Rusko vazduhoplovstvo posluje sa 62 Tu-M3. Neki od ovih aviona su sproveli borbene misije u Siriji. Prema najavljenim planovima, 30 Tu-22M3 će biti modernizovano kako bi se ispunio M3M standard do 2020. godine. Ovaj avion nije klasifikovan kao teški bombarder i prema tome nije pokriven novim START sporazumom.
Ova dalekosežna nadogradnja uključuje poboljšanu avioniku, novi paket komunikacije, ažurirani sistem za kontrolu oružja, digitalnu radio-navigacionu opremu, i mogućnost napada na kopnene i morske ciljeve sa precizno-vođenim oružjem dugog dometa.
Ima sledeće specifikacije: maksimalnu brzinu od 2.300 km/č; brzinu krstarenja od 900km/č; plafon leta 13.000 m; maksimalna visina od 14.000 m; brzina penjanja od 15 m/s; operadivni domet od 7.000 km (10.000 km sa dopunjavanjem goriva u vazduhu); težina kad je prazan 53.500 kg; maksimalna težina pri uzletanju 126.400 kg; i posada od njih 4. Kokpit pod pritiskom je opremljen sistemima za kontrolu klime.
Avion napajaju dva turbofan motora NK-25 sa velikim usisavanjem vazduha i dvostrukim izduvavanjem. Svaki motor proizvodi makismalan potisak od 25.000 kg. Sa svojom tricikličnom opremom, ovaj avion može da sleti na nepripremeljne piste.
Sadržaj naoružanja uključuje Kh-32 dugog dometa, višenamensku raketu specijalno dizajniranu za napad na udarnu grupu nosača američke mornarice sa nuklernom ili konvencionalnom bojevom glavom od 500 kilograma. Može pogoditi i kopnene ciljeve.
Spisak neprijateljskih sredstava koje može udariti uključuje radarsku opremu, velika plovila, mostove, elektrane, komandna mesta i druge vojne instalacije. Opremljen inertnim navigacionim sistemom i radio-radarskim tragačem, ne zavisi od satelita po pitanju navođenja, što ga čini imunim na ometanje.
Raketa leti duž jedinstvene putanje, penjući se u stratosferu (40 kilometara) nakon lansiranja, a zatim ili ide direktno dole da pogodi metu ili izvrši pliće poniranje kako bi se približila leteći na pet metara iznad površine. Na tako maloj visini, Kh-32 se ne može detektovati radarom, sve dok nije udaljena samo oko 10 km, što ostavlja otprilike 10 sekundi vremena za reagovanje.
Brzi i pokretni,, sistemi vazdušne odbrane imaju vremena da se odbrane. SM-6 protivavionska raketa (SAM), američki najbolji alat vazdušne odbrane, beskorisna je protiv Kh32.
Ima operativni domet i do 1.000 kilometara i maksimalnu brzinu od 5.400 kilometara na sat (1.500 metara u sekundi) tokom završne faze svog leta.
Tu-22M3M može nostiti tri Kh-32 (od kojih je svaka težine oko 6 tona) ili 12 lakših Kh-15 raketa. Kh-15 Raduga je hipersonično aerobalističko oružje sa operativnim dometom od 300 km. Avion će moći da nosi šest do osam krstarećih raketa Kh-SAD srednjeg dometa (do 2.000 km), a postoje planovi za razvoj i proizvodnju pod pokroviteljstvom ruskog Državnog programa za naoružanje za period od 2018-2027. godine.
NJegov teret se takođe sastoji od FAB-250 ili FAB-1500 slobodnih padajućih bombi. Avion je naoružan topom GŠ-23 (23mm) ugrađenim na repu sa daljnskim upravljanjem.
Tu-22M3M koristi specijalni računarski podsistem SVP-24 za precizno vođenje. GLONASS satelitski navigacioni sistem konstantno upoređuje položaj aviona i mete. SVP-24 meri parametre iz okruženja kako bi ispravio let. Informacije se dobijaju iz svih veza podataka kako bi izračunali parametri leta.
Postoji dovoljno senzora za omogućavanje ciljanja čak i ako su GLONASS prijemnici ometeni. Sa postavljenim navođenjem pucaj i zaboravi, pilot se može koncentrisati na suočavanje sa pretnjama i pronalaženju novih ciljeva za gađanje.
Trenutno ruska strateška vazduhoplovna flota prolazi kroz veliku prepravku. Modernizacija Tu-160 supersoničnih strateških teških bombardera je u toku i trebalo bi da bude završena do 2030. godine, zajedno sa nadogradnjom Tu-22M3M.
Sposobnost ruskih vazduhoplovnih snaga da napadnu neprijateljska sredstva, kao element konvencialnog a ne nuklearnog ratovanja, znatno će se proširiti. Sposobnost konvencionalnog udara njihovih oružanih snaga će biti znatno povećana dodavanjem relativno jeftinih multiplikatora u njihov već postojeći arsenal konvencionalnog ofanzivnog oružja dugog dometa.
Ovo će znatno poboljšati njihovu sposobnost projekcije moći. Sukob u Siriji je dobar primer ovoga. Uspešna poboljšanja ruskih vazduhoplovnih snaga dugog dometa ilustruju sposobnost ruske odbrambene industrije da odgovori na izazove današnjice.
Uzeli su ruski T-54, prepravili ga u robota sa kamerama i sistemom za navigaciju i dobili Terminatora. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
