U četvrtak, lideri EU će se sastati sa svojim kolegama iz šest zemalja Zapadnog Balkana - Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Kosovom, Makedonijom, Crnom Gorom i Srbijom - u Sofiji. Na prvom takvom samitu od 2003. godine, EU će ponovo istaći da su njena vrata ostati otvorena za region, a lideri na Balkanu će se obavezati da preduzmu potrebne reforme da postanu članovi jednog dana", piše Politiko.
Ponovno interesovanje EU za jugoistok kontinenta je podstaknuto delom zbog straha od uloge Moskve, ali se evropski lideri sve više plaše rastućeg uticaja Turske na Zapadnom Balkanu, naročito otkako je vlast u Turskoj postala mnogo autoritarnija, ocenjuje ovaj uticajni onlajn magazin.
Govoreći pred Evropskim parlamentom prošlog meseca, francuski predsednik Emanuel Makron je stavio Ankaru i Moskvu u isti koš, rekavši da ne želi da se Balkan "okrene prema Turskoj ili Rusiji". Tursko ekonomsko prisustvo nije ono što najviše brine EU, već je to strah da bi Turska mogla da dobije politički uticaj u regionu i to na račun Brisela.
"Redžep Tajip Erdogan i njegovi ministri vrše pritisak na zapadnobalkanske države da preduzmu mere protiv pristalica Fetulaha Gulena, koga Turska optužuje da stoji iza neuspelog puča od pre dve godine. Plan Erdogana da održi miting u bosanskoj prestonici Sarajevu 20. maja pred turske predsedničke i parlamentarne izbore u junu takođe pokazuje stepen njegovog uticaja u regionu. Zapadnoevropske zemlje zabranile su slične skupove pre turskog ustavnog referenduma prošle godine", izveštava Politiko.
Bliske kulturne, istorijske i verske veze čini Tursku prirodnim partnerom za zemlje Zapadnog Balkana sa značajnim muslimanskim stanovništvom, kao što su Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo.
" Ono što je više iznenađujuće jeste rast trgovinskih i političkih odnosa sa Srbijom, gde je anti-tursko osećanje nekada bilo rasprostranjeno", ocenjuje Politiko i dodaje:
"Vožnja duž glavnog autoputa Srbije, dela arterije koja povezuje Tursku sa Zapadnom Evropom, ilustruje promenu: Poslednjih godina, bilbordi na turskom jeziku reklamiraju hotele i restorane za vozače kamiona. Znakovi koji ukazuju na najbližu džamiju često su obeleženi turskom rečju "mescit", a ne srpskom rečju džamija. Ekonomski interesi ubedili su obe zemlje da sa strane ostave stara neprijateljstva. Obim trgovine Srbije sa Turskom prošle godine dostigao je skoro milijardu evra, navodi Privredna komora Srbije. Samo dve godine ranije, broj je iznosio 745 miliona evra".
Magazin podseća i na skorašnji susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Erdogana u Ankari, kako bi razgovarali o infrastrukturnim projektima i drugim pitanjima, i podseća na Vučićeve reči da je Turska "sila na Balkanu". Takođe, kako analizira magazin, turske investicije i trgovina su preplavile region.
Murat Ugur Ekindži, stručnjak za Balkan na institutu SETA, rekao je da zvanične statistike pokazuju značajan porast trgovine Turske sa Zapadnim Balkanom sa 364 miliona evra u 2002. godini na oko 2,5 milijardi evra 2016. Uprkos porastu, Zapadni Balkan čini samo mali deo turske trgovine. Obim trgovanja sa EU, na primer, iznosi oko 145 milijardi evra. Međutim, Ankara ima velike nadu za proširenje ekonomskih odnosa sa ovim regionom.
Neki analitičari strahuju da Erdoganov agresivni pristup mogao da poveća tenzije između etničkih grupa u regionu. Taktike turskog predsednika kao što su preispitivanje sporazuma o granicama, imaju za cilj da privuku ultranacionaliste, na čije glasove se Erdogan oslanja. To je posebno opasno u regionu koji i dalje leči rane od ratova 1990-ih koji su rasturili Jugoslaviju.
"Te taktike mogu biti namenjene za domaću upotrebu, ali takav način govora ima posledice", rekla je Vesela Černeva, koja vodi kancelariju Evropskog saveta za spoljne poslove u Sofiji.
Pritiskanje nacionalističkih i verskih dugmića "ima mnogo ozbiljnije posledice na Balkanu nego na drugim mestima", dodala je ona. Ona smatra da je plan Erdogana da održi predizborni skup na Balkanu posebno zabrinjavajući.
Suha Umar, bivši turski ambasador u Beogradu, deli njenu brigu i kaže da bi takav miting bio "visoko rizičan".
Većina analitičara tvrdi da bi u svakom slučaju bilo uzaludno da EU pokuša da smanji prisustvo Turske, s obzirom na dugogodišnje istorijske veze sa Balkanom. Bivši turski diplomat Sinan Ulgen vidi malo razlike između odnosa Turske sa Balkanom i odnosa Ujedinjenog Kraljevstva sa zemljama Komonvelta, na primer.
"EU mora da se prilagodi novoj stvarnosti, da uticaj Turske nije nešto što može da spreči. U perspektivi bi trebalo da priznajemo uticaj Turske, i zato moramo da smislimo kako možemo zajedno da radimo na zajedničkim ciljevima; rekao je Ulgen.
Pročitajte OVDE kakvu to pobunu u NATO predvodi Erdogan?
Izvor: Kurir/Politiko
