim izborima, ni jedan jedini put nije se odvažio da raspiše glasanje po ovom pitanju koje je za njega goruće. On sam bi najviše voleo da je mogao da organizuje referendum, da ga pokrade, namesti i kako god ga dobije, a onda da s takvim uverenjem ide i sproovodi ono što je dogovorio sa svojim "zapadnim partnerima", kako ih on zove. Ne, on to nije uradio, niti će uraditi. Prema najnovijim saznanjima koja imam, a za koja sam prilično uveren da su pouzdana, nezvanična najava Vučića da će i on raspisati referendum o Ustavu neće se ispuniti jer je on odustao od toga. On nema više toliko glasačko uporište koliko je imao pre godinu dana, kada je verovatno doživeo vrhunac na predsedničkim izborima sa dva miliiona glasača. Mislim da je postavljanje Ane Brnabić za premijera njemu u dobroj meri potkresalo krila. On je i dalje ubedljivo najjača politička figura, međutim, uz sve one prevare na beogradskim izborima i medijsku nadmoć, jedva je nakupio 45 odsto glasova. Pobedu je ostvario time što je rasuo 22 posto glasova svojim "pratećim" listama.
Sva ta tehniika je neupotrebljiva na referendumu jer nema stranačkih lista. Ima samo dva odgovora: da i ne. Uz sve te prevare, koje nisu primenljive na referendum, on je dobio 45 posto glasova na beogradskiim izborima. Nisam optimista ni da će on neke sledeće izbore dobijati, a što se tiče referenduma, on nikada nije stajao dobro. Ne samo Vučić, već svako ko bi se zalagao za odricanje od Kosova, a pogotovo sada. Odakle tolika samouverenost da ne može da pokrade glasanje, kada iza inicijative za referendum stoji za sada jedna mala grupa ljudi, novinara, intelektualaca i drugih? Za sada iza vas ne stoji nikakva infrastruktura, na koji način mislite da iskontrolišete Vučića?
Ponavljam, nije ista logika izbornog i referendumskog glasanja... To je sve jasno, ali pitanje je mogućnosti kontrole?
Pitanje kontrole je na mestu, mi smo za sada samo jedna grupa ljudi koja će možda rasti, a možda i ne, i koja će možda biti uticajnija nego sada, ali ona nikada neće moći da se meri sa značajem, uticajem, moćima i polugama vlasti koje ima režim. To je nesporno. Međutim, cela naša iniciajtiva postaje dramatično značajnija, snažnija, uticajnija i nemoguća za ignorisati ako se mi pojavimo u Skupštini sa 100.000 potpisa. To onda nije više samo naša inicijativa, 100.000 potpisa građana skupljenih i to u tako kratkom zakonskom roku od sedam dana, to je nešto sasvim drugo. Toliki broj ljudi koji tako izraze svoju volju u tako kratkom vremenskom razmaku, u stanju je da tu volju posle i brani ako bude ugrožena i pogažena. Ceo režim funkcioniše na volji samo dve i po sobe, a to su Aleksandar i Andrej Vučić plus svi njihovi saradnici zajedno, koji se ukupno pitaju kao pola čoveka. Oni, kao slon u staklarskoj radnji, uspevaju da prave veliku štetu, ali ne mogu da kontrolišu sve što se dešava u Srbiji. Tu postoje mnogi procepi koje treba iskoristi. 
Hipotetički, skupili ste potise, Skupština je dozvolila referendumsko pitanje, organizovali ste kontrolore ali nemate medije, a preko režimskih medija i predstavnici samog režima već šalju defetističke poruke građanima po pitanju Kosova. Svakodnevno se šalju poruke da je Kosovo izgubljeno ili da je bolje da bude izgubljeno jer će nas Šiptari natalitetom pregaziti, pa do toga da Kosovo i nije toliko važno. Kako se sa tim izboriti? To je tako samo zbog toga što po našim medijima izostaju dueli i sučeljavanja. To izostaje pogotovo po pitanju Kosova. Kada ste poslednji put videli da je neko iz vlasti suočio stavove sa nekim neistomišljenikom? Ne znam da je iko iz režima u bliskoj prošlosti izlazio na sučeljavanje po pitanju Kosova i Metohije. E, to ne mogu da izbegavaju ako je raspisan referendum. Oni mogu da budu prisutniji u medijima od nas i da zloupotrebljavaju medije tamo gde zakon ne propisuje ravnopravnost, međutim, sučeljavanja stavova su najjače oružje, ljudima takva sučeljavanja snažno ostaju u sećanju. A oni će neminovno u svakom sučeljavanju prolaziti kao bosi po trnju, jer naprosto nemaju argumenata. Oni brane neodbranjivo. Više neće moći da beže od sučeljavanja i biće suočeni sa nečim sa čime godinama nisu bili.
Podsetiću samo da Vučić prošle godine nije izašao ni na jedan duel, ali je u poslednjim satima predsedničke kampanje, pred samu izbornu tišinu, doveo u studio oca i majku da ga hvale. Sa takvim čovekom, svako od nas potpisnika u pola dana i u pola noći bi bio spreman da izađe na TV duel i da ga razbije. Ubeđen sam da i kada bi vas u pola noći neko probudio u Resniku, i rekao vam „umi se, imaš za 15 minuta TV duel sa Vučićem po pitanju Kosova“, da biste ga razbili. On naprosto brani neodbranjivo. Da li je moguće da oni u toj referendumskoj kampanji zauzmu pasivnu poziciju i prepuste tu kampanju koja bi bila za potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma liberalno-demokratskim snagama? Šta ako ne budete imali protivnika sa kim biste ukrstili koplja?
Ne bi to bio prvi glup potez koji bi povukli, oni su rasadnik gluposti i budalaština koje im prolaze nekaženjeno prvenstveno zato što ljudi nisu previše zainteresovani za neka pitanja. U svakom slučaju, samo nek izvole da našoj inicijativi suprotstave ne čak ni njih, koje bismo mi razbili, nego neke koji su i oni sami već razbili. Neka glume pasivnost slobodno, ali ne mogu da pobegnu od činjenice da mi na referendumsko izjašnjavanje stavljamo Vučićevu politiku. Ako Vučić sam izabere da tu njegovu politiku zastupaju Goran "Regler" Vesić, Čedomir Jovanović ili Nenad Čanak, samo nek izvoli. To će biti verovatno još gluplje nego da pošalje Marka Đurića ili da sam lično dođe u duel. Samo nek izvoli, to su ljudi koji ne mogu da dobiju ni jedan posto podrške. Vučić makar prevarno ima neku značajnu podršku u glasačkom telu, a ovi ni toliko. Ako Vučić njih izabere kao svoje viteze i zastupnike u ovom duelu, hvala mu. Pre vaše inicijative imali smo dve kampanje na temu Kosova, obe i dalje traju: jedna je Apel za Kosovo za koju se i dalje elektronski skupljaju potisi iako je DSS u kampanji za gradske izbore predao prikupljene potise Vučiću, a druga Narodna rezolucija. Najžešći napad na vas usledio je, ne od Vučića, već upravo od inicijatora Narodne rezolucije. Kako gledate na te dve kampanje?
Ne vidim šta je toliko sporno ako dođe do nekih razmimoilaženja u mišljenju, pa i prepucavanja. Niko ovde nije od šećera. Ako nismo sposobni da međusobno ukrstimo koplja i argumente, kako ćemo se nositi sa Vučićem?! Ili, kako ćemo se jednog dana sučiti sa NATO koji nam je krajnji protivnik, koji i dalje okupira našu južnu pokrajinu? Kako ćemo jednoga dana da stanemo na nišan šiptarskim zlikovcima, koljačima i teroristima na KiM, ako nismo u stanju da se međusobno odmerimo? Ne vidim ništa loše u tome, kroz borbu se dolazi i do boljih rešenja i do boljih pojedinaca koji će da nose ta rešenja. Niko od potpisnika Apela nije napadao nas niti bilo koga drugog. Iako sam potpisnik Apela, zgrožen sam time što je on iskorišćen u izbornoj kampanji, ali većinu ljudi koji su potpisali taj Apel čine časni i odgovorni rodoljubi koji su spremni da se pridruže i nekim budućim inicijativama ili pokretima koji će se boriti za očuvanje Kosova i Metohije.
Ništa loše ne može da se desi ako veći broj ljudi potpiše i Apel i Narodnu rezoluciju. Ne vidim kome bi smetalo i da ih sedam miliona ljudi potpiše. Nažalost, to ne bi smetalo ni Vučiću, jer ni jedno ni drugo nema ni pravno ni političko dejstvo. Zato je potrebno nešto drugo. Sa te strane, mi nismo niukakvom sukobu ni sa Apelom ni sa Narodnom rezolucijom. Mi smo izašli sa svojim stavom. Jedan broj ljudi je, zbog sumnji koje ste i vi pomenuli, pomislio da smo mi u nekom sukobu sa ranijim inicijativama pa je oštro istuppio protiv nas. Za neke pouzdano znam da su zlonamerno istupili protiv nas, reč je o dva ili tri pojedinca koji nas optužuju da smo mi to uradili da bismo naudili njima. To su lako dokazive neistine. Mi okupljeni iza ove inicijative ni sa kim ne izazivamo sukobe. To što mi mislimo da nešto neće biti korisno u meri u kojoj je to potrebno, to ne znači da mi imamo nešto protiv toga. Neki od potpisnika našeg predloga su potpisali i druga dva dokumenta, znači i Apel, i Narodnu rezoluciju i našu inicijativu. Nema tu ništa sporno. Ovo je samo nešto za šta smo mi uvereni, iz razloga koje sam nabrajao ranije, da može da bude pravno-obavezujuće rešenje protiv Vučićeve najavljene izdaje.
Režim može da se potpuno ogluši o Apel, a da time nije prekršio ni jedan jedini zakon. Režim može da se ogluši o Narodnu rezoluciju, a da time nije prekršio ni jedan mogući zakon. Režim ne može da se ogluši o naš referendum a da pritom ne prekrši zakone i Ustav. To je ogromna razlika. Naravno da samim tim, pošto je delotvorniji protiv režima, ovaj naš potez je utoliko, kako vi kažete, rizičniji. Nije ništa rizično ako vi nešto samo potisujete na internetu i to je to. Nemam ništa ni protiv takvih oblika borbe, ali to za sobom ne nosi nikakve rizike, ne samo po potpisnike, već i po Vučića ili bilo koga drugog ko će nakon Vučića preuzeti vlast. Jedino što može da spreči izdaju Kosmeta je zakonski obavezujuća inicijativa, a naš Ustav i zakoni ostavljaju dovoljno prostora da narod preuzme stvari u svoje ruke. Najgore je ne preduzimati ništa zbog straha od mogućih rizika. Oprez je neophodan, ali ne sme da preraste u strah i da parališe. To onda nije rizik, nego siguran put u propast, jer Srbija nije na udaru protoka vremena ili neke prirodne nepogode, nego na udaru spoljnih neprijatelja koji su mnogo puta dokazali svoju krvoločnost, i na udaru režima koji je mnogo puta dokazao da je spreman da služi spoljnim neprijateljima.
Dakle, mi nismo u sukobu sa drugim inicijativama i nadam se da će najveći broj ljudi koji su potpisali i jedno i drugo, a dobronamerni su prema Srbiji, da će, ako uspemo da raspišemo referendum, glasati za očuvanje Kosova i Metohije. Šta ćete vi raditi tog dana ako znate da se održava referendum? Da li ćete bojkotovati, ili ćete izaći i glasati za ono što mislite da čuva suverenitet Srbije? To je prvo pitanje. Drugo je, ako se ispostavi da je vaš glas pokraden i zloupotrebljen, da li ćete ćutati i sebi u bradu gunđati isto onako kao kad je vaš glas bio pokraden na nekim predsedničkim, parlamentarnim ili lokalnim izborima, ili ćete ovog puta ipak biti rešeni da svoj glas branite i nekim oštrijim sredstvima? Vučić je u stvari patriota, on je ruski čovek, radi sve vreme za Putina, traži samo pogodan trenutak da se okrene Rusiji i neće izdati Kosovo... Evo samo što nije... Ovo često čujem od pojediih ljudi koji podržavaju Vučića. Šta kažete na to?
To se ne čuje samo od pojedinih njegovih glasača već se čuje redovno od režimskih glasnogovornika, pogotovo nezvaničnih. Tu mislim na „novinarske veličine“ poput Milomira Marića ili Miroslava Lazanskog, koji namerno šire takav utisak, a nekad i doslovce tako govore. To je, duboko sam uveren, jedan od temelja na kojima počiva ovolika Vučićeva poularnost, a koja je manja nego što se vidi po izbornim rezultatima, jer on pliva u moru rasutih glasova i apstinenata. Srbi opravdano prepoznaju Rusiju kao jedino prestalo znamenje više pravde. Ne mislim nužno samo na božansku pravdu nego i na zemaljsku. Pogotovo Srbi znaju na šta je ličio svet 90-ih, kada nije bilo uravnoteženosti, a kakav je danas, kada se sili i nepravi koja se nalazi sa druge strane Atlantika suprotstavlja nešto što je jaka, stabilna i sve jača Rusija. U to ime Srbi će pre na sebe da dignu ruku nego da se odreknu Rusije. Vučić to dobro zna i igra na kartu ukorenjene rusofilije, i koristi dobronamernost ruskog rukovodstva da bi širio famu da je ruski čovek koji samo što nije. To prvenstveno šire njegovi glasnogovnornici i Informer kao njegovo stranačko glasalo.
Rusi imaju blagonaklon stav prema svakom srpskom rukovodstvu. Imali su takav stav prema obe vlade Vojislava Koštunice, imali su isti, vrlo blagonaklon stav, za vreme predsednikovanja Borisa Tadića a imaju ga i danas. To što Vučić misli da sa njim počinje istorija – ne počinje. Rusi su i zbog toga veličanstveni, jer nikada ne nastupaju sa politikom "ako nisi sa nama onda si protiv nas". Tako ljude regrutuju fašisti sa druge strane Atlantika. Rusi nikada neće nastupati protiv rukovodstva Srbije, oni bi isto radili da smo vi i ja na čelu Srbije, isto tako bi se ponašali da su, daleko bilo, Nenad Čanak i Čedomir Jovanović na čelu Srbije. To je tako sve dok se režim Srbije ne bi okrenuo protiv njih, i Aleksandar Vučić to nemilice koristi. Neka mi samo neko objasni u čemu se ogleda navodna rusofilija Vučićevog režima, kada znamo da je 2014. na prvi mig iz Brisela Vučić javno u obraćanju naciji, pred svima nama, uvažio "ed memoar" kojim je praktično suzbio izvoz na upražnjeno rusko tržište! To bi bio jedan fantastičan gest dobre volje prema Rusiji, da je odbio "ed memoar", a nama bi to bila spasonosna mera za privredu. Ali on je uradio suprotno.
Da li je moguće da proruski bude režim u Beogradu, koji snabdeva režim u Podgorici živim telima za dalje održavanje cirkuske predstave "državni udar u Crnoj Gori koji su navodno Rusi hteli da izvedu a koji su navodno službe Crne Gore uspele da spreče"? Režim u Beogradu pomaže otvoreno antiruski režim u Crnoj Gori. Neka mi neko objasni kako je proruski režim u Beogradu koji pomaže tu sramotnu laž crnogorskog antiruskog režima. Rusi to tolerišu Vučiću kao što su i Tadiću opraštali koješta, ali voleo bih da mi neko da samo jedan dokaz navodne rusofilije režima u Srbiji. Navedite mi jedan potez, jedan čin, jednu neoborivu činjenicu koja pokazuje rusofiliju sadašnjeg režima prema Rusiji. Srbija nije uvela sankcije Rusiji?
Srbija je nažalost uradila sve što je od nje zvanično zahtevano, a tu ponovo mislim na "ed memoar". Kada i ako pritisci da uvedemo sankcije Rusiji postanu zvanični, iskreno se bojim da će ovaj režim i tada uraditi ono što radi sve vreme: osramotiti Srbiju i povući poguban potez.
A da li postoji mogućnost da Vučić odbije da prizna KiM ili mu da mesto u UN? Teoretski postoji mogućnost da u ovom trenutku Angela Merkel pozove telefonom i zaprosi vas, pretpostavljam da postoji teoretska mogućnost da Tramp pozove mene u Ameriku i zamoli me da im rešavam probleme, ali to su teoretske mogućnosti. Dok se to ne dogodi, ili makar se ne pojave bar ozbiljni nagoveštaji da neko to hoće da uradi, ne mogu da smatram to ozbiljnim predviđanjima. Jedino režimski spekulanti najavljuju takvu mogućnost. Nemamo ni jedan ozbiljan nagoveštaj da bi Vučić tako nešto uradio, naprotiv, svi nagoveštaji govore suprotno. On popušta li popušta, pravi kobne ustupke po pitanju KiM, on se ničim ne približava Rusiji iako na sva usta govori o tome.
Vodite emisiju „Spin.njet“ na internet produkciji „HelmCast“ koja se bavi raskrinkavanjem medijskih manipulacija. Šta su najveći spinovi koji se serviraju našoj javnosti kroz medije? Teško je napraviti takvu listu jer je količina spinova zastrašujuća. Javnost je svakodnevno bombardovana spinovima sa sve strane. Prvi su spinovi koji su ovde prisutni od 5. oktobra, a to je da mi moramo da uđemo u EU, da ćemo da umremo od gladi i propadnemo ako ne shvatimo "poruke pada Berlinskog zida". Pri tom o porukama pada Berlinskog zida najčešće nam pridikuju oni koji ništa ne shvataju o događajima koji se dešavaju širom sveta u proteklih pet godina, a koji su potpuno suprotni od onoga što je označavao pad Berlinskog zida. Amerika i njeni saveznici su danas upadljivo nemoćniji nego što su bili 1989. godine, ali ti genijalci to ne shvataju. To je jedna vrsta propagande koja večito Srbiju optužuje za sve što se dogodilo 90-ih i večito Srbiju plaši povratkom u 90-te, novim bombama, sankcijama i bedom.
Sada imamo i novu vrstu spinovanja koje je mlađe i traje nekih šest godina, ali je agresivnije od ovog prvog, a to je spinovanje od strane Vučićevog režima. Ono je i opasnije jer je kod dela javnosti izazvalo određenu šizofreniju da više ne zna šta da misli, a kod drugog dela zbunjenost i obamrlost. Ono što je najstrašnije je da se ta dva spinovanja često susreću i slažu. Razlog je što Aleksandar Vučić nema ideologiju, njegova ideologija je apsolutna vlast i u to ime on neprestano spinuje i nije mu problem da laže bilo šta, samo da bi sačuvao sebe na vlasti. Zato i on zagovara da moramo u EU, da ćemo pocrkati ako ne uđemo, niti ćemo moći decu da rađamo, kao da niko van EU ne rađa decu itd. Ono što razlikuje njegov spin od onog drugog je što on širi i svoj kult ličnosti, i to kult njega kao ruskog čoveka koji samo što se ne okrene.
Iako je prvenstvena krivica na onima koji vrše vlast, ne sme biti zaboravljena ni odgovornost onih koji u okviru svog posla vrše spinovanje, a tu mislim na novinare, voditelje, navodne kolumniste ili analitičare koji učestvuju u širenju jedne ili istovremeno obe laži, na ljude koji do iznemoglosti ponavljaju nebuloze o propasti ako ne napravimo dogovor sa tzv. Kosovom. Da li je Kipar propao? Nije! Da li je Rusija propala zato što ima oko sebe pet zamrznutih sukoba? Nije! Da li je propala Sirija zbog toga što, kada su 2015. godine bili pred potpunim slomom, nije pristala na predaju nego je pozvala Rusiju u pomoć, a što mi nikada nismo uradili? Naravno da nije! Naprotiv, uspela je da se odbrani i oporavlja se sve više! Jedini koji su propadali ili su ostali na dnu nekakve istorijske lestvice, ili grabe ka đubrštu istorije, jesu narodi, zemlje i režimi koji su naivno ili lakoverno popuštali pred ucenama sa kojima smo i mi suočeni. Nisu Srbi prvi narod koji je suočen sa takvim zahtevima i ucenama. Pogledajte samo na šta liči Ukrajina. Ukrajina je možda najbliži primer zemlje koja je pristajala na te ucene. Tu je i Bugarska, koja je izgubila skoro četvrtinu stanovništa od kad je ušla u EU, Rumunija je u haosu, tamo se čovek u parlamentu bacio sa balkona zato što ne može da otplaćuje dugove. To su stvari koje se u našoj javnosti prećutkuju i kriju, ili se nikada ne tumače. Nije ni da se sve prećutkuje, većina vesti nađe put do publike, ali se samo vesti i događaji koji mogu da idu u prilog evroatlantistima ili vučićevcima kasnije tumače, obrađuju i prepričavaju. Kada se desi da kamerman rumunske televizije skoči u smrt sa balkona parlamenta da bi dokazao položaj rumunskog naroda, o tome se u Srbiji ne pravi emisija.
Na koji način se informaisati i da li postoji istina? Svako od nas je sposoban da prepozna ko govori istinu, a ko laže. Ako nekog uhvatite jednom u laži, budite već obazriviji. Ako ga uhvatite i drugi i treći put, sami znate šta vam je činiti i da li ćete mu i dalje verovati. Neko može da bude zabavan i kao lažov, međutim, ako ste nekog tri puta uhvatili u laži onda više nemate razloga da mu verujete.
Danas je teško prodreti do istine jer je ona prikrivena, zakrčena, preko nje su nabacane laži, gluposti i prevare. Treba mnogo upornosti, ali ko hoće uvek može da dođe do istine. Ona je nekad na manje čitanim portalima ili manje gledanim televizijama, manje čitanim novinama ili radio stanicama, gde može da se dođe do vrlo zanimljivih tumačenja određenih profesora i analitičara. Postoje delatnici u našem javnom prostoru koji su neokrnjene reputacije. To bi u idelnom društvu trebalo da bude preduslov da dobijete priliku da se obratite javnosti. Pojedinci se temama od nacionalnog i društvenog interesa bave na najodgovorniji način. Do tih mišljenja, stvavova i zaključaka je moguće doći, ali nažalost ljudi često nemaju vremena u ovom robovlasničkom kapitalizmu u kome živimo. A kakve spinove vrše zapadni mediji, pogledajte OVDE. Izvor: Pravda
