Četrdesetak osoba koje su bile u kontaktu s umrlima od virusa smešteno je u karantin, izvestile su vlasti u Kerali. Lokalni mediji pišu o strahu među stanovništvom te ističu da je jedna od žrtava tridesettrogodišnja medicinska sestra koja je pomagala zaraženima, a to je znak potencijalne pandemije. Bolesti je podlegla u ponedeljak. Poznato je da je zarazne bolesti kojima podležu prvozaraženi i medicinsko osoblje vrlo teško držati pod kontrolom.
Nipah virus izaziva jednu od novih bolesti. Naziv je dobio po selu Sungai Nipah u Maleziji gde je prvi put identifikovan 1998. kad je epidemija usmrtila 105 od 265 zaraženih ljudi.
Virus najčešće prenose slepi miševi koji se hrane voćem te ga na taj način prenose na životinje i ljude. Smrtnost zaraženih ovim virusima vrlo je visoka. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije iznosi čak 75 posto.
Godine 1998. epidemija se prvo pojavila među svinjama, a s njih se prenela na ljude. Da bi zaustavile širenje epidemije vlasti su tada naredile ubijanje više miliona svinja. Znanstvenici su ustanovili da se virus prenosi izravnim kontaktom s inficiranim ljudima te s domaćim životinjama, poput goveda i svinja. No virus se može preneti i putem zaraženog voća.
U Bangladešu je 2004. izbila epidemija kada su ljudi pili sok od drveta urme na kojima su naknadno pronađeni tragovi sline i urina slepih miševa. Pretpostavlja se da je epidemija koja je nedavno izbila u Kerali povezana s uginulim slepim miševima pronađenima u bunaru porodične kuće. Infekcija se proširila među članovima porodice te se prenela na osobe koje bile s njima u kontaktu.
Nipah je svrstan u četvrtu, najvišu kategoriju biološke opasnosti, što znači da se proučava u specijalnim laboratorijima uz najveće moguće mere opreza. Iako još nije utvrđeno da li ga je neka država razvijala kao biološko oružje, visoka stopa smrtnosti od virusa Nipah čini potencijalno oružje za masovno uništenje.
Zaraza virusom može izazvati encefalitis, vrlo tešku upalu mozga. Razdoblje inkubacije traje između pet dana i dvae nedelje, a prvi znaci bolesti pojavljuju se tri do 14 dana nakon toga. Prvi simptomi su groznica, povraćanje i jaka glavobolja, a kod nekih pacijenata i akutni respiratorni sindrom. Bolest prate dezorijentiranost, opšta malaksalost i mentalna konfuzija. U roku od samo dan ili dva bolest u pojedinim slučajevima može završiti komom i smrću.
Smrtnost zaraženih ovim virusima vrlo je visoka. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije iznosi čak 75 posto. S obzirom na to da zasad nema ni leka ni vakcine protiv ovog virusa, jedini tretman je intenzivna nega oboleloga. Zaraženi se smeštaju u karantin kako bi se širenje virusa sprečilo.
Vlasti u Kerali trenutačno su u stanju visoke pripravnosti. Podigli su medicinske kampove zbog kontrole i sprečavanja širenja virusa. Pokrenuta je kampanja upoznavanja stanovnika sa svim pojedinostima bolesti, a izdana su i posebna uputstva o izbegavanju rizičnog ponašanja.
Pročitajte OVDE zašto je proglašena crvena uzbuna na Havajima?
Izvor: Hina
