Drugi tehnički pregled vozila starijih od 15 godina, koji će u Srbiji biti obavezan posle 5. jula, trebalo bi da bude besplatan ili da njegove troškove snosi država, smatraju saobraćajni stručnjaci. Ako država uvodi drugu proveru ispravnosti vozila radi veće bezbednosti saobraćaja, prema mišljenju Milana Vujanića, profesora Saobraćajnog fakulteta u penziji, to bi trebalo sama i da plati.

- Ukoliko je ta mera uvedena zbog toga što država brine o bezbednosti našeg naroda i želi da budemo najbezbedniji u Evropi, onda drugi tehnički pregled treba da bude besplatan ili da ga plati država preko Agencije za bezbednost saobraćaja. Voleo bih da se moj auto dva puta godišnje kontroliše, ali da ne plaćam. Ali ako će tehnički pregled da košta oko 30 evra, kao što se priča, onda sam zabrinut. To je tri puta skuplje od običnog tehničkog pregleda, koji košta oko 1.000 dinara. To većini vlasnika vozila nije potrebno i oni to ne žele - naglašava Vujanić.

S njim se slaže i Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, koji kaže da nije protiv češće provere ispravnosti automobila ako to neće uvećati troškove vlasnicima vozila.

- Činjenica je da su starija vozila podložnija nastanku neke tehničke neispravnosti. Tehnička ispravnost vozila je važna i podržaću i 10 tehničkih pregleda godišnje ako će to vlasnike automobila da košta koliko i jedan pregled za mlađe automobile. Imajući u vidu da je veliki broj vozila stariji od 15 godina, onda neka on bude jeftiniji jer i trgovac daje popust kad umesto jednog kupujemo više komada nečega. Tehnički pregledi će imati više posla i ako im država povećava obim posla, onda bi oni trebalo da izađu u susret građanima i daju im besplatno ili popust na taj drugi pregled.

Okanović dodaje da ako Vlada treba da odredi cenu tehničkog pregleda za starija vozila, onda treba da odredi i da on bude jeftiniji za starija vozila. Šta je posredi

Jurcanje na auto-putu

Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović pohvalila se da su se stekli uslovi da se na auto-putevima u Srbiji poveća maksimalno dozvoljena brzina na 130 km na čas jer su nam putevi "kao piste". Ovaj predlog nimalo se ne dopada profesoru Milanu Vujaniću, koji kaže da bi voleo da zna ko je i zbog čega to predložio, pošto to ne bi dobio prolaznu ocenu ni od jednog saobraćajnog stručnjaka.

- Veća brzina znači i veću potrošnju goriva, veće zagađenje okoline, veći rizik od saobraćajne nezgode, više ljudi će da pogine i biće teže posledice. Na pojedinim delovima auto-puta put je toliko dobar da se može voziti i 200 kilometara na sat. Da li to znači da trebalo da dozvolimo tu brzinu?! - kaže Vujanić.

Damir Okanović ističe da države koje imaju najbezbedniji saobraćaj u Evropi, Švedska, Norveška i Velika Britanija, iako imaju odlične puteve sa više traka nego u Srbiji, imaju ograničenje brzine na auto-putu od 110 do 120 km na čas: - S druge strane, mi smo okruženi državama u kojima je ograničenje 130, poput Hrvatske, Mađarske i Makedonije, a nalazimo se na tranzitnoj ruti ka Turskoj. Turčin koji ide iz Nemačke samo u Srbiji mora da vozi manjom brzinom.

Pročitajte OVDE kakva se to peticija potpisuje?

Izvor: Kurir