- Bitno je kako smo kao ekipa izgledali - sumira utiske Fundić i dodaje:
- Dosta smo podmladili sastav u odnosu na ABA ligu, praktično sa juniorskim timom u Superligi. Svaka pobeda, a posebno protiv ekipe kao što je Zvezda koja je igrala najelitnije klupsko takmičenje, dosta nam znači zbog samopouzdanja. Ušli smo sa malo više respekta u duel, ali onda smo shvatili da tako ništa ne možemo da uradimo. Promenili smo pristup i videli ste krajnji rezultat. U seriji smo od tri dobijene utakmice i nadamo se da možemo da nastavimo u istom ritmu - rekao je Fundić.
Nije želeo svoj učinak stavlja u prvi plan.
- Skok jeste jedan od segmenata igre gde se najviše vidi želja za pobedom. Ali opet, nisam ja bio jedini koji je uvek bio pod košem i u čijim rukama je lopta završavala. Imali smo 54 skoka u celoj utakmici, od toga 22 u napadu. Svima nam se igralo, bili smo odlični sa dosta energije. U svaki duel ulazimo maksimalno motivisani, a adrenalin se povećava, naravno, kada igramo protiv ekipe kao što je Zvezda. Takve utakmice mogu da nam donesu samo dobro i zbog toga nikada nemam tremu i uvek jedva čekam da istrčim na parket.
Epitet junaka je moglo da pokvari par poteza u završnici, promašena dva penala i promašeno zakucavanje.
- To kucanje je posebna priča. Kao i u životu, tako i u košarci, neodlučnost ničemu ne služi. Bio sam u dilemi da li da zakucam ili položim loptu... Dugo sam se dvoumio i na kraju ništa nisam uradio. Srećom, taj promašen zicer, kao i promašena slobodna bacanja, nisu nas koštala pobede - iskren je Fundić.
Posebno se osvrnuo na rad sa Dejanom Milojevićem.
- On je sjajan. Fantastično je raditi sa njim, odličan pedagog. Ja sada, kao on nekada, igram na poziciji niskog centra, pa ima dosta saveta za mene. Od njega može dosta da se nauči, uvek je spreman da pomogne. Koliko dobro radi sa mladim igračima, najbolje govore svi oni koji su direktno iz dresa Mege otišli u NBA ligi. Privilegija je učiti od Dekija.
Na pitanje da li je Milojević strog, Fundić kaže:
- Jeste, ali sve u granicama normalnog. Želi nam dobro i hoće maksimum da izvuče iz nas.
Fundić je pre Mege igrao u Beovuku tri godine, a prošle sezone je branio boje Vršca u kojem je beležio 12,9 poena i 6,2 skoka po meču u Superligi.
- Prošao sam sve nivoe, od betona do ABA lige. Iskreno, na početku moje karijere niko osim ljudi iz Beovuka nije verovao da mogu da uradim bilo šta na košarkaškom terenu. Svi ostali su mnogo sumnjali. Zato sam im zahvalan na pruženoj šansi.
Zanimljivo je da je Fundić košarkom je počeo da se bavi tek sa 15 godina.
- Kasno sam krenuo. Iskreno, moja želja je bila da treniram fudbal i budem golman, ali roditelji su imali drugačije planove za mene. Želeli su da se bavim nekim sportom u dvorani, pa su me odveli na košarku. Odmah mi se dopalo, ali morao sam da radim više nego ostali kako bih ih stigao. Naime, nisam znao mnoge tehničke detalje, zato sam morao na dopunsku nastavu. Šalim se malo, ali izvesno je da sam trenirao više nego moji vršnjaci.
Ta „dopunska nastava” nije mu predstavljala problem.
-Volim da treniram, pa mi nije bilo teško da ostajem u sali posle svih i vežbam. Kao što sam već napomenuo postojale su sumnje da se neću snaći na centarskoj poziciji zato što sam visok 200 cm. Obično su centri gorostasi, visoki preko dva metra. Ja nisam, ali sam bio uporan i evo dokle sam stigao. Sada se sasvim dobro snalazim na poziciji niskog centra i učim od trenera koji je u svoje vreme bio dominantan na toj poziciji.
Sa ove distance, tvrdi, ne bi ništa menjao.
- Nisam se pokajao što nisam postao fudbaler. Sve bih ponovo isto. Samo bih ranije počeo da treniram - zaključio je Fundić.
(Izvor: Pravda)
