Na primer, dok vlast u Beogradu poručuje da Srbi ne smeju se prijavljuju u bezbednosne snage Kosova, koje žele da postanu vojska, da su takvi Srbi izdajnici i neprijatelji, taj isti Beograd je naterao pripadnike MUP-a Srbije, one koji su ratovali protiv sadašnjih tzv. premijera i predsednika Kosova, da uđu u kosovsku policiju. To su isto naoružane jedinice čiji je zadatak da štite integritet i suverenitet nezavisnog Kosova, baš kako i pripadnici bezbednosnih snaga, kaže za "Vesti" Slaviša Ristić, narodni poslanik i poslednji gradonačelnik opštine Zubin Potok u sistemu Srbije.
Naš sagovornik podvlači da lično smatra da Srbi "nisu smeli da uđu u takve institucije", jer "na taj način formiraju institucije države koju ne priznaju", a dodaje da tu "licemerna politika Beograda ne staje".
“Svi potezi ukazuju da predsednik Aleksandar Vučić mora da potpiše neku vrstu sporazuma sa tzv. Kosovom i to vrlo brzo, a poslednji nastup premijerke Ane Brnabić u parlamentu u kome kaže "da će potpisati sve što treba kako bi narod u Srbiji živeo bolje", ukazuje da bi ona mogla biti ta koja će staviti potpis. Iskreno se nadam da niko neće imati toliko hrabrosti, jer ne vidim budućnost Srbije ako ona preda deo teritorije na izdajnički i kapitulantski način. I potpuno je nebitno kako će se taj sporazum zvati, jer će on značiti samo jedno - de fakto priznanje nezavisnosti Kosova. Priština će tada dobiti i tapiju i pravo da svaki eventualni pokušaj srpskog naroda da se odupre smatra separatizmom. Ne moram da pojašnjavam šta to znači.” , kaže Ristić
“Dakle, ne postoji nikakva razlika u odgovornosti između Srbina koji polaže zakletvu na Ustav takozvanog Kosova bilo da je policajac, poslanik ili ministar u toj vladi u Prištini. Vrhunac licemerja je što je taj ministar ili poslanik, saborac Beograda u navodnoj borbi za srpsko Kosovo, pojavljuje se na skupovima sa predstavnicima vlasti, rame uz rame sa šefom Kancelarije za KiM Markom Đurićem, gostuju na Javnom servisu i drugim TV kanalima, a neki tamo anonimni dečko, koji je deo tzv. bezbednosnih snaga Kosova, hapsi se kao državni neprijatelj. Pri tome, svi koji su se raspitali znaju da su u te bezbedonosne snage otišli Srbi iz najsiromašnijih porodica, najviše iz Novog Brda, tražeći izlaz iz teške egzistencijalne situacije. I tu je vlast u Beogradu odgovorna, jer je morala da misli i na takve srpske porodice, a ne samo na one koje imaju partijska obeležja.” ,dodaje Ristić.
“Nismo mi ni prva ni poslednja generacija koja živi u okupranim uslovima na Kosovu, ali nikome od naših predaka nije palo na pamet da radi ono što čini trenutna vlast sa nemarom da napravi i poslednji čin izdaje. Srpski narod bi morao da se zapita za svoju sudbinu. Kako što šira javnost ne zna šta se dešava na Kosovu, isto tako nije svesna da se neće na tom završiti. Oni koji tvrde da je priča o Kosovu i Metohiji mit, trebalo bi da se zapitaju - zar i ova 20-godišnja priča o našem ulasku u EU nije mit?” ,pita se Slaviša Ristić.
Osvrćući se dalje na upad ROSU policije i hapšenje Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici, nakon čega je Srpska lista objavila da izlazi iz kosovske vlasti, Ristić ističe da je i tu javnost potpuno obmanuta.
“Svi znaju da ministri nisu izašli iz vlade, oni i dalje obavljaju svoj posao, a to se prikriva. Javno oni tvrde da nisu više deo vladajuće većine, a svaki dan idu na posao, primaju plate i redovno se sastaju sa albanskim kolegama. Eto, ministar poljoprivrede Nenad Rikalo koga smo sažaljevali jer ga je policija tukla u Mitrovačkom dvoru, nedavno je u svojstvu ministra bio u Dečanima, mestu koje je najveće uporište stranke Ramuša Haradinaja, i sa američkim ambasadorom iz Prištine Gregom Delavijem delio poljoprivrednicima u Juniku zajedničku pomoć američke i kosovske vlade. Cela Srpska lista otišla je na noge Haradinaju kada je slavio 18 godina stranke. Dakle, jasno je ko dan da je ponašanje predstavnika Srba dogovor Aleksandra Vučića, Prištine i međunarodne zajednice, a kakav sve to utisak ostavlja o njima, možete misliti.”
“Mi koji živimo na KiM smo već navikli da vlast i mediji pričaju jedno, a da mi živimo potpuno drugačije. Izjave Aleksandra Vučića se uglavnom svode na gole laži, praznu retoriku i junačenje, o tome kako je Zajednica srpskih opština spas i da albanska čizma nikada neće ući na sever Kosova. A na terenu je potpuno kapitulantska politika, predaja instituicija države Srbije u albanske ruke. LJudi koji to sve manje komentarišu jer se boje, a istina je porazna da su Srbi na KiM danas daleko više ugroženi od Beograda i njihovih satelita dole u liku raznoraznih kriminalaca i kriminalnih grupa, nego od samih Albanaca.” ,ističe Ristić.
Ristić podseća da srpskim policajcima koji su radili na KiM nije bila ponuđena opcija da rade u Raškoj ili na nekom drugom mestu, već ih je vlast u Beogradu "neustavno penzionisala i naterala na ulazak u kosovski sistem".
“Javnost nije upoznata da je na isti način izvršen pritisak i prilikom integracije sudija u kosovski pravosudni sistem i da tim ljudima praktično nije ostavljen nikakav izbor. Suštinski to nas čeka i sa Zajednicom srpskih opština i pričom da će se preko nje rešiti situacija sa srpskim školama. To u stvari znači da plata neće ići od Ministarstva obrazovanja do učitelja ili nastavnika, već će taj novac u vidu socijale ići u budžet Kosova, a potom u budžet ZSO do nastavnika. To je sada jasno ko dan, ali o tome niko ne priča. Tako da je nama Srbima na KiM svejedno da li ćemo dobiti tu famoznu ZSO, jer kada ona zaživi to je apsolutni znak da smo mi izgubili svaku kopču sa Srbijom.” ,zaključuje Ristić
Kako još pojašnjava, tolika razlika između dešavanja na terenu i različitih interpretacija vlasti u Beogradu, dovela je do toga da mnogi "ni danas ne znaju da na KiM ne postoje više srpske lokalne samouprave".
“U medijima se uporno reklamiraju kao srpske opštine, a ti gradonačelnici kao srpski, i ostavlja se po strani činjenica da su srpske opštine ukinute septembra 2013, da bi oktobra iste godine Srbi bili naterani da učestvuju u kosovskim lokalnim izborima na Kosovu, po zakonu i po ustavu Kosova. Kampanja je bila besomučna, vlast u Beogradu je vršila pritisak i torturu da Srbi moraju da izađu na te izbore. I od tada taj pritisak se nije stišavao, i uvek se odnosio na tu "integarciju" u sistem Prištine. Zato na terenu, a to nećete pročitati u udarnim medijima, imamo jedan potpuni gubitak nade među Srbima, ljudi se masovno sele i odlaze, upisuju decu u škole van KiM, a tome vlast neće da govori. Čak i u Zubinom Potoku, koji je uvek bio isključivo nastanjen Srbima, imamo situaciju da se mladi ne vraćaju, a šta se onda tek dešava u Gračanici, Novom Brdu, Partešu, Pasjanu. Umesto o ovome, pričaju se laži kako su bezbedniji. Kako su to bezbedniji onih koji su se odselili?”
“Ni međunarodnoj zajednici, ni albanskoj, ni srpskoj strani nije u interesu da se utvrdi ko je ubio Olivera Ivanovića. Možda će se nekad u budućnosti pokazati zašto je on morao da strada, ali očekivati od Tačija, Haradinaja, Vučića ili one šačice predstavnika međunarodne da otkriju ubicu, nije realno, jer im nije u interesu. Vučić je obećao i porodici i javnosti da će saznati ko je ubica, ali sad svi, pa i on, beže od tih obećanja. Neću da spekulišem na ovu temu, ali se, s druge strane zna ko je Ivanoviću crtao metu. To je bila vlast u u Beogradu i oni to nisu krili.” ,kaže Ristić.
Nakon ubistva Olivera Ivanovića, u javnosti se spomenulo još jedno ime, Milana Radojičića koji je povezivan sa kriminalom. Iako je Radojičić prisustvovao slavlju Srpske liste nakon pobede na izborima u Mitrovici, Ristić podseća da su i Marko Đurić i Aleksandar Vučić rekli da ga ne poznaju.
“Postali smo zaboravni od danas do sutra. I Đurić i Vučić rekoše da tog čoveka nikad nisu sreli, odnosno ako su ga sreli to je bilo slučajno. A na dan kad je Đurić u Mitrovici uhapšen, kamere su snimile da je u Mitrovački dvor došao u društvu upravo Radojičića. Ni to javnost nije mogla da vidi, jer je taj snimak posle kidan. LJudi se svikavaju s tim i ništa im nije čudno, što je veoma opasno.” ,zaključuje Ristić.
A OVDE pogledajte kako Šiptari prekrajaju istoriju.
Izvor: Vesti onlajn
