Ranjene mostarske zgrade još svedoče o poslednjem ratu u Bosni i Hercegovini, a Zoran Laketa o tome kako su otac i dva sina proveli rat na tri zaraćene strane.

Zoran je imao 25 godine kada je rat došao i do grada na Neretvi. NJegov brat Goran bio je godinu mlađi.

 "Bili smo raja! Tako smo odgajani da smo živeli ovde i sa muslimanima, danas Bošnjacima, sa Hrvatima...", objašnjava Zoran.

Dotadašnji jedinstveni Mostar postao je podeljen na zapadni i istočni, hrvatski i muslimanski. Ulica Alekse Šantića tokom najžešćih sukoba bila je linija razdvajanja.

"Onda ti svi okolo govore "Počeo je rat" i onda ti koji si bio tu, u čitavom Mostaru, odjednom imaš samo pola Mostara.", tako je Zoran odgovorio zašto je ostao da se bori za Hrvatsko veće odbrane (HVO).

NJegov brat, zbog najboljeg prijatelja Adisa, odlazi sa muslimanima u Armiju BiH, a otac je mobilisan u Vojsku Republike Srpske.

"Da je Gogo poginuo, javio je radio. Niti znam gde, niti s kim, ni kad, ni zašto, a između ostalog možda sam i ja pucao. Faktički, mi smo bili na dve strane, možda sam i ja pucao, možda sam brata ubio. Poginuo je s ovog mesta, tu je ispaljena granata i pala je dole.", priča Zoran.

Granatu je ispalila HVO, brat mu je sahranjen zajedno sa borcima Armije BiH na Šehitlucma, pored pozorišta.

Susret s ocem nakon rata

Otac i majka preživeli su rat, a prvi Zoranov susret sa ocem Ratkom pomogao je Crveni krst.

"Pitao sam: "Gde si, Ratko, šta ima?" Zagrlio me je. Šta će mi reći? Da neće možda "da nisi bio u ustašama", "gde ti je brat balija" ili "Ja sam bio u četnicima"? Zagrlio me je, ćaća mi je, otac mi je.", objašnjava Laketa.

Zoran sa suprugom i dve ćerke danas živi u Mostaru. Posle rata decu je krstio u pravoslavnoj crkvi, majka i otac su mu sahranjeni na gradskom groblju Sutini.

"Moja je poruka da se nikad nikome ne ponovi ovo što se meni desilo." , zaključuje Laketa.

OVDE vidite šta Dodik poručuje federalnim vlastima o migrantima.

Izvor: blic