Piše: DŽevad Galijašeć
“I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti“ Jevanđelje po Jovanu 8,32
Vehabije i mudžahedini, Al kaida i Islamska država, vidljivi iz Moskve i Vašingtona, za njih su se odselili na Mars i ne prete nikome. U Rusiji to su zabranjenje organizacije.
U ovom mandatu, sa ovim ljudima i strankama na vlasti, na zapadu osmišljen, kreće sa realizacijom plan izazivanja haosa i razbijanja Republike Srpske.
Poduzimaju se akcije subverzivnog karaktera: kreće pravosudna, čaršijska haranga za zabranu Dana Republike Srpske, Devetog januara, pozivi Narodnoj skupštini i Referendumskoj komisiji tim povodom – lažni rezultati popisa stanovništva – tužbe protiv Srbije za genocid – britanski zahtevi u Ujedinjenim nacijama; napadi na Aleksandra Vučića u Srebrenici i agresivni operativni prodor u Srbiju, zvani „Ušće“, kriminalizacija institucija Republike Srpske i NATO pretnja Srbiji zbog Kosova, naoružavanje i jačanje namenske industrije u FBiH, Bakirove pretnje ratom i napadi na Srbe i Hrvate kao na „etničke manjine“, nasilni pokušaj integrisanja Republike Srpske u NATO i otimanje „perspektivnih lokacija“, strateški važnih objekata odbrane.
Istovremeno, neke izdajničke grupe pune sućuti (to je adekvatan termin) traže pravdu na ulici za stradalog mladića i uz podršku spolja, histerično napadaju i vređaju najvažnije institucije Republike Srpske, najčasnije i najbolje profesionalce u policiji.
A Dragan Đurić, nevini policajac iz Zvornika koga je ubio Nerdin Ibrić, „vehabija sa Marsa“ ili iz Kučić Kule kod Sapne, poznat kao polaznik radikalne škole u Dubnici – zaslužuje li Đurić pravdu, kao čuvar reda i pošteni mladić?
I mladići u Rajlovcu, naši primerni čuvari mira i zemlje, Nedeljko Radić i Armin Salkić, ubijeni od SDA-SZP miljenika i štićenika u smrti, vehabije Enesa Omeragića: ima li mrvica pravde za Armina i Nedeljka?! Bori li se neko za to?!
Može li za ovu trojicu uzornih, nevinih i poštenih mladića, koji su nas štitili i nikoga nisu tukli – niti su pušili marihuanu ili se alkoholizirali… može li za njih jedan Anketni odbor koji bi utvrdio pozadinu napada, logističare, organizatore i naredbodavce? Ne samo poznate fanatike izvršioce, ali od kojih svakako treba krenuti. Najmanje što se može učiniti je da u Narodnoj skupštini Republike Srpske, prilikom razmatranja izvještaja Anketnog odbora o Davidu Dragičeviću, bude ukazano na to i zahtevano od sarajevskih vlasti i pravosuđa završetak istrage o ovim terorističkim akcijama i nevino ubijenom policajcu i vojnicima. Tražiti bilo kakvu tužilačku odluku nakon četiri godine i kvalifikaciju dela od BiH pravosuđa a ne političkim interesima motivisane i vrlo zlonamerne grupe.
Tačnije, može li nakon četiri godine zločin prema njima konačno biti rasvetljen i zašto Mektići, Bosići, Govedarice i slični bar jednom ne prozovu bezbednosne agencije u Sarajevu ili sarajevske tužioce?! Zašto je život i sudbina jednog mladića važnija od tri mlada života, brutalno ubijena u tišini i mraku islamističke prakse koja se u BiH razvila? Oni koji ćute o tome i prikrivaju ove terorističke zločine, čuvajući mrežu i organizacije koje su planirale i provele ova ubistva preko svojih fanatika, su saučesnici – pomagači Al kaide i Islamske države, i zaslužuju kaznu. Ali ne samo to.
Režirana i obaveštajnom operacijom organizovana migrantska kriza pokazala je potpuno odsustvo primene zakona: O graničnoj kontroli, O Strancima, O kretanju stranaca, boravku i azilu… pokazuje da kršenje vlastitih zakona sa nivoa zajedničkih institucija predstavlja sistem i praksu a ne slučajnu pojavu.
Manipulacija informacijama i širenje lažnih vesti je uloga koju je na sebe preuzeo lažni bezbednjak Dragan Mektić, tako da je javnost mogla svaki dan da sluša komične konferencije za štampu ovog političkog diletanta koje su ipak uspele u osnovnoj nameri: da prikriju stepen ugroženosti ustavnog poretka te kršenje zakona koje se drsko i bezobzirno čini sa nivoa zajedničkih institucija.
Medijska scena u Sarajevu, sa snažnim i zloćudnim uticajem američke N1 TV, katarske Al džazire, saudijskih medija (Igman TV, SAFF…), iranskih (Sahar TV, Behar TV, Novinska Agencija Patria NAP…), turskih (Faktor, Stav, Slobodna Bosna, Žurnal, i drugi), proizvodi složno medijski mrak, u kome nesmetano funkcionišu kao lažno ogledalo što drsko rugobu tumači kao iskonsku lepotu.
Te zapadne sluge, rušitelji mira i ustava su potpuno zaboravili da je njihovo vreme ograničeno, da je njihov mandat već prošao i da će odgovarati za bezakonje koje je bilo osnovno obeleže njihove četverogodišnje vladavine.
Terorističke akcije i izmišljene afere; ubijanje policajaca i vojnika, nekažnjene terorističke akcije širom sveta, nekažnjeni i prikrivani odlasci domaćih ubica do Afrike, Magreba i Tunisa te ubijanje nevinih ljudi (poput ing. Zavahri Muhameda) kao i napadi na državnike i generale… predstavlja period najveće sramote institucija BiH.
Ta vrsta organizovanog kriminala koji čine u ime institucija države kriminalizovani, korumpirani sarajevski mahalaši i prnjavorski imbecil shvaćena je na pravi način i u zemljama okruženja a posebno u zemljama Evropske unije. Prije svega u Austriji.
Vrijedi naglasiti i ovo: malo je evropskih država koje kao Austrija njeguju taj specifični sentimentalni odnos prema muslimanima BiH pa i samoj BiH, koju su tokom svog kratkog upravljanja tretirali kao vlastiti „corpus separatum“ i na kraju sami utvrdili novo ime političke zajednice koja je trebala izražavati i etničku celokupnost države.
Što znači da je nameravala izbrisati postojanje starih nacija: Srba i Hrvata. Ipak, taj plan, uprkos nastojanjima Benjamina Kalaja, nije dao očekivani rezultat.
Istina, čitav vek posle velikog poraza, ponašanje malog habsburškog namesnika, čija je majka trkom bežala preko Blajburga sa svojim nacističkim šefovima, minornog poluslovenca-poluaustrijanca, tzv. Visokog predstavnika u BiH Valentina Incka koliko god podsećalo na stara vremena, u stvari, izraz je američke politike a ne austrijske.
Svakako da u Sarajevu nisu sposobni za nužnu vrstu nijansiranja, tako da su izjavu Sebastijana Kurca o „sarajevskim ženama koje su plaćene da budu zavijene“, datu prije nepunu godinu dana, 21.08.2017. godine, u „prokletoj avliji“ doživjeli kao slučajni gaf, predizborni trik i politički incident a ne kao rezultat preciznih obaveštajnih podataka koje je Kurc morao ublažiti i samo mali dio saopštiti austrijskoj javnosti.
A onda je zadnji dan maja, ove za Austriju politički nevažne i „ne-izborne“ 2018. godine, „Šef grupe za azil, migraciju i ljudska prava“ u Ministarstvu unutrašnjih poslova Austrije Peter Vebinger upozorio da se formira nova migrantska ruta – „džamijska ruta“, duž koje džamije nude podršku migrantima. Uvodeći u javni, bezbednosni i politički diskurs, novo pojmovno kategorijalno određenje kretanja islamističkog talasa sa Bliskog istoka prema Balkanu, izrazio je uverenje da rastući broj izbeglica vodi ka „napetoj situaciji“, koja se neće, razvijati tako dramatično kao 2015. godine, iako vidno postoji sličan, izuzetno veliki potencijal u kriznim regionima.
U sarajevskim kuloarima su još davno trebali shvatiti da Incko nije Austrija ali i da u Bosni i Hercegovini operacijom „Altea“ i Euforom komanduju austrijski generali. Potpuno svesni odbrambenih i bezbednosnih potreba svoje države i njenog okruženja, oni uredno dostavljaju relevantne informacije u Beč.
Migrantski udar na BiH definitivno je usmeren kada su 14.05.2108. godine, na „Konsultativnom sastanku koordinacionog tela za migrantsku krizu“, utvrđene, proglašene i naknadnom odlukom Savjeta ministara u primenu uvedene neke nove vanredne mere, koje su podržali „svi prisutni“ na kraju, svi ministri u Savjetu ministara i direktori agencija i službi u okviru zajedničkih institucija koje su zadužene za primjenu zakona u ovim oblastima. Te protivzakonite i antiustavne mere sigurno nisu bile iz glave raznih Mektića i Zvizdića: stvarni kreator haosa na Balkanu je ipak u američkoj ambasadi i zove se Morin Kormak.
Akterima i planerima ovakvih i sličnih „akcionih planova“ i posebnih mera niko nije objasnio da vanredne mere po definiciji ne mogu da budu izvor novog pravnog stanja. Kompetencije aktera ‘vanrednog stanja’ su, doduše, u jednom pravcu proširene (jer oni imaju pravo da suspenduju delove ustava i pravnog sistema) ali su u drugom pravcu veoma ograničene: njihov zadatak je konkretan i po svom sadržaju negativan, tj. ne realizovanje nekog vlastitog cilja nego tehničko-praktično stvaranje uslova potrebnih za uspostavljanje ustavno-pravne normalnosti. Reda i zakona.
Oni to nisu tako kao shvatili nego su „vanrednu situaciju“ stvorili za kreiranje haosa u kome bi uz pomoć zapadnih naredbodavaca učinili to što treba da se desi, a da histerični Dragan Mektić, za „državni udar“ optuži istraumirane i nevine Hrvate.
Inače, na tom „Konsultativnom sastanku u vezi sa migrantskom krizom“ koji je sazvao predsedavajući Savjeta ministara Denis Zvizdić, prisutni su bili ministri i zamjenici u resornim ministarstvima, ombudsmeni BiH, predstavnici Granične policije, Službe za poslove sa strancima i ambasadorica SAD Morin Kormak.
„Želimo da zadržimo humani odnos prema migrantima, zatim da sačuvamo aspekt sigurnosti i nastavićemo delovati u skladu sa zakonima BiH, smernicama i standardima međunarodnih konvencija čiji smo potpisnici. Te tri odrednice će biti ključna definicija našeg daljnjeg djelovanja“ – izjavio je predsedavajući Vijeća ministara BiH Denis Zvizdić nakon sastanka Koordinacionog tela za pitanje migracija u BiH. Dodao je i da je sastanak bio konsultantski, te da su pripremili akcione i druge planove, koji će sljedećeg dana biti usvojeni na Vijeću ministara, sa preciznim aktivnostima, nosiocima i rokovima za njihovu realizaciju.
Ministar bezbednosti Dragan Mektić je kazao da je ova migrantska kriza složena i komplikovanija po svom načinu kako se odvija u poređenju sa krizom iz 2104. godine te dodao: „Sada se radi o ilegalnim grupama koje idu od Turske, Grčke, preko Albanije, Crne Gore, Srbije i dolaze u BiH. Kriza raste na intenzitetu i ona je komplikovanija jer su u strukturi tih migranata osobe ranjivog karaktera, maloljetnici bez pratnje, porodice, pa se stoga morate i različito odnositi prema njima“.
Mektić je dodao da ima slobodnih kapaciteta u centru u Delijašu, te naveo podataka da je od početka godine u BiH registrovano 4.000 ilegalnih migranata, a da ih je trećina, odnosno od 1.000 do 1.200, još u BiH, dok su ostali izašli iz zemlje.
Ministrica za ljudska prava i izbeglice Semiha Borovac izjavila je da će na sednici Vijeća ministara to ministarstvo ponuditi da se vrata izbegličkog centra u Salakovcu otvore za migrante, u prvom redu za porodice sa decom i decu bez roditeljskog staranja. Dodala je da će ponuditi da se ovaj izbjeglički centar pretvori u privremeni centar za tražioce azila, te dodala da je Salakovac spreman da odmah primi 296 lica. Ministrica je najavila da će BiH aktivirati Fond za migrante kojem je pristupila krajem 2016. godine i tako povući značajna sredstva iz ovog fonda.
Direktor Službe za poslove sa strancima Slobodan Ujić rekao je da je ova služba u stanju da registruje sve ilegalne migrante. Ipak još uvijek nije objasnio a zašto to nije.
Lažna humanost, briga o ljudima koju su ovi prekršioci zakona ispoljili zanemaruje:
Stranac može preći državnu granicu BiH s važećom putnom ispravom samo na graničnim prijelazima otvorenim za međunarodni saobraćaj i u vreme kada granični prelaz radi. Datumom ulaska smatra se prvi dan boravka na teritoriji BiH, a datumom izlaska smatra se posljednji dan boravka na teritoriji BiH – član 15. Zakona o strancima. Više informacija o zakonskim obavezama i rešenjima može se pročitati na internet stranici Granične policije BiH, www.granpol.gov.ba
Stranac može ući u BiH ako ima važeću putovnicu ili drugi identifikacijski dokument koji može koristiti za ulazak u BiH čije je važenje najmanje tri meseca duže od namjeravanog datuma odlaska s teritorije BiH i izdat je u posljednjih deset godina ili je izdat s rokom važenja trajno.
Ostale uslove za ulazak u BiH reguliše odredba člana 19 Zakona o strancima.
Državljani sljedećih zemalja mogu ulaziti, izlaziti, tranzitirati i boraviti na teritoriji BiH do 90 dana (u periodu od šest meseci) počevši od dana prvog ulaska, osim s putnom ispravom i s važećom ličnom kartom kojom se dokazuje identitet i državljanstvo: zemlje članice Europske unije, zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma i Andora, Crna Gora, Lihtenštajn, Monako, San Marino, Srbija, Sveta Stolica i Švicarska Konfederacija.
“Konsultativni sastanci”, koordinacije i razna referisanja o problemu migracija prošle sedmice u javnost su izbacili brojke putem destruktivnog ministra bezbednosti Dragana Mektića, koji je 31. maja 2018. rekao i to: „U BiH od početka 2018. godine do danas ušlo je 5.116 nelegalnih migranata, 4.526 iskazalo je nameru za podnošenje zahteva za azil, a 475 migranata već je podnelo zahtev za azil“.
Da prevedemo ovu mudroliju ministra Mektića, vezanu za „iskazanu nameru celokupnog talasa ilegalnih migranata – njih 4526 iskazalo je nameru za podnošenje zahteva za azil“.
Obzirom, da u praksi i zakonu postoji „iskazivanje namere stranca utvrđenog identiteta“ koje važi samo 15.dana a da ova vrsta namere ne znači ništa jer identitet ovih lica uopšte nije utvrđen, to znači sljedeće: potpuno nezakonito i kriminalno Služba za poslove sa strancima, po političkim nalozima Bakira Izetbegovića i Dragana Mektića, je u azilantskim centrima pokušala od ilegalnih migranata napraviti azilante, tako što je svima podelila formulare i obrasce Zahtijeva za azil. Deset posto lica je taj formular potpisalo da bi i ostalo u Bosni i Hercegovini a svi ostali će potpisati samo ako se uvere da su došli u „Tamni vilajet“ iz koga nema izlaza i da su granice Evrope čvrsto zatvorene za migrante kao i za državljane BiH.
Ovakvo besprizorno kršenje zakona nije motivisano humanitarnim razlozima nego opasnim namerama i merama koje ozbiljno ugrožavaju bezbednost i ustavni poredak zemlje, jačajući mrežu terorističkih organizacija Al kaide i Islamske države.
Dragan Mektić je 06.06.2018. sa onog najnovijeg konsultativnog sastanka informisao javnost u zemlji da je ukupni broj ilegalnih migranata porastao na 5.600 lica, a njegov zamenik Mijo Krešić, samo pet minuta posle, je izjavio da ih je više od 6.000.
Krajnja meta napada ipak su Evropska unija i neke zapadne zemlje, bivši partneri Sjedinjenih Američkih Država, koji su svojim odnosom prema međunarodnoj trgovini, Kini, Rusiji i Iranu ozbiljno ugrozili geopolitičke interese Amerikanaca u Evropi.
U samoj Bosni i Hercegovini krajnji ciljevi su jasni i neskriveni: destabilizacija Republike Srpske i dovođenje na vlast u njoj probosanskih, prozapadnih, anacionalnih i „pro NATO“ snaga na čelu sa tzv. „Savezom za promjene“ sa svim negativnim posledicama po ukupnu poziciju same Republike Srpske.
Što se tiče Evropske unije, Amerikanci će biti zadovoljni njenim raspadom, podelama i nestabilnošću. Čak i ne mora biti rata na tlu same unije.
Bosna i Hercegovina je tako još jednom prihvatila ulogu „trojanskog konja“ u rušenju mira i stabilnosti same sebe ali i celog evropskog kontinenta, svojim najjačim oružijem: međunarodnim terorizom i mrežom koju gradi i njeguje već tri decenije.
Uz pomoć Amerikanaca sličnih bestidnoj i beskrupuloznoj neznalici Morin Kormak.
Što se tiče pomagača, plaćenika i izdajnika, zbog saučesništva i pomaganja teroristima, prije ili kasnije, sve će njih stići pravda za ubijene: Dragana, Nedeljka i Armina. Nevinu, časnu djecu… istinske junake našeg mira i reda.
Kako je predsednik Srbije otvorio gasovod koji ne ide kroz Srbiju, više o tome OVDE.
Izvor: Anfor
