Piše: Igor Stančić
Da rasčistimo par stvari oko osiromašenog uranijuma. Osiromašeni uranijum je radioaktivni element koji nastaje u fisionim reaktorima tokom procesa proizvodnje električne energije. Vreme poluraspada mu je 4,5 milijardi godina, to je otprilike starost planete Zemlje prema modernoj nauci. Znači, da su nas bombardovali prvog dana postojanja planete Zemlje, osiromašeni uranijum bi još bio prisutan i još bi trovao. Stravičan podatak nad kojim svako treba da se zamisli.
Na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije je, prema NATO podacima, ispaljeno 31 000 projektila od osiromašenog uranijuma, a prema podacima Vojske Jugoslavije 51 000.
Kada se preračuna prosečna težina projektila puta broj projektila dolazi se do cifre koja je mnogo veća od cifre kojom barataju naši mediji i naši stručnjaci i dolazi se do cifre koju sam sretao u ruskim medijima, od oko 45 tona osiromašenog uranijuma.
Nije jasno odakle cifre od 15 tona koje se ovih dana pominju u medijima. Prema specifikacijama američke vojske, avionska municija od osiromašenog uranijuma je u potpunosti napravljena od njega. Da li neko pokušava da umiri javnost, ili pokušava sakrije veličinu zločina ostaje mi nepoznato.
Razlog upotrebe osiromašnenog uranijuma pored činjenice da je jeftiniji i dostupniji od alternative, volframa, koji bi Amerika morala da uvozi iz Kine je i taj što treba negde odložiti sav taj nuklearni otpad. Npr. američka vojska je 6. maja 2014. ponudila nagradu od 12 miliona dolara onome ko nađe način da demilitarizuje i uskladišti 78 000 neupotrebljenih projektila od osiromašenog uranijuma koji više nisu u upotrebi. Upotreba na bojnom polju dođe kao praktična i jeftinija alternativa.
Italijanski sud je presudio u korist vojnika koji su oboleli od raznih tumora, kao i porodica vojnika koji su preminuli u slučaju osiromašenog uranijuma. Nesrećni vojnici su bili stacionirani na Kosovu i Metohiji i dok je sva hrana stizala iz Italije, flaširanu vodu su nabavljali iz neke lokalne šiptarske fabrike. Ono što se tada nije znalo, a sada se zna, izvor te vode je trajno zatrovan osiromašenim uranijumom.
Ja mogu da shvatim kada kao bezopasan taj osiromašeni uranijum predstavlja američki ambasador Skot, oni su nas i gađali tim osiromašenim uranijumom, ali kada to rade neki drugi čovek mora da se zapita u čemu je caka.
Razne spodobe iz tzv. nevladinog sektora i predstavnici tzv. "druge Srbije" malo malo pa pričaju o skoro pa terapeutskom svojstvu osiromašenog uranijuma. Samo čekam dan kada će neko od njih da izađe pred kamere i kaže kako vraća vid, hod i podiže mrtve. Skoro kao da je emanacija Gospoda Isusa Hrista, neka mi Bog oprosti.
Da li je stvarno moguće da osiromašeni uranijum ima neka blagotvorna dejstva. Možda će vas iznenaditi, ali jeste. On ima dokazano blagotvorno dejstvo na džepove raznih drugosrbijanaca i račune njihovih "nevladinih" organizacija. Što više brane osiromašeni uranijum, to više para zapadne vlade i Soroš stavljaju na njihove račune. Dok osiromašeni uranijum hara naše živote, njihove obogaćuje.
Šta bi trebalo država da uradi? Da donese zakon o stranim agentima i da zabrani finansiranje iz inostranstva. Da spreči da takve spodobe imaju pristup nacionalnim televizijama i da proveri kako se finansiraju i koji su im izvori prihoda. Takođe bi mogla da im omogući da se presele na mesta koja su zatrovana, ili kako oni tvrde, obogaćena tim osiromašenim uranijumom, pa da tako mogu da uživaju u svim blagodatima za koje oni tvrde da ih on izaziva.
Ako već ne može da spreči da nas ubija osiromašeni uranijum neka barem spreči da nas ta bagra ubija, jer što je rekla jedna moja prijateljica u toku razgovora o ovoj temi:
"Ubija nas osiromašeni uranijum i obogaćena bagra".
OVDE pogledajte moj prethodni tekst.
Izvor: Pravda
