Piše: Miroslav Lazanski
Naravno, ako Vašington jednostrano izađe iz nuklearnog sporazuma sa Teheranom. Da li u tom slučaju Moskva može da ubedi Tel Aviv da ipak ne kreće u vojnu avanturu protiv Teherana? Za Izrael nije problem samo iranski nuklearni program, koji je po svim pokazateljima Agencije za nuklearnu energiju iz Beča prekinut, već je problem i sve jače vojno prisustvo Irana u Siriji. Da li sada u Tel Avivu možda razmišljaju je li bilo bolje podržati Bašara el Asada, koji je od 2003. godine više puta ponudio Izraelu direktne mirovne pregovore, pri čemu nije izričito tražio da se ispuni obećanje ubijenog izraelskog premijera Jicaka Rabina o vraćanju celog Golana Siriji.
U Damasku ne sede ekstremistički ideolozi, pogotovo ne verski fanatici, pragmatizam nije u potpunosti pokopan sa starim predsednikom Hafezom el Asadom. Sirija je bila prisiljena da primi pomoć Irana, odnos Damaska prema Hezbolahu ranije je bio pitanje potrebe Damaska da sačuva preko Hezbolaha uticaj u Libanu, a danas se Hezbolah bori na strani Sirije protiv tzv. Islamske države i naoružane opozicije. Godinama je Sirija bila sekularna oaza u regionu, mirna oaza bez kriminala.
Damask je posle 11. septembra predao SAD važne informacije o Al Kaidi, proterao islamske fanatike iz političkog i javnog života, pa se opet našao na američkoj listi „osovine zla“. Sadašnju alijansu Damaska sa Teheranom i Hezbolahom diktiraju spoljnopolitičke nužnosti. Sirija nije nešto posebno čvrsto povezana ni sa dogmatskim radikalnim šiitima, kao ni sa Hezbolahom i Teheranom. Jer, sirijski narod gaji mržnju prema verskom fanatizmu, a u zagrljaj Teherana Siriju su gurnuli Amerikanci, pošto Iran plaća ratne napore Sirije. U dolarima, u nafti, u dobrovoljcima.
Ako Vašington izađe iz nuklearnog sporazuma s Iranom, Teheran će nesumnjivo odmah pokrenuti svoj vojni nuklearni program. Za Izrael je to „kazus beli“, Tel Aviv smatra da ne može da dozvoli vojno instaliranje Irana u Siriji, plus program iranske atomske bombe. Tel Aviv smatra da više ne može da čeka da Iran i Hezbolah dodatno vojno ojačaju. Dakle, može li Izrael da živi pored iranske atomske bombe? Može li Izrael da čeka da Teheran završi svoj vojni nuklearni program u kontekstu izjava iranskog predsednika u kojima se Izraelu negira pravo na postojanje?
Ankete javnog mnjenja u Izraelu, izvršene u aprilu mesecu, pokazuju da je četvrtina stanovništva spremna da napusti Izrael ukoliko Iran stekne nuklearno oružje. Iz Rijada su stigle izjave da će, ukoliko Teheran nastavi svoj nuklearni program, i Saudijska Arabija krenuti tim putem. Prošle godine agencije su javile da je Saudijska Arabija prećutno spremna da ustupi svoj vazdušni prostor izraelskim avionima u napadu na iranska nuklearna postrojenja. U međuvremenu, izraelska avijacija uvežbava operacije bombardovanja na velikim udaljenostima.
Ratno vazduhoplovstvo Izraela izvelo je prošle godine i najveću vežbu u poslednjih deset godina. U vežbi su proigravane istovremene borbene operacije na nekoliko frontova, simulirane su i varijante odbrane od raketnih napada Irana na izraelsku teritoriju. Specifičnost ove najnovije vežbe jeste naprezanje pilota i vazduhoplovne tehnike do krajnjih granica upotrebe.
Naime, u aktivnom sastavu RV Izraela od 347 borbenih aviona, na jednu letelicu dolazi u proseku po 1 do 1,2 pilota, sa letačkim sastavom u rezervi na jednu letelicu u proseku dolazi po 2,4 do 2,6 pilota. Piloti su tokom vežbe u proseku dnevno imali tri do četiri naleta u ukupnom trajanju od četiri do četiri i po sata. Posle svakog sletanja ponovno angažovanje pilota za novi zadatak moglo je da usledi tek posle najmanje tri sata po završetku prethodne misije. Piloti nisu unapred znali plan letenja. Prvi dan vežbe najveći deo pilota dobro je podneo, a kod polovine pilota zamor i pad koncentracije osetio se već tokom drugog, a posebno trećeg dana vežbe. Samo mali broj pilota bio je uspešan četvrtog dana vežbe. Inače, piloti su često po izvršenju zadatka sletali na drugi aerodrom, ne na onaj sa kog su pošli, ili na kom su bazirani. Promenu aerodroma za sletanje dobijali su tokom leta.
Na svakom aerodromu bila je ekipa lekara i psihologa, koja je pre početka vežbe radila na motivaciji pilota i pratila njihovo psihofizičko naprezanje. Lekari i psiholozi pomagali su komandantima letačkih jedinica u odluci koje pilote odmoriti, a koje i dalje angažovati. Avioni su leteli daleko na Sredozemlje, čak do Španije i Gibraltara, tankirali gorivo za vreme leta, simulirali napade na ciljeve i vraćali se. Više od 250 borbenih aviona učestvovalo je u vežbi bez ijednog vanrednog događaja ili incidenta. Otkazi vazduhoplovne tehnike bili su u očekivanim granicama.
Dakle, izraelsko Ratno vazduhoplovstvo spremno je da političkom vrhu zemlje omogući i vojnu opciju zaustavljanja iranskog nuklearnog programa. Što se to još nije dogodilo pre svega je posledica stavova Vašingtona. No, sada za Izrael vreme kao da se ubrzava. Iran će svakim danom biti sve bliži atomskom oružju ako SAD izađu iz sporazuma. Teheran razvija i testira sve dalekometnije rakete.
Zapravo, Izrael i nema mnogo manevarskog prostora. Ili će mirno prihvatiti model odnosa Pakistan—Indija, ili će morati da pribegne bombardovanju iranskih nuklearnih postrojenja. Kako su ta postrojenja delom duboko pod zemljom, izraelska avijacija upotrebila bi specijalne američke, ali i izraelske bombe-rakete koje prodiru i tridesetak metara kroz čelik i beton i tek onda eksplodiraju. Avionskim napadima iranski se nuklearni program ne može potpuno eliminisati, ali se može vratiti 20 godina unazad. No, svi se pribojavaju šta će biti posle eventualnog izraelskog napada. Iranski vojni odgovor po izraelskoj teritoriji Izraelci mogu prilično uspešno da blokiraju. No, tu je i Hezbolah u Libanu i u Siriji.
Hoće li Iran odgovoriti udarima po američkim bazama u regionu? Kako će na sve to reagovati Rusija? A tek, kakve sve mogu biti i političke posledice izraelskog udara po iranskim atomskim kapacitetima?
Pročitajte OVDE zašto Lazanski kaže da “Hrvati mogu udariti na Srbe, a SAD sprema krvavi džumbus”?
Izvor: rs.sputniknews.com
