LAZANSKI: Špijuni u Londonu
Piše: Miroslav Lazanski Što bi rekli stari Zagrepčani „za ne vjerovati”, ili kumice na Dolcu: „Gospica, gospica kaj bu Rusi došli?” Ili je to samo relikt stare Pavelićeve teze „da je bolja i crvena, nezavisna, Hrvatska, nego Hrvatska u Jugoslaviji”. Moje kolege iz Zagreba mi kažu. „Šta se čudiš, pa to ti je list Udbe.” Priznajem, nisam znao da Udba u Hrvatskoj i dalje postoji. Udba, naša sudba... Ipak, i dalje me kopka ta naklonost Hrvata prema Rusima, uostalom to pokazuju i najnovije ankete u Hrvatskoj, dok je elita zvanično strogo prozapadna. U obaveštajnom kontekstu, Zagreb je za Ruse uvek bio važniji od Beograda, jer eto Srbi prirodno vole Ruse, a za ljubav Hrvata treba se izboriti. A tu ljubav ilustruje jedna istinita priča. Kapetan fregate Zlatko Jazbinšek, iz matične vojne pošte 1122-6 Beograd, bio je u novembru 1990. godine vojni izaslanik Jugoslavije u Londonu, a kapetan prve klase Drago Markanović, iz iste vojne pošte, njegov je pomoćnik. Obojica su Hrvati, članovi SKJ, odlični oficiri, dobri vojni obaveštajci. U ambasadi SFRJ u Londonu čitaju svu moguću našu i britansku štampu. Zabrinuti su, na prvim parlamentarnim izborima u maju mesecu u Hrvatskoj su pobedili HDZ i Franjo Tuđman. Ipak, Jazbinšek i Markanović nisu sigurni da će to tako i da ostane. Na koju stranu da se opredele i kako da u Londonu uspostave kontakt sa „pravom” stranom? Kapetan fregate Jazbinšek odlučuje se za samostalan i centrali u Beogradu neprijavljen kontakt sa Sovjetima, pretpostavljajući da njihov Generalni konzulat u Bosanskoj ulici u Zagrebu ima i najbolje procene političkih događaja u Hrvatskoj. U pismu, koje je ubacio u kućni poštanski sandučić savetnika sovjetske ambasade Pavela Besmertnika, inače generala KGB-a koji je iz Vašingtona došao na nekoliko meseci rekreativnog rada u London, Jazbinšek je predložio sistem komunikacije koji bi trebalo da ga zaštiti od radoznalih očiju i ušiju britanske službe MI-5. Kao dokaz svoje ozbiljnosti ponudio je u sledećim kontaktima detalje o gospođici Juliji Šarp, agentu britanske tajne službe MI-6 tada na radu u britanskom konzulatu u Kazahstanu. Jugoslovenski vojni izaslanik napisao je generalu KGB-a da će u muškom toaletu na prvom spratu bioskopa „Akademi”, u Oksford stritu, u kanisteru zalepljenom ispod vodokotlića, pronaći mikrofilm sa pitanjima za Sovjete, ali i njegovom procenom situacije. Ako general KGB prihvati kontakt, mora to i da pokaže tako što će na vrh desnog kandelabra na izlazu iz metro stanice sa perona 3 i 4 linije Pikadili da zabode rajsnedlu bilo koje boje. Kada Jazbinšek ugleda rajsnedlu, on će ostaviti svoj mikrofilm u toaletu bioskopa „Akademi” i javiće sovjetskom obaveštajcu novim znakom da je ostavio film: zalepiće plavu lepljivu traku na žici koja povezuje slušalicu sa telefonom u prvoj javnoj telefonskoj govornici u ulici Adam i Eva. To će značiti da će mikrofilm biti ostavljen ispod vodokotlića prvog sledećeg ponedeljka između 12 i 15 sati. Ako ga niko tada ne preuzme biće odnesen posle 16 časova istog dana. Jazbinšek je sledećeg dana posmatrao vrh kandelabra na izlazu iz metroa na trgu Pikadili, ali nije bilo rajsnedle. Zaključio je da Sovjeti oklevaju, pa se odlučio na drugo pismo u poštanskom sandučiću sovjetskog obaveštajca. Sada je predložio da „mrtvi sandučić” bude na pešačkoj stazi koja ide uz ulicu Horsenden lajn u Grinfordu – tačno mesto bilo je postolje jednog stuba za svetiljku. U pismu je dodao da gospođica Julija Šarp, koja ima 28 godina i diplomirala je linvistiku na Oksfordu, a kurs ruskog jezika završila u Voronježu, upravo proučava koliko nuklearnih bojevih glava Moskva još kontroliše u Kazahstanu. Jazbinšek je predložio, da ako Sovjeti prihvataju ponudu, onda bi uz svetiljku, na pločniku, trebalo da se nađe zelena limenka piva „karlsberg”, u kojoj bi se nalazio mikrofilm. Rus će potvrditi da sve to shvata ozbiljno tako što će svoj auto parkirati sledećeg dana u 12 sati na severnoj strani trga Hanover. Ni na ovu ponudu Rus nije odgovorio, pa je Jazbinšek i treći put ostavio pismo u kućnom poštanskom sandučiću sovjetskog diplomate. Predložio je novi sistem signala, prvo telefonski poziv u prvi sledeći petak ujutro u 8.05, iz javne govornice sa lozinkom koja glasi: „Kada će Moskovski balet gostovati u Londonu?” Tog dana u označeno vreme Jazbinšek je zvao, ali niko nije odgovorio na telefonski poziv. Sovjeti su mislili da ih to MI-5 provocira, ili da imaju posla sa ludacima. Sedmog avgusta 1991. jugoslovenski vojni izaslanik u Londonu, kapetan fregate Zlatko Jazbinšek i njegov pomoćnik Drago Markanović napuštaju ambasadu SFRJ i nestaju u nepoznatom pravcu uzevši iz kase u ambasadi oko 50.000 funti, a iz službenih stanova sav inventar. U kasi su ostavili poruku: „Pažljivo prisluškujemo kako nas prisluškujete da vas prisluškujemo! Koliko je bilo Albanaca na Kosovu i Metohiji 1455. godine pročitajte OVDE. Izvor: Politika
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
Bonus video
Lazanski: Ko je imao najveći motiv da otruje Skripalja
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano
Vrhu Zapada je do mozga došla prosta mudrost: "Kada je ptica živa, ona jede insekte, ali k...
NEBOJŠA KRSTIĆ NAM SE VRATIO: Povodom knjige "U znaku neba i krsta"
Piše: Vladimir Dimitrijević
Nebojša Jevrić: Moler
Na zidu Parohijskog doma, uvek punog, dao je da se nacrta Ajfelova kula sa minaretom i hodž...
Slobodan Antonić: Uspon i pad srpskog bajdenizma
Na kraju je usledio težak poraz vašingtonske močvare na izborima 2024. godine. "Građanska ...