S tim u vezi, postavlja se otvoreno pitanje evropske perpsektive Srbije, s obzirom na to da je naša zemlja označena kao lider u tom procesu i do danas je 2025. označavana kao moguća godina prijema Beograda u evropski klub.
Evropska komisija je za period od 2021. do 2027. godine predložila novu "arhitekturu" zajedničkog budžeta.
Izlazak Velike Britanije iz EU uz povlačenje doprinosa Londona zajedničkom budžetu, kao i novi izazovi EU trebalo bi da budu pokriveni kroz uštedu postojećim programima, ali i kroz dodatna izdvajanja zemlja članica.
Evropska komisija predložila je veća izdavanja i za odbranu i bezbednost EU, upravljanje spoljnim granicama, unutrašnju bezbednost, digitalizaciju, očuvanje životne sredine kao i pomoć susednim zemljama i ostatku sveta na prvom mestu u cilju rešavanja migracione krize.
- Ovim predlogom predstavljamo pragmatičan plan za to kako da sa manje postignemo više - rekao je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.
Međutim, u tom predlogu za sada nema prostora da bude i više članica Unije.
Na ovu mogućnost je upozorio još sredinom prošle godine šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
On je tada kazao da se donosi budžet EU za sedam godina i da ako u tom budžetu nema planiranih sredstava koja bi bila namenjena za ulazak nekih zemalja za članstvo EU, onda se stiče utisak i bojazan da će se „ta tema sve više odugovlačiti".
Kako je naveo, stoga smatra da je pravo vreme da se ta tema postavi i da EU kaže šta u stvari planira sa Srbijom.
- Naš narod treba da zna kakva je dinamika, da li EU računa na naš ulazak i koja bi to bila dinamika - rekao je Dačić.
U međuvremenu, Evropska komisija je izašla sa planom za Srbiju. Početkom februara ove godine, komesar za proširenje Johanes Han i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini predstavili su Strategiju za proširenje na Zapadni Balkan, u kojoj su Srbija i Crna Gora označene kao vodeće u tom procesu, i koje bi već 2025. godine mogle da se nađu u tom klubu.
Ali, dramatizacije nikada ne nedostaje. Francuski predsednik Emanuel Makron, označen kao novi lider Starog kontinenta, prilikom nedavnog obraćanja u Evropskom parlamentu snažno je odbacio mogućnost daljeg proširenja, dok se EU ne sprovede unutrašnju reformu.
Iako poznavaoci prilika kažu da su to dva odvojena procesa, koja se međusobno ne isključuju, ova izjava je dočekana sa zebnjom. Ništa ohrabrujuća nije najnovija vest, odnosno da u zajedničkoj kasi nisu predviđena sredstva za proširenje Unije.
- Nisu jasno naznačena sredstva, ali ona mogu biti dodata, odnosno može da se otvori linija. Nije sada zakucano da je nemoguće da dođe do proširenja - kaže Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.
Ipak, napominje da imajući u vidu sadašnje raspoloženje i situaciju unutar Unije, kao i Makronovu izjavu, nije iznenađena što eksplicitno nisu navedena sredstva u nacrtu budžeta EU za period do 2027. godine.
- Videćemo šta će biti na Samitu u Sofiji. Umesto proširenja, insistira se na povezivanju - kazala je Grubješić.
Generalna sekretark EPuS kaže da Srbija još nije spremna za članstvo u EU i da smo toga svesna.
- Ali, ako ostane onaj vremenski okvir, odnosno 2025. godina, to bi i nama dalo podsticaj da se pripremimo - istakla je Grubješić.
Ona podseća da smo u procesu pregovaranja, te da se nada da će nam tokom junskog samita otvoriti još poglavlja.
- Mi to sve treba da radimo zbog nas, a ne zbog njih - ponovila je Grubješić, sada već čuvenu rečenicu. Dodala je i da prilikom priključenja drugih zemalja EU nisu u prethodnim budžetima Unije eksplicitno navođena sredstva za proširenje.
NATO preti Srbiji da će zažaliti zbog istrage o bombardovanju! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Telegraf
