Piše: Mihailo Medenica
Ti nismo- MI, kolko god živeo u zabludi da si ravan Hristu i da je taj besni čopor lutalica što korača za tobom apostolski…
Šta je to, nesrećo, ravno Kosovu i Metohiji da bi ga prihvatio zauzvrat?!
Godine za vekove?! LJudsko za Božije?! Prstohvat za koren?! Trenutak za večnost?! Šaku zobi za nebo? Makiško za Kosovo polje?! Fontane za svetinje?! Neljude za ljude?! Grobove…
Šta zauzvrat grobova postradalih za Kosovo i Metohiju, Srbiju vascelu?!
Šta za majke u crnini, šta je njima nalik?! Šta za glave oca Stefana i Haritona?!
Šta za Miloša Ćirkovića!? Šta je dovljno zauzvrat njegovome: “Vi idite- ja neću?!”
Šta za Jovanu, anđela, silovanu i preklanu u Klečki?! Šta je zauzvrat njenih 10 godina?!
Šta za Staro Gradsko?! Šta je zauzvrat krvavom žitu i selu što živi za godišnjice i pomene?!
Šta za Samodrežu?! Šta je zauzvrat Lazaru i Milošu?!
Šta za Veliku Hoču?! Šta je zauzvrat starici što na stepeništu još čeka sina?! Čeka da joj ne zaboravimo sina…
Šta je zauzvrat Ibru, Sitnici, Labu, Drimu, Bistricama… Koji metar kanalizacije koji ćeš obećati za šaku glasova?!
Šta je sa glasovi s Košara, Paštrika, Đeravice, Junika, Belaćeca, Orahovca, Peći, Đakovice, Kline… Eno se čuju u liturgijama.
Šta je njima zauzvrat?!
Šta je zauzvrat Lazaru rođenom među kalemovima žice?! Dete enklave. Dete od 100 koraa detinjstva. Dete što ponosno i prkosno nosi ime Lazarevo a čitav svet mu je u tih 100 koraka i svaki dan ih razbraja da koji ne zafali…
Koje jezero zauzvrat Radonjićkom?!
Koja deca zauzvrat Panteliji i Ivanu, šta umesto Goraždevca i krvave Bistrice u koju su im klonule glave…
Šta zauzvrat 17. marta 2004.?!
Koje žive da menjamo za žive?! Koje mrtve za mrtve?!
Koju Bogorodicu za LJevišku?! Koje čuvare Šare za Gorance?!
Kojeg cara za Dušana?! Koje carstva za nebesko?!
Šta zauzvrat zakletve NJegoševe, Svetog Petra cetinjskog, patrijarha Pavla?!
Šta zauzvrat dve jabuke kojima me je darivala baka Ivanka, poslednja srpskinja u južnom delu Kosovske Mitrovice, kada sam na kapiji obećao da ću joj ponovo doći?!
Šta zauzvrat kad su je pronašli tek kada je telo strulolo toliko da se ulicom počelo osećati?!
Koje pojanje zauzvrat onome dečanskih monaha?! Koja blagost zauzvrat onoj pećkih monahinja?!
Koja fabrika zauzvrat Gračanici?! Koje oči zauzvrat Simonidinih?!
Koja granica zauzvrat one omeđene životom, stradanjem, vaskrsenjem, pričešću…
Koje pesme zauzvrat: “Ječam žnjela”; “Udade se Živka Sirinićka”; “Usnila je dubok sanak…”; “Sa Kosova zora sviće”; “Orahovcu- bašto rajska”; “Ajde, Jano…”; “Hriste Bože raspeti i sveti”…
Šta zauzvrat ruskih monaha i hodočasnika koji su na ruševinama Zočišta preklečali liturgiju ponevši po grumen svete zemlje, da joj se vrate..?
Šta zauzvrat Kosova i Metohije, Aleksandre Vučiću?!
Šta zauzvrat večitom jadu zarad večnog života?!
Šta zauzvrat slovu o stradanju da bi Srbija živela doveka?!
Šta, Vučiću?!
Šta zauzvrat krvi- voda?! Šta zauzvrat vodi- krv?!
Šta zauzvrat krstu i oltaru?!
Šta lažni “Hriste” može biti zauzvrat Kosovu i Metohiji do Kosova i Metohije?!
Ništa do nebo samo, a Gospod ga nam je nad Kosovom i Metohijom darivao da doveka znamo gde su nam kolevka i grob!
Kolevka i grob, Aleksandre Vučiću- šta zauzvrat tome?!
Izrael izveo napad na Siriju, priprema se za rat s Iranom. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Analitički forum
