- Srbija je najveća država u regionu i ima najveći uticaj na stabilnost u ovom delu Evrope. Zbog toga je verovatno Vučić dobio priliku da na Samitu u Sofiji govori prvi. Ali, to ne znači da ćemo biti privilegovani. Naprotiv, mislim da se od našeg političkog vođstva očekuje najveća politička zrelost i da Srbija mora najviše i da učini - zaključuje u izjavi za "Blic" Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike, i dodaje da je na sličan način bila prepoznata Poljska, koja se tretirala kao "posebno važna" u krugu proširenja 2004. godine.
Lideri Zapadnog Balkana, a naročito Srbija i Crna Gora, nisu dobili naročito ohrabrujuće poruke sa Samita EU - ZB koji je održan u Sofiji. Sudeći po usvojenoj Sofijskoj deklaraciji, ali i govorima lidera najvećih zemalja EU, pre svega nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, nijedna država neće postati punopravna članica Unije ukoliko ne ispuni baš sve postavljene uslove.
"2025? Nemam nikakvo mišljenje o toj godini kao cilju"
Sudeći po usvojenoj deklaraciji, najvažniji zadatak za Srbiju je potpisivanje sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom, ali i pomirenje sa susedima, pre svega sa Kosovom, Hrvatskom i BiH, kao i rešavanje graničnih sporova koje imamo gotovo sa svim državama u regionu.
Takođe će se insistirati na unapređenju vladavina prava i borba protiv korupcije i kriminala, a da su to slabe tačke Srbije moglo se pročitati u svakom izveštaju Evropske komisije.
Godina 2025, koja je kao okvirna navedena u Strategiji proširenja EU na Zapadni Balkan iz februara ove godine, na Samitu u Sofiji jedva je pomenuta i to u neformalnom delu, a termina "proširenje" ili "pristupanje" Uniji nije bilo u Sofijskoj deklaraciji.
- Nemam nikakvo mišljenje što se tiče navođenja 2025. godine kao mogućeg cilja. Ulazak u EU mora da bude zasnovan na napretku. Ne na bazi vremena, već na bazi postignutog i to posebno u oblastima vladavine prava, korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, otvorenih bilateralnih i graničnih pitanja - jasno je istakla Angela Merkel, nemačka kancelarka.
Još tvrđi stav imao je francuski predsednik Emanuel Makron, koji je poručio da neće biti nikakvih olakšica za zemlje kandidate, jer je navodno svako proširenje EU u poslednjih 15 godina dovodilo do njenog slabljenja.
- Treba pomoći zemljama koje su u procesu reformi, ali bez olakšica i hipokrizije - rekao je Emanuel Makron i dodao da primanja novih članica neće biti dok se EU ne reformiše iznutra.
"EU uči na svakom proširenju"
Posle svega što se dešavalo na Samitu u Sofiji jasno je da ni za jednu državu Zapadnog Balkana, pa ni za Srbiju neće biti nikakvih prečica do punopravnog članstva.
- Evidentno je da se neće koristiti nikakvi politički i geostrateški razlozi kao izgovor da zemlje koje nisu ispunile uslove budu primljene u EU. To je bolje i za nas. Brisel će kroz konkretne mere i pomoć pokušati da privole uz sebe balkanske države. Oni uče na svakom proširenju. Iz političkih razloga primljena je Grčka u EU, mada je Evropska komisija bila protiv toga. Dakle, poruka je da zemlje koje ne ispunjavaju kriterijume ne mogu da učestvuju u kreiranju evropske politike - navodi Milena Lazarević.
Mada možda vlasti u Beogradu nisu u potpunosti zadovoljni onim što su mogli čuti od evropskih lidera u Sofiji, ishod Samita i glavna poruka da "države Zapadnog balkana imaju evropsku perspektivu" (samo evropsku perspektivu) za sagovornike "Blica" je očekivan.
"Srbija bez napretka u osam poglavlja, to je nedopustivo"
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da zemlja koja planira da uđe u EU 2025. godinu ne sme sebi da dozvoli za godinu i po da nema nikakvog napretka u čak osam poglavlja, što je slučaj sa Srbijom.
- Rok za reformisanje EU je isto 2025. I ta dva procesa, njihove reforme i naš ulazak, treba da idu paralelno. Mi ne smemo da dozvolimo da čekamo da se EU sredi, pa tada da ispunjavamo uslove. Sledeće godine biće izbori za Evropski parlament i ne treba očekivati da će proširenje Unije biti tema pre njih, jer ta tema nije popularna - navodi Međak za "Blic".
On dodaje da Makron nije u pravo da je svako proširenje EU u poslednjih 15 godina dovodio do njenog slabljenja. Kako kaže, problemi su krenuli kada baš u Francuskoj na referendumu propao ustav Evropske unije, a nakon toga isti ishod imao je i u Holandiji. Posle toga došlo je ekonomske krize, pa do dužničke krize u Grčkoj, Španiji, Portugaliji i Irskoj.
- Nije fer da zbog slabljenja EU trpi Balkan, to nema veze sa istočnom Evropom - objašnjava Međak.
Jedna fotografija predsednika Vučića izazvala je mnogo reakcija i komentara na društvenim mrežama. O kokoj fotografiji je reč i kakvim komentarima saznajte OVDE.
Izvor: Blic
