Piše: Ivan Danilov, autor bloga Crimson Alter
Kada je američko Ministarstvo finansija 2012-te bilo rešilo da sa više milijardi dolara kazni britansku banku Standard Chartered za posao sa Iranom mimo sankcija SAD, razljućeni londonski bankar je, kažu, napisao glavnom u Vašingtonu za novac: „Vi (reč koja nije za objavljivanje) Amerikanci! Ko ste vi da nama, a i celom svetu, propisujete da ne možemo praviti poslove sa Iranom?!“
Šest godina je ta fraza ličila na dokaz nemoći celog sveta pre silom američkog finansijskog sistema i sankcija koje vrh SAD može da koristi kao neverovatno efikasan instrument spoljne politike.
Međutim, sada se događa ono što se i moralo dogoditi: ceo svet je počeo da se suprotstavlja američkim sankcijama.
Mnogima se u Rusiji i danas čini da je dolar nešto poput kakve fizičke konstante, a da će formula - ko štampa dolar, taj će uvek vladati svetom - biti večita, kao što Sunce izlazi na istoku. A na Zapadu eksperti i novinari-specijalisti već zvone na uzbunu i pozivaju rukovodstvo SAD, povremeno padajući u paniku i histeriju, da se zaustavi dok nije prekasno i da ne ubrzavaju već očevidni proces dedolarizacije svetske ekonomije i trgovine.
Respektabilni londonski list Financial Times, koji je glasilo Sitija, objavio je tekst pod naslovom „Oprezno, Ameriko: primat dolara nije večan“. I dodao: „Logična motivacija da se dolar koristi u bezmalo svim ugovorima pri kupoprodaji nafte i druge robe - postaje sve slabija“.
Londonski list podvlači podvlači da su SAD u „eposi Trampa“ počele da se doživljavaju kao sve nepouzdaniji partner u trgovinskim, vojnim i drugim aranžmanima, a to je smanjilo poverenje u SAD i posejalo strah da bi Tramp mogao početi da dolar koristi kao oružje radi uspostavljanja kontrole nad drugim zemljama.
Zbog toga Kina i Rusija, a i neke druge zemlje, prave svoje platne sisteme i kanale koji obilaze SAD.
Magazin The Economist, koji je u vlasništvu nekoliko veoma uticajnih oligarhijskih porodica, među kojima su i Rotšildi, takođe piše o negativnim posledicama koje će imati sankcije SAD i Trampovo bagatelisanje diplomatskih sporazuma:
„Dolar teško da će uvek dominirati. Kako se dalje bude smanjivao udeo Amerike u svetskoj proizvodnji - prelaz od jedne valute ka grupi rezervnih valuta postajaće sve izgledniji. Koliko će taj prelaz proticati organizovano - zavisiće i od toga kako će Ameriku doživljavati njeni saveznici i protivnici. Dolar još dominira i zato što stranci veruju američkom sistemu i zato što se interesi prijatelja delom podudaraju sa interesima SAD“.
The Economist je pogodio u sam centar: dolar je onaj element amerikanocentričnog svetskog sistema koji saveznike SAD čini karikama istog lanca. Ako ta vezanost nestane - pitanje nestanka NATO i drugih međunarodnih struktura, koje obezbeđuju uticaj Vašingtona na svetsku politiku, biće samo pitanje vremena.
Indikativno je da londonski novinari napore EU da se obiđu američke antiiranske sankcije razmatraju maksimalno ozbiljno zato što na situaciju sagledavaju iz dugoročne perspektive američke hegemonije. NJima izgleda očevidnim da dolar nema šanse da svoju dominaciju zadrži u budućnosti i smatraju da je samo pitanje kako će realno biti izveden prelazak od sistema dominacije dolara ka multivalutnom svetu.
Taj prelazak se već odvija i mnogo je brži nego što se čini na prvi pogled.
Među informacijama koje su prevideli mejnstrim-mediji, najvažnija je da Londonska berza metala (LME) planira da emituje fjučerse na metale sa plaćanjem u juanima. A to znači da kineska valuta nije postala samo petrojuan, nego da će služiti i za plaćanja aluminijuma, cinka, bakra i drugih metala.
Londonska berza je glavna svetska tačka za formiranje cena metala i jedna od najuticajnijih na tržištu zlata.
I američka agencija za biznis informacije Bloomberg takođe ukazuje na negativne posledice Trampove politike sankcija prema Rusiji i Iranu. U tekstu pod naslovom „Sankciona moć SAD se možda približava svojim krajnjim granicama“, kolumnista te agencije Ben Holand piše da odgovor na Trampovo vraćanje sankcija protiv Irana pokazuje da se svetska ekonomija ne može u nedogled prisiljavati i da sposobnost SAD da dalje koriste sankcije zavisi od spremnosti EU i Kine da im je potčine, a da ta spremnost sada isparava.
Holand je posebno ukazao na dve „vruće tačke“ svetskog rata sankcijama: platni sistem SWIFT i gasovod Severni tok-2.
Sasvim konkretno, da SAD traže da SWIFT, koji je evropska organizacija, isključi Iran iz kanala međunarodnih plaćanja, uz pretnju da će se sam SWIFT, u suprotnom, naći na udaru američkih sankcija.
Zato su SWIFT i Severni tok 2 dve bolne tačke EU, a odgovor Brisela na američki pritisak odrediće brzinu svetske dedolarizacije.
Profesor Kolumbija univerziteta DŽefri Saks rekao je agenciji Bloomberg: „Nisam optimista. SAD će svojim postupcima jednog dana dolar naprosto izbaciti iz njegove međunarodne uloge“.
Teško je ne složiti se sa Saksom, ali Brisel, Moskva i Peking moraće da rade na tome da taj dan nastupi što pre.
Pročitajte OVDE kako je Marija Zaharova odgovorila na izjavu Pompea da Rusija i Turska destabilizuju Balkan.
Izvor: fakti.org
