Milutin Popadić je rodoljub koji se već godinama bavi sa pisanjem rodoljubive i duhovne poezije, gde u svojim stihovima prožima patnju svoga roda na Kosmetu, ali i nadom u Vaskrs svete srbske zemlje..
Milutin Popadić je rođen 1981. godine u Prištini, kao četvrto i najmlađe dete prištinskog paroha. Ime je dobio po Sv. Kralju Milutinu, iz srednjovekovne dinastije Nemanjića. NJegovi koreni su iz istočne Hercegovine... tačnije njegov pradeda se početkom 20. veka iz okoline junačkog Nevesinja naselio u okolinu Đakovice, mesto radikalnog albanskog iredtentizma i separatizma.
Detinjstvo mu je bilo prožeto neprijatnostima sa Albancima, koji su tih kasnih 1980-ih godina imali veliku netrpeljivost prema Srbima, naručito prema pravoslavnim sveštenicima, o čemu je i svojevremeno blaženopočivši Patrijarh Pavle izveštavao redovno Sveti Sinod SPC... i sam je bio svedok kamenovanja njegova oca. Posle završene osnovne škole seli se u Prizren, gde je upisao čuvenu prizrensku Bogosloviju, koju je sa uspehom završio. Krajem marta 1999. godine, svi polaznici su bili poslati kući, tako se i on ponovo našao u rodnoj Prištini, gde je proveo čitavo vreme NATO agresije i varvarskog bombardovanja naše zemlje.
Milutin napušta Prištinu 19. juna 1999. godine, kao i većina izdanih Srba i odlazi kod rođaka u Kragujevac, skupa sa majkom, sestrom i jednim bratom. Dok su njegov otac i jedan brat uprkos svemu ostali u Prištini, gde su dolaskom snaga KFOR-a povratili se i pripadnici ozloglašene terorističke OVK... krenulo je ubijanje Srba, uništavanje srbske imovine i kulturno-istorijske baštine, na očigled mirovnih snaga. NJegov otac je ostao u Prištini sve do 18. marta 2004. godine kada su Albanci ponovo nasrnuli na Srbe i njihovu imovinu, pa su vojnici KFOR-a uspeli da mu spasu oca... dok su pravoslavne svetinje gorele. Ovaj pogrom je poznat kao "Noć kada su goreli vekovi".
Tako se njegova porodica naselila u Lešak, malo mesto na sevreru Kosova i Metohije. U međuvremenu Milutin je završio Bogoslovski fakultet u Beogradu i vratio se na Kosmet da bude veroučitelj. Posao je dobio u osnovnoj školi u Lešku. NJegovi đaci od prvog do četvrtog razreda ga obožavaju.
Još dok je na Kosovu i Metohiji besneo rat, njegovi sugrađani su čuli da se podno Juničkih planina na karauli Košare vode najžešći okršaji sa Albancima. Godinama kasnije, posle rata čuo je ispovest Lozanke Radoičić, kako je na toj karauli ona izgubia sina Vladimira još septembra 1998. godine. To mu je bio motiv da napiše jednu pesmu "Junaci sa Košara", koju je posvetio svim srbskim vitezovima, odnosno Obilićima novog doba koji su svoje živote ugradili u temelje naše slobode i postojanja. Pesmu je okačio na svoj jutjub kanal koja je vrlo brzo postala jako poznata... a danas se upravo ta pesma peva širom Balkana, pa čak i u Italiji. I sami borci sa karaula je rado slušaju.
Nekoliko godina unazad Milutin Popadić aktivno je pisao poeziju na papirima i objavljivao to na društvenim mrežama, a jedne prilike je bio pozvan u Rašku da čita svoju poeziju. Tamo se rodila ideja da izda zbirku pesama, koju je nazvao "Poreklo".
Promociju knjige "Poreklo" Milutin je već održao u Kragujevcu, Lešku, Raški... a u emisiji "Razbuđivanje" je najavio i beogradsku promociju za ponedeljak 18. jun 2018. godine od 19 sati u parohijskom domu Hrama Svetog Save, na Vračaru. On i njegovi drugari su pripremili odličan program, a svojim glasovima će promociju ulepšati pevačka grupa "Vezak" iz Beograda. Pored toga, promocije te knjige se planiraju u Vršcu i Bileći narednih meseci.
Šta je snajperista Dejan Berić poručio Vučiću pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda/HelmCast
