Piše: Vilijam Engdal
Svaki element nedavnih i sve većih koraka različitih zemalja da se izbegnu zavisnosti od dolara, sam po sebi nije dovoljan da se okonča dominacija američkog dolara putem Vašingtonove sposobnosti da primora druge zemlje da kupuju ili prodaju naftu samo u dolarima. Pa ipak, svaka jednostrana provokacija i akcija sankcija od strane Vašintona primorava druge zemlje da pronađu rešenja koja se pre samo četiri godine nisu smatrala mogućim ili praktičnim.
Od šokantnih cena nafte 1973. godine nakon Jomkipurskog rata, Vašington i Volstrit su se trudili da osiguraju da će OPEK, pod vođstvom Saudijske Arabije, prodavati svoju naftu samo u američkim dolarima. To je osiguralo da potražnja za američkom valutom može biti više ili manje nezavisna od unutrašnjeg stanja američke ekonomije ili državnog duga ili deficita.
Taj sistem, nazvan recikliranje petrodolara od strane Henrija Kisindžera i drugih u to vreme, bio je od vitalnog značaja za globalnu sposobnost SAD-a da projektuju svoju moć, i istovremeno je omogućio njihovim većim korporacijama da se udalje od nacionalnih domaćih poreza i investicija, u procesu pružanja spoljnih usluga mestima kao što su Kina ili Meksiko, Irska ili čak Rusija.
Tu gde bi značajna grupa nacija mogla odbaciti dolar i okrenuti se drugim valutama ili čak trampi u ovom trenutku, to bi moglo pokrenuti lančanu reakciju događaja koji bi doveli do oštrih povećanja američkih kamatnih stopa i nove američke finansijske krize koja bi bila daleko opasnija nego ona od pre deset godina.
Američka manija sankcija
Još od 11. septembra 2001. godine, američka vlada se angažovala u procesu transformisanja upotrebe finansijskih sankcija, navodno protiv finansiranja terorističkih grupa poput Al Kaide, u centralno oružje ratovanja u odbrani Američkog veka. Najnovija odluka američkog Trezora da nametne radikalne nove forme ciljanih sankcija na Rusiju, koje ne samo da zabranjuju američkim građanima da posluju sa njima, već i prete sankcijama građanima koji nisu američki državljani a obavljaju takve poslove, usledila je nakon ponovnog nametanja drakonskih novih američkih sankcija Iranu.
Trampova administracija, povlačeći se jednostrano iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA), ili iranskog nuklearnog sporazuma, najavila je da će druge zemlje koje trguju iranskom naftom morati privesti kraju tu trgovinu do novembra, ili se i sami suočiti sa sankcijama, takozvanim sekundarnim sankcijama. Američki Trezor je takođe usmeren na vitalne međunarodne reosiguravajuće kompanije ili strane banke koje bi mogle biti uključene u trgovniu iranskom naftom. Najnovije iranske sankcije se koriste kao opravdanje za Odeljak 1245 Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane za fiskalnu 2012. godinu.
Ono što ovaj neopravdani potez SAD-a čini jeste da primorava ključne nacije, uključujući Kinu, Rusiju i sam Iran, moguće uz EU, da se distanciraju od dolara kao nikada do sada.
Trgovina naftom u kineskom juanu
U martu ove godine je Kina pokrenula naftne fjučerse u juanu. Fjučersi su ključna komponenta današnjeg globalnog trgovanja naftom. To je prvi naftni fjučers ugovor koji nije u američkim dolarima. Do novih sankcija američkih sankcija Iranu, Vašington je to smatrao malom neprijatnošću kojoj bi trebalo nekoliko godina, ako ikada i stekne ozbiljno prihvatanje. Sada bi američki napori da blokiraju Iran da prodaje svoju naftu u dolarima mogli dati ogroman podstrek Šangajskim naftnim fjučersima, i prihvatanje unapred onoga što neki zovi petrojuan.
Kina je za sada najveći kupac iranske nafte, uvozeći oko 650.000 barela dnevno od nedavnog ukupnog iranskog izvoza od oko 2,5 miliona barela dnevno. Indija je drugi najveći kupac sa oko 500.000 dnevnog uvoza. Južna Koreja je treća sa 313.000 barela dnevno, a Turska četvrta sa 165.000, navodi se u nedavnom izveštaju Bloomberga. Verovatnoća da će Iran, koji je nedavno izrazio želju da bude nezavisan od dolara, prodati svoju naftu Kini u kineskom juanu, izuzetno je visoka. Ako bi Kina obavila prodaju u juanu kao preduslov za nastavak kupovine iranske nafte, to bi značajno povećalo upotrebu kineskog juana u globalnoj trgovini na račun dolara.
Iran je takođe ključni strateški partner u kineskoj inicijativi Jedan pojas, jedan put, njihovom evroazijskom infrastrukturnom projektu koji je vredan više milijardi dolara. Nakon najnovijih američkih sankcija, u izveštaju da je francuski naftni gigant Total možda primoran da proda svoj većinski udeo u iranskom ogromnom polju prirodnog gasa u Južnom Paru, izvor kineske državne energetske industrije je izjavio da je kineska gigantska naftna grupa CNPC spremna da preuzme francuski udeo. Trenutno Total ima 50,1% a CNPC 30%, sa iranskom državnom naftnom kompanijom od 19,9%. Trampov šef Saveta za nacionalnu bezbednost, DŽon Bolton, dugogodišnji neokonzervativni zagovornik rata koji se ranije zalagao za rat protiv Irana, izjavio je da će se firme EU suočiti sa američkim sankcijama ako nastave da rade sa iranskom vladom.
Dalja indikacija rastućih ekonomskih veza između Kine i Irana, 10. maja, je to da je Kina pokrenula direktnu kopnenu železničku službu koja povezuje njenu Unutrašnju Mongoliju od Bajanura, nekih 8.000 kilometara kroz Kazahstan i Turkmenistan, sa Teheranom. Vreme prevoza robe se procenju na 14 dana, što je nekih 20ak dana manje od vremena potrebnog za okeanski prevoz robe.
Potezi Rusije
Drugi značajan poslovni partner za Iran, Rusija, iako se muči sa američkim sankcijama, angažovala se na brojnim poslovnim sporazumima u Iranu nakon iranskog Nuklearnog sporazuma iz 2014. godine i ukidanja sankcija. Putin je eksplicitno proglasio želju Rusije da postane nezavisna od amerikog dolara iz bezbednosnih razloga vezanih za sankcije. U tom pogledu, bilateralna trgovina između Rusije i Irana je na bazi nedolarske trampe za mnoge proizvode još od novembra 2017. godine.
Dalje, iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Javad Zarif je boravio u Moskvi 14. maja kako bi razgovarao sa ruskim Lavrovom o budućnosti ruskog sporazuma o projektu nuklearne elektrane, i obe strane su obećale nastavak ekonomske saradnje. Nekoliko ruskih naftnih kompanija je već angažovano u iranskim projektima.
Trgovina između Rusije i Kine se takođe udaljava od dolara, čak i pre najnovijeg glupog amerikog odbijanja iranskog sporazuma. Trenutno je Kina najveći trgovinski partner Rusije sa 17% udela, što je dvostruko više nego između Rusije i Nemačke, koja je na drugom mestu. Dalje smanjenje trgovine u dolarima između ove dve zemlje će se verovatno povećati.
Na sastanku u Diskusionom klubu u Šangaju 25. aprila, Zou Likun, predsednik Unije kineskih preduzetnika u Rusiji, izjavio je da ove dve Evroazijske zemlje treba još više da se udalje od dolara u svojoj bilateralnoj trgovini. On je rekao: “Lideri ove dve zemlje treba da razmisle o poboljšanju odnosa, naročito u finansijskoj saradnji. Zašto plaćati u stranoj valuti? Zašto dolar? Zašto evro? Transakcije se mogu obavljati direktno u juanu u rublji,“ rekao je on za rusku državnu TV.
Čak i pre najnovijih ruskih i iranskih sankcija iz Vašingtona, Rusija i Kina su pažljivo izbacivale dolar u svojoj bilateralnoj trgovini. Rusija je krajem 2016. godine uspostavila naftni fjučers ugovor kojim se trguje na berzi Sankt Peterburga koristeći svoju rublju za cenu ruskih uralskih naftnih fjučersa paralelno sa Šangajskim fjučersima u petrojuanu.
Procenjuje se da će ove godine bilateralna trgovina između Kine i Rusije dostići 100 milijardi dolara, nakon povećanja od oko 31% u 2017. godini. Banke i kompanije ove dve vodeće evroazijske zemlje pažljivo postavljaju temelje za nezavisnost od dolara, a time i ranjivost na dolarske sankcije.
2017.godine je već devet odsto ruske robe u Kinu učinjeno u rubljama; ruske kompanije su platile 15% kineskog izvoza u juanu. Ova direktna plaćanja u rublji i juanu zaobilaze rizik od dolara ili evra gde su NATO sanckije sve veći faktor.
Dalje izolovanje ove dve evroazijske države od američkog finansijskog rata i sankcija je to da ova plaćanja mogu biti nezavisna od međubankarskog platnog sistema Evropske unije SVIFT koristeći uspostavljeni kineski međunarodni platni sistem (CIPS). Preko 170 ruskih banaka i brokera širom Rusije već trguje u juanu na Moskovskoj berzi gde su predstavljene velike kineske državne banke kao što su Banka Kine, ICBC, kineska Konstrukciona banka i Poljoprivredna banka Kine. Devizni kurs rublje i juana se izračunava bez učešće američkog dolara.
Da li će EU pratiti?
U poslednjih nekoliko dana su takođe postojali izveštaji o tome da Evropska unija razmatra mogućnost trgovanja iranskom naftom u evrima, pre nego u dolarima kao što je do sada bilo.
Oni su osudili Trampov unilateralni prekid sa iranskim nuklearnim sporazumom i traže načine da sačuvaju trgovinu u iranskoj nafti, kao i velike ugovore o velikim avionima i drugim tehnološkim ugovorima koje ugrožavaju SAD.
Šef spoljne politike EU, Federika Mogerini, izjavila je da će ministri spoljnih poslova Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Irana raditi na praktičnim rešenjima kao odgovor na Vašingtonov potez u narednih nekoliko nedelja. Oni navodno planiraju da prošire ekonomske veze sa Iranom, uključujući i oblast nafte i gasa.
Ako bi EU napravila takav potez, ona bi srušila temelje dolarskog sitema a time i američku projekciju moći. Iako je to trenutno vrlo malo verovatno, svaki potez Vašingtona da ošteti ekonomske interese EU , što se očigledno odigralo od 2014. godine u ruskim sankcijama koje je zahtevao Vašington, izgledi o velikoj teknonskoj promeni u geopolitičkim savezima daleko od Atlantika postaju opipljiviji.
Uloga američkog dolara kao vodeće svetske rezervne valute je kamen temeljac Vašingtonove moći, zejedno sa njihovom vojnom snagom. Ako bi se značaj toga umanjio, to bi oslabilo sposobnost Pentagona da vodi ratove za nastavak dominacije supersile koristeći resurse drugih nacija.
Što neobuzdanije nametanje sankcija od strane američkog Trezora primorava nacije poput Kine, Irana, Rusije i potencijalno EU da smanje zavisnost od dolara, to je slabija moć Vašingtona da dominira drugim narodima. U srcu ovog procesa, kao i prošlog veka, je borba za kontrolu naftom i uloga dolara u svrhu te kontrole.
Napadnut Izrael, ispaljen veliki broj raketa. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
