Turska ima podjednake istorijske veze sa Balkanom kao i Rusija i takođe gaji velike interese u ovom delu Evrope.
Srbija najpouzdanija saveznica Rusije
Najava povećanog broja posmatrača iz Velike Britanije i NATO na izborima ove godine u Bosni i Hercegovini u skladu je sa nedavnim pozivom Visokog predstavnika za BiH Valentina Incka za pojačanje angažovanja međunarodne zajednice u toj zemlji. Posmatrači bi trebalo da osiguraju legalan tok izbornog procesa, ali je značajno i povećanje broja vojnika koji bi, prema britanskom 'Tajmsu', imali cilj da 'spreče mešanje Rusije tokom predstojećih izbora'.
Evropska unija je postavila ambicioznu agendu za Zapadni Balkan. Između ostalog, želi da smanji uticaj Turske i Rusije u regionu koliko je god to moguće. Iako postoje duboke istorijske veze Moskve i Ankare sa Balkanom, u poslednjih nekoliko godina su Rusija i Turska zaokupljeni sopstvenim socioekonomskim teškoćama, pa im Balkan nije bio visoko na listi prioriteta.
Međutim, i u SAD su sve jači glasovi da ova zemlja treba da preuzme ključnu ulogu u regionu, pa je tako i Savet za inostranu politiku (CFR), koji oblikuje američku spoljnopolitičku viziju još od 1921. godine, takođe postavio Balkan na visoko treće mesto prioriteta u 2018. godini, posle Severne Koreje i borbe protiv radikalnih islamista.
Time se postavljaju sasvim nove konture međunarodnih političkih odnosa vezanih za Balkan. Nakon Bliskog istoka, Balkan je novo područje gde bi se mogli voditi proxy sukobi raznih oblika i tipova, a u kojima bi se iskušavala ideja multipolarnog sveta.
Ovde se nazire moć SAD, Rusije, Kine, Indije, EU kao i drugih zemalja, na globalnom i regionalnom nivou. U balkanskoj regionu su glavni veliki igrači Vašington, Moskva, Brisel, Peking i Ankara. Rusija, Turska i Kina pokazuju da EU nije jedina opcija na stolu.
Čini se da je Rusija na vrhu popisa glavobolje EU. Smatra se da Rusi vode strategiju "zavadi pa vladaj" kako bi osvojili evroskeptične sektore lokalnih društava i oslabili aktivnosti EU. Rusija ne skriva činjenicu da ima privredne i političke interese u regionu i da se oni često protive evroatlantskim interesima.
Rusija ima značajan uticaj kroz energetski sektor u Srbiji, Makedoniji i BiH, zemljama u kojima Moskva pokriva gotovo sto posto potražnje za gasom. Što se tiče političkog uticaja, čini se da je Srbija najpouzdanija saveznica Rusije, a i stanovništvo Srbije uglavnom pozitivno gleda na odnose s Rusijom i ne podržava NATO.
Veliki interesi Turske i Kine u regionu
Ali, nije samo Rusija ta koja igra igru protivnu interesima zapadnih zemalja na Balkanu. Turska ima podjednake, ako ne i jače istorijske veze sa Balkanom i takođe gaji velike interese u ovom delu Europe.
Mnoge političke i privredne inicijative Turske čine se kao podrška evropskim integracijama balkanskih zemalja, naročito jer sama Ankara želi da ima saveznike unutar EU, kao što su BiH ili Albanija. Ipak, unutrašnji razvoj događaja u Turskoj i stalne kavge sa Evropom mogu na kraju dovesti do subverzivne uloge Turske.
Najzad, tu je i uticaj Kine. Sve zemlje Zapadnog Balkana - isključujući Kosovo, koje Kina ne priznaje - deo su platforme saradnje "16 + 1". Taj forum povezuje Peking sa šesnaest zemalja, a smatra se probnim savezom u sveukupnim odnosima Kine i Evrope.
Uloga tih šesnaest partnera smatra se presudnom u svetlu kineskog stvaranja distributivne infrastrukture koja će olakšati kretanje kineske robe iz nekoliko luka u južnoj Evropi - Pirej, Solun i Bar - preko Balkana u severnu Europu. Potpuna integracija Zapadnog Balkana na evropsko jedinstveno tržište je u interesu Kine, ali ne i u interesu svih evropskih država članica.
Ako se EU ne pridržava svoje strategije proširenja ili smanji svoju prisutnost u regionu, tada će sva obećanja biti nerealna. Zalaganje za proevropsko opredeljenje bez konkretnih koraka je ono što bi ojačalo alternativne modele razvoja - posebno kod onih aktera koji su sve nezadovoljniji evropskom politikom", zaključuje se u analizi.
Velika eksplozija u sirijskoj vojnoj bazi. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Al DŽazira
