Piše: Miša Đurković
Kad jedno društvo zaboravi na značaj morala kao osnove svakog preduzeća, onda se gube sve granice, kao i svest da one uopšte treba da postoje. Bojim se da naše društvo neumitno klizi u tom pravcu.
O moralu danas više ne govore čak ni crkveni dostojanstvenici, učitelji, vojnici, akademici. Sve je posao, projekat, birokratija, diliveri, i iznad svega sve je politika. I sve je zabava.
Povod za ovaj tekst je još jedna sramota koja se desila u našem medijskom prostoru, prva rijaliti sahrana. Od kada su pre dvanaest godina Veran Matić i TV B92 uveli ovaj monstruozni program u Srbiju, bilo je jasno da format programa otvara neograničene mogućnosti pomeranja granica pristojnog, prihvatljivog i normalnog. Nažalost, te granice su se u ovih dvanaest godina sukcesivno i pomerale, dovodeći dotle da postane normalno gledanje svih oblika perverzija, grupnjaka, prevara, nasilja, puštanja krvi, manipulisanja alkoholom itd. Svi znaju da se gomila prostitutki ogledala u ovom programu, sa ciljem podizanja svoje tržišne cene kad iz rijalitija izađu. Publika je adrenalinski navlačena na psovke, obračune, degradaciju, ponižavanje, dehumanizaciju živih ljudi koji su tretirani kao ogledne životinje.
Po zakonu komercijalizacije, autori ovakvih gladijatorskih programa neprestano moraju da smišljaju nove atrakcije i nova uzbuđenja kako bi očuvali navučenu publiku. Stoga se ovim nesrećnicima dodatno plaća za nameštene svađe, za seks, za homoseksualne nagoveštaje. Uvode se trudne žene, propale zvezde, narkomani, nekada uspešni estradni likovi koji danas nemaju ni za hranu. No po pravilima koja su poznata još od starog Rima, moraće da se ide i dalje. Iskreno se bojim da će doći i vreme kada ćemo videti i sakaćenje ljudi, možda i pravo ili simulirano ubistvo, pokušaje samoubistva.
Nedavno su bez ikakve ograde emitovane eksplicitne pornografske scene „akcije“ dvoje učesnika, što je zatim završilo na naslovnoj strani dnevnih novina, a brojni portali su „na izvolte“ objavili ovu pornografiju pa su je gledala i deca u nižim razredima osnovnih škola. Na retke objavljene apele, organizatori su odgovorili ciničnom tvrdnjom da tako pomažu podizanje nataliteta?! Logično je da je onda nekome zgodno pala na pamet ideja da se prenosi sahrana oca jedne od rijaliti zvezda, kome je možda srce stradalo od sramote zbog načina na koji ćerka i zet „stiču slavu“. Pošto REM (šta to beše?) nije reagovao ni na ovaj zakonski prekršaj, nekrofilija je na velika vrata ušla u naše rijalitije kao legitiman instrument. Rijaliti sahrana je veliki izazov za konkurentske parove i sad treba videti kojim prekoračenjem granice će odgovoriti Hepi.
Rijaliti programi kao i druge komercijalne splačine toga tipa postoje naravno i u drugim zemljama. No tamo postoje i država, zakoni, sudovi, društvo, ozbiljni mediji, stvarna udruženja građana, npr. roditelja ili vernika i druge institucije koje zajedno drže branu ustavnosti, zakonitosti, pristojnosti, morala i odbrane društva od predatorstva kompanija. Čak i u Crnoj Gori emitovanje takvih programa nije dozvoljeno pre 11 uveče i obavezne su oznake o uzrastu za koji je program adekvatan. Kod nas je nažalost čak i čuveni termin za porodične serije nedeljom uveče oskrnavljen emitovanjem serije u kojoj se prikazuju isečene glave, eksplicitne scene seksa, orgije, narkomanija i sve ono što po rijaliti modelu podiže gledanost. Nije ni čudo što su Nemanjići svima dosadni posle adrenalinskih Senki…
O štetnosti ovih programa i pogubnom razaranju morala, svesti, i bazične orijentacije sluđenih ljudi koje ove budalaštine gledaju, a čija se deca na tom zlu obrazuju, moglo bi se pisati u beskraj. Porast svih oblika nasilja uključujući i vršnjačko i porodično je direktno vezan sa ovim satanističkim nadražajima koji stižu sa nečega što bi trebalo da bude javno dobro.
Drugi problem je međutim to što se rijaliti kao model seli sa ekrana u sve oblike društvenog delovanja. Pogledajmo šta se sa vladom republike Srbije dešava tokom poslednjih šest godina. Teško da više možemo da se setimo koliko smo parlamentarnih izbora i rekonstrukcija imali za period tokom kog u uređenim zemljama bude tek jedan i po mandat. Jedna stranka ima apsolutnu moć i kontrolu nad svim delovima izbornog procesa, svim nivoima vlasti u Srbiji, u oko 95% lokalnih samouprava itd. Dakle nijedni izbori ili rekonstrukcija nisu imali bilo kakav stvarni smisao niti potrebu. Opet su isti ljudi ostajali u vladi, ili se posle kraćeg perioda u nju vraćali. Tako i današnje priče o rekonstrukciji koje su krenule odmah posle lokalnih izbora nemaju nikakav realan razlog, osim da se rijaliti nastavi, da se ministri drže u stalnom strahu od gubitka pozicije, i da naslovne strane novina imaju politički rijaliti sadržaj.
Suštinu rijalitija koji živimo najbolje je zahvatila zvezda kafanskog andergraunda Zoka Bosanac: „ Rijaliti, rijaliti, budale smo i ja i ti. Ja budala što sam ušo, ti budala što me gledaš.“
Bivši partijski kolega otkrio tajnu ministra Jadranke Joksimović, više o tome OVDE!
Izvor: Politika
