Piše: Rostislav Išćenko
Do pre koju godinu su se borili protiv Kremlja pod parolom „Putin je današnji Staljin“. Međutim, Obama još nije bio postao „hromi patak“, a o Trampovim aspiracijama na položaj predsednika SAD ništan isu slutili ni vodeći eksperti CIA i NSA, a početkom 2016-te su počeli da mu zameraju što ne primenjuje staljinske metode u unutrašnjoj i spoljnoj politici.
Fraza „Pod Staljinom je sve bilo drukčije“ postala je marker opozicionara. Postepeno su je prihvatili i najelastičniji liberali koji su do juče bili najnepomirljiviji antistaljinisti.
Ako danas sretnete eksperta, publicistu ili političara, koji aktivno suprotstavlja Staljina Putinu, u devet od deset slučajeva imaćete posla sa predstavnikom takozvane radikalne patriotske opozicije koji ili neposredno radi za Zapad, ili ga Zapad koristi kao korisnog idiota.
Putin uistinu nije Staljin, ali nije slučajno što ljudi prave paralele između njihovih vladavina. Razlog je jasan. To je - uspeh.
Ogromni, neočekivani uspeh, bezmalo munjeviti skok donedavno rašrafljene zemlje iz trećeg sveta u prvi, sa bezmalo magičnim uspostavljanjem statusa supersile i vaskrsavanjem poput ptice Feniks.
Ali, i razlike su više nego očevidne. Staljin je svoje uspehe ostvario putem maksimalne mobilizacije, nekada i uz naprezanje poslednjih snaga i naroda i države. A još je sve pratio surovi pritisak.
Milioni žrtava staljinskih represija su - glupost, ali to nisu same represije.
Staljin je ostvario fantastične uspehe u koje spada i to što je pobedio u dvaput izgubljenom ratu.
SSSR je živeo u okruženju neprijatelja i morao se spremati za neizbežni rat. Da nije bilo staljinske mobilizacije to ne bi bilo moguće.
Međutim, Putin danas ubedljivo demonstrira da je sve moguće drugačije.
Putin je, u svojoj konfrontaciji sa SAD, danas tamo gde je Staljin bio 1943-će. To jest: rat je već dobijen, ali nije završen.
Govori se da je Staljin preuzeo Rusiju sa štapom, a ostavio je sa atomskom bombom. To je preterivanje jer je Rusija pre 1917-te bila među pet najrazvijenijih ekonomija sveta (baš kao danas).
Putin je pre mnogo godina Staljina nazvao talentovanim menadžerom.
Dolazeći na vlast 2000-te, Putin je nasledio i goru situaciju nego Staljin jer je ekonomija Rusije bila praktično uništena, a oružane snage manje sposobne da odbijaju spoljne opasnosti od Crvene armije 20-ih i 30-godina prošlog veka. A neprijatelji Rusije su bili u naponu snage, za razliku od neprijatelja SSSR koji su i sami preživljavali šok nakon Prvog svetskog rata.
Da, Putin je, za razliku od Staljina, imao nuklearno oružje, ali Rusija nije sebi mogla da dozvoli da sa bilo kime ratuje, čak ni da se svađa.
U celini, Putinova situacija je bila gora od Staljinove.
SSSR se početkom HH veka spremao za budući rat, a protiv Rusije je početkom XXI veka već vođen rat, hibridni, ali ništa manje surov od agresije koja je počela 22. juna 1941-ve.
Za uporedivi vremenski period - do 2014/2015 - Putin je postigao više nego Staljinov SSSR za 15 godina.
Za Putinove vlasti je izgrađeno više puteva i mostova nego u carskoj Rusiji i SSSR zajedno. Gradnja železnica je uporediva, a avio-saobraćaj, vojna avijacija i trgovačka i ratna flota obnovljene su praktično od nule.
Armija čini ono o čemu je SSSR 1940-te mogao samo da mašta: relativno malim snagama izbacuje iz Sirije i sa Bliskog Istoka kolektivni Zapad.
O vojnom napadu na teritoriju Rusije niko ne sme ni da pomisli. Ne samo zbog nuklearnog, već i zbog klasičnog naoružanja. Broj saveznika Rusije, koji priznaju njenu vodeću ulogu u međunarodnoj areni, stalno raste (dovoljno je samo pogledati ko je od evropskih lidera prethodnih dana dolazio u Soči).
Uprkos tome što u društvu u Rusiji postoji potreba za „čvrstom rukom“ i „današnjim Staljinom“ - Putin ne samo da nije udario na slobode, nego ih je često razvijao uprkos masovnim raspoloženjima.
Vlast je - u zemlji u kojoj liberali maštaju da povešaju komuniste, komunisti da potrpaju liberale u zatvore, a „patrioti“ da postreljaju i jedne i druge - uspela da sačuva visoki nivo društvene saglasnosti.
Najvećim Putinovim dostignućem smatram to što je uspeo da veliki skok napravi bez lomljenja nacije. A ljude koji su pre 20 godina sanjali da imaju šta da jedu danas nerviraju cene „Mercedesa“.
Putin je možda ponajviše učinio u spoljnoj politici.
Bloomberg je već napisao da Tramp gura svet u Putinove ruke. I time što vodi Staljinovu politiku sile, za koju mnogi tvrde da fali Putinu.
A ko se posle svog Austerlica ne zaustavi na vreme - obavezno dođe do Vaterloa...
Staljinova strategija je proždirala više resursa a bila manje pouzdana nego Putinova.
Pod Staljinom su diplomate „knjižile“ dostignuća armije, a Putinu je armija potrebna samo za to da protivnik ne bi bio u iskušenju da izađe izvan diplomatskih okvira.
Naravno, obe strategije su bile usmerene na to da Rusiju ponovo učine velikom i obe su u tome - uspele.
Trampov pokušaj da protiv Putina igra po-staljinski trpi neuspehe...
Pročitajte OVDE kakva je to tajna igra završena i koji je rat dobio Putin.
Izvor: fakti.org
