- Osnivanje nacionalne laboratorije podrazumeva koordinaciju svih državnih laboratorija, sposobnih da sprovedu potrebna istraživanja. Cela Srbija će biti velika laboratorija, a sve što bude nedostajalo od opreme nabavićemo iz budžeta ministarstava za zaštitu životne sredine, zdravlja i odbrane, a posao će trajati nekoliko godina - kazao je dodajući da ne treba žuriti, da bi sve bilo potkrepljeno i teorijom i dokazima sa terena.
O pogubnim posledicama osiromašenog uranijuma iz bombi koje su bacane, ne prestaje da govori inicijatorka osnivanja ovog tela načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije, Danica Grujičić. Poslednji podatak koji je iznela, jeste da su zbog bombardovanja za život nebezbedni Novi Sad, Kragujevac, Bor i Pančevo.
- Rafinerija Novi Sad je bombardovana, iako je u neposrednoj blizini glavnog izvorišta vode za grad. Takve i slične situacije govore u prilog tome da su agresori imali genocidne namere i da smo samo pokusni kunići na kojima ispituju štetnost hemijskog oružja - kazala je na tribini novosadskog Pravnog fakulteta i dodala da je veliki deo štetnih sredstava završio u Dunavu i drugim rekama, a da je i zemljište kontaminirano.
Italijani kao dokaz
- Posledice po zdravlje ljudi tek sada dolaze do izražaja i ljudi sve više oboljevaju. U Italiji postoji šest pravosnažnih presuda i još 10-ak tužbi , a 54-oro vojinika koji su bili na Kosovu preminulo, a uz to u njihov parlament je pre mesec dana ušla ova tema, onda je jasna uzročno posledična veza sa bombardovanjem - kaže advokat Srđan Aleksić iz Niša.
Inače, dr Grujičić ističe da je NATO prilikom bombardovanja Srbije 1999. počinio ekocid, jer je udvostručen broj dece obolele od malignih bolesti, kao i da je samo od leukemije smrtnost stanovništva od 2002. godine do danas povećana za 139 odsto.
Ugledna srpska naučnica je u više navrata isticala i da su tri tone žive otišle u Dunav, više od tri milijarde kilograma zemlje izbačeno je iz ležišta i zapitala "kakva će biti naša deca i trudnoće kod mladih majki".
Ministar Goran Trivan kaže da je dogovoreno da se primenjuju svetski priznate naučne metode da bi rezultati međunarodno bili relevantni.
- Dugujemo i našoj i svetskoj javnosti objašnjenje šta se dogodilo i koje su potencijalne posledice. Ne radi se samo o posledicama upotrebe osiromašenog uranijuma, već su tokom NATO agresije bombardovana hemijska i petrohemijska postrojenja. Nije sve u zemlji, mnogo različitih hemijskih čestica otišlo je u atmosferu i tako su mogle da se prenesu i u okolne zemlje kao što je Grčka, Bugarska, Rumunija - kazao je ministar Trivan, podsetivši da je posle agresije Grčka učestvovala u remedijaciji određenih lokacija u Srbiji koje su gađane tokom bombardovanja.
Rano za reakciju
Goran Trivan je upitan šta će država preduzeti ako rezultati budu priznati u svetu, odgovorio je da će biti preduzeti određeni koraci da se zaštite građani, ali je o konkrtenim potezima još uvek rano govoriti.
- Srbija će u istraživanjima koristiti i iskustva okolnih zemalja, kao što je Italija, jer činjenica da su italijanski vojnici, koji su boravili na KiM, imali maligna oboljenja i da su tužili svoju državu i dobili je na sudu, govori da smo na pravom putu - smatra ministar.
Komentarišući naum da istraživanja budu sprovedena i na Kosmetu, on je poručio da osiromašeni uranijum i hemija ne prave razliku među nacijama i istakao da se ponekad zaboravlja da je najveća žrtva bombardovanja bio prostor KiM.
- Pogrešno je što u javnosti na KiM odbijaju da govore o ovoj temi, a priča o posledicama bombardovanja, tumači se kao srpska propaganda. Posledice svakako postoje, samo je pitanje kolike su i pokušaćemo da utvrdimo stanje životne sredine - rekao je ministar.
Zločin ne sme da zastari
Tužbu zbog NATO agresije sprema pravno naučni tim, kaže advokat Srđan Aleksić iz Niša. On dodaje da će od 17. do 19. juna u tom gradu biti održan veliki skup o odgovornosti za upotrebu osiromašenog uranijuma.
On podseća da je u vreme vlasti Slobodana Miloševića podneta tužba, ali i odbačena kao nekredibilna, jer tada SR Jugoslavija nije bila članica Ujedinjenih nacija. Podseća da je odbijeno još nekoliko tužbi, od one za stradanje na mostu u Varvarinu protiv Nemačke, pa za pogibiju novinara RTS i dve pred italijanskim sudom.
- Kazna za ovo delo ne zastareva, a neko mora da bude odgovoran. Pošto je NATO organizacija čije su potpisnice 22 države, možemo da tužimo te zemlje, jer postoji njihova građansko pravna odgovornost - pojašnjava on.
Zašto Srbija nije obnovila tužbu, to je prema rečima Aleksića pitanje za državu, jer kako tvrdi, šteta ide na više milijardi dolara, a puno je dokaza o pogubnom uticaju na zdravlje nacije.
- U Srbiji godišnje oboli 33.000 ljudi, 23.000 premine, a kancer se dijagnostifikuje dnevno kod jednog deteta - kaže Aleksić, koji je krenuo da istražuje posledice posle smrti majke od kancera u jednom od nekoliko sela na jugu Srbije.
On iznosi podatak da je u tim selima posle bombardovanja nastupila nezabeležena smrtnost od opake bolesti, odnosno čak 80 odsto od ukupnog broja umrlih.
Film o bombardovanju tek 2019.
Snimanje filma o bombardovanju, koje je producent Nemanja Nedeljković za "Vesti" najavio do kraja marta, prema svemu sudeći, počinje paralelno sa osnivanjem Koordinacionog tela.
- Finansije su nas malo pomerile, ali počinjemo do kraja maja, a kako smo i najavili biće to priče ljudi koji su akteri događanja, ali ćemo se baviti i stepenom zagađenosti životne sredine i ugroženošću zdravlja ljudi - kaže Nedeljković za naš list i dodaje da kada je reč o dokazima, očekuje pomoć naučnika iz Koordinacionog tela.
Pročitajte OVDE kako je naš lovac bio smrt za američke F 16.
Izvor: Vesti
