Kao najavu mogućih novih "političkih vetrova" mnogi su protumačili izjavu ministra odbrane Aleksandra Vulina, koji je poručio da evropski put Srbije može da se preispita, ukoliko je za EU ključan samo odnos prema kosovskom problemu i ukoliko Brisel nastavi da postavlja uslove za koje zna da ne mogu biti ispunjeni, tražeći opravdanje da naša zemlja ne postane članica.
Međutim, Vulinovu izjavu, premijerka Ana Brnabić ocenila je kao isključivo njegov lični stav, na koji ima pravo:
- Vlada ima jasan strateški cilj, a to je ulazak u EU i od njega nema odstupanja, kao što Srbija ne planira da odustane ni od saradnje sa Rusijom, Kinom, Indijom, i ostalim zemljama izvan ove organizacije, u cilju što jačeg i dinamičnijeg ekonomskog razvoja.
Opet, predsednik Aleksandar Vučić poručio je da u Evropi nikada nije bila ovako komplikovana situacija, čak ni u vreme pred Prvi svetski rat:
- Mnogo opasnosti nas okružuje, bolje da gledamo da sačuvamo mir i stabilnost i radimo na razvoju ekonomije. Da li će ostati 2025. kao godina našeg prijema u EU, u ovom trenutku niko ne može da kaže, to ne zna niko ni u EU. Mi ćemo da radimo naše, da unapređujemo vladavinu prava, razne slobode, a onda ostaje najteža prepreka, normalizacija odnosa s Prištinom.
Ministarka za EU Jadranka Joksimović kaže da su i reči Vulina i izjava ambasadora EU u Beogradu Sema Fabricija (na čiju je poruku da je odnos prema KiM ključni uslov za ulazak Srbije i reagovao ministar odbrane) - prenaglašene i nepotrebne:
- Niti može samo pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine da bude najvažnije za naše integracije, niti Vlada vodi spoljnu politiku zasnovanu na trenutnom nepovoljnom raspoloženju u nekim članicama EU oko proširenja i pripremama za evropske izbore, u maju iduće godine.
Ona je podvukla da su EU integracije glavni spoljnopolitički cilj Srbije koji nam je do sada doneo stabilnost, nove investicije iz prevashodno članica EU, novi bolji imidž i međunarodni ugled i srazmeran uticaj, znatna bespovratna sredstva i fondove iz EU, viznu liberalizaciju...
- U usponima i padovima politike proširenja EU, kao i u interesima drugih vanevropskih igrača, postoje periodi kada su naizgled loše vesti u stvari siguran znak dobrih puteva i stabilnog pravca koje Srbija vodi. Uprkos brojnim interesima nekih iz zemalja izvan EU i nekih iz same EU da obeshrabre Srbiju, porukama koje bi trebalo da izazovu frustraciju i neraspoloženje, znamo šta su interesi građana i nastavićemo rad na reformi društva i ekonomskom napretku - kategorična je ministarka Joksimović.
Na trećini puta
Srbija je u pregovorima sa EU do sada otvorila 12 i privremeno zatvorila dva, od ukupno 35 poglavlja. Beograd je spreman da u junu započne pregovore o još pet oblasti, ali je neizvesno koliko će ih zaista biti otvoreno, zbog rigidnih stavova pojedinih članica EU o dinamici našeg evropskog puta, pre svega Holandije i Francuske.
Da bi Srbija postala članica 2025. godine, mora da otvori i okonča pregovore o svim poglavljima najkasnije do 2023, s obzirom na to da proces ratifikacije ugovora o pristupu nove članice u državama EU traje, u proseku, u dve godine.
Spuštanje nivoa odnosa
Politički analitičar Dragomir Anđelković takođe smatra da Srbija ne treba da čini nikakve ishitrene korake kada je reč o spoljnoj politici i nastavi sa racionalnim pristupom u odnosima sa EU:
- Jedan od mogućih odgovora na često nefer tretman koji imamo od strane Brisela u EU integracijama jeste da se spusti nivo odnosa sa EU, ali bez njihovog prekidanja.
Opasne akcije francuske vojske, gomilaju trupe u zoni Asadove vojske. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
