- Plan o kopnenom napadu su forsirali Englezi, ali su mu se odupirali generali u Pentagonu jer su znali da je to problematično. U momentu zaključivanja Kumanovskog sporazuma efektive NATO na terenu nisu bile dovoljne za bilo kakvu vrstu kopnene intervencije, posebno što smo mi sve te prostore gde bi oni mogli kopneno da prođu prethodno minirali - objasnio je Lazanski i dodao da je mit čak i mnogo puta prepričavana tvrdnja da su Ahtisari i Černomirdin upozoravali Miloševića da će NATO bombama sravniti SRJ da bude ravna kao tepsija.
Tajno u Norveškoj
U tom ključnom trenutku, kako dalje svedoči vojni analitičar, dešava se velika laž servirana Miloševiću od nekih njemu bliskih generala iz vrha sistema odbrane. Koliko je kopnena intervencija bila daleko, dokazuje i činjenica da su čak i vazdušni napadi poprimili druge obrise jer od bombardovanja kineske ambasade nijedan vazdušni napad na prostoru Beograda nije zabeležen. A generali su Slobu ubedili da NATO samo što nije krenuo u juriš iz pravca Mađarske i istočne Slavonije.
- Određene zapadne obaveštajne službe su preko nekih naših generala uverile Miloševića da kopnena intervencija samo što nije počela. On je bio pod utiskom takvih stručnih procena nekih u Generalštabu. Jedan general je čak bio sedam dana u poseti Norveškoj, pa potom nestao. Niko ne zna šta je bilo s njim. Posle se vratio i nakon 5. oktobra je ponovo bio u službi - rekao je Lazanski ne želeći da otkriva imena generala.
Temom izdaje srpskih generala bavio se svojevremeno i general Blagoje Grahovac, koji je te 1999. penzionisan. On je objavio knjigu "Glasovi iz gluve sobe", u kojoj se bukvalno hvalio da je neposredno pre NATO napada lično organizovao prvi tajni kontakt generala Momčila Perišića sa oficirima i funkcionerima NATO, kako je napisao, u dogovoru sa tadašnjim načelnikom Uprave bezbednosti, generalom Aleksandrom Dimitrijevićem.
Susret na brodu
Prema tvrdnjama LJubana Karana, nekada pukovnika KOS, Grahovac je javno priznao da je uz logistiku koju im je dalo crnogorsko rukovodstvo prebacio Perišića policijskim helikopterom na američki nosač aviona u Jadranu, odakle se, kako tvrdi, "vratio prepariran". Naravno, sve je urađeno tajno, bez znanja državnog i vojnog vrha zemlje. Zato ne čudi, napominje Karan, što su ova trojica generala kasnije često pominjana po svojim tajnim vezama sa NATO. S tim što se, kaže sagovornik, sada general Grahovac jedini time hvali.
Reagovanja na tvrdnje Lazanskog
LJuban Karan, penzionisani pukovnik KOS
- Tačno je da o kopnenoj intervenciji tada nije bilo ni govora jer bi to bila kap koja bi prelila čašu. Prevršili su meru već i bombardovanjem, pogodili su previše civilnih ciljeva i sve je išlo u fazu prekida. Nisu bili spremni za kopnenu ofanzivu. Da se izdržalo još neko kratko vreme, sigurno bi popuštanja prema Srbiji bila mnogo veća. Međutim, komanda Vojske je u to vreme, umesto da pruži podršku predsedniku, učinila sve suprotno od onoga što je on rekao. Milošević je pogrešio što je smatrao da su mu najpouzdaniji oni generali koji su mu zapravo radili iza leđa.
Vladimir Lazarević, general, bivši komandant Prištinskog korpusa
- Podatak o tajnom sastanku i svemu ostalom saznao sam tek kad sam dospeo u Hag. Kao vojni komandant na jugu Srbije nisam bio upoznat sa ovim informacijama, ali sam o tome čuo dok sam bio u zatvoru. Nas dole na Kosovu niko nije mogao da plaši kopnenom intervencijom jer smo je mi svakako već preživljavali. Što se tiče ostatka države, najverovatnije je postojao neki opšti NATO plan, međutim, samo ako bombardovanje ne uspe.
Srbija razmišlja da odustane od EU. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
