Damask ima dosta razloga za optimizam, ali žrtve neće moći da izbegne. Snage Bašara Asada mogu se suočiti sa neprijatnim iznenađenjima, ali ni Amerikancima ni njihovim Kurdima niko neće imati razloga da zavidi.
Sirijski vojni vrh privodi kraju pregrupisanje snaga koje je u funkciji pomenutih operacija.
Asadovim generalima i vojnicima ne nedostaje motiva. Iza njih su uspešno čišćenje prostora oko glavnog grada, povratak kontrole nad magistralom Damask-Homs-Hama, uspostavljanje celovite kontrole nad centralnim delovima zemlje. Islamističke formacije DŽejš al-Islam i Fajlak ar-Rahman toliko su „okresane“ da teško da će uticati na dalju sudbinu Sirije i pregovore o njenom posleratnom ustrojstvu.
DŽebhat an-Nusra je na istom putu, samo što je od samog početka bila veća i jača.
Kurdima je „vruće leto“ javno obećala Turska, a i Damask preti da će vojnim putem povrati sve što su osvojili tokom prošle godine.
Neki kurdski vojni komandanti već su pristali na pregovore sa Asadom i više ne pominju svoju „Republiku Rožavu“.
Islamska država još ima uporišta samo u nekoliko manjih enklava, pa je njeno potpuno uništenje - samo pitanje vremena. Najjača je u pustinji između Majadina i baze T-2 i uz granicu sa Irakom - pored Abu Kemala i Al-Kaima.
Vladina armija nema ni snaga ni vremena da ih juri po pustinji.
Glavni front narednih dana i nedelja biće u južnoj provinciji Daraa.
Koncentracija jedinica sirijske armije već je završena. Damask želi oslobađanje cele provincije - sve do Golanske visoravni.
Deo pobunjenika već je pokazao spremnost da pregovara.
Svi su izgledi da u tim borbama neće učestvovati Iranci. To je dalo povoda Donaldu Trampu da u Singapuru izjavi da je Iran „prekinuo ekspanziju prema Mediteranu“.
Najzamršenija je situacija sa sirijskom provincijom Idlib u kojoj su se sjatili mnogi teroristi i pobunjenici koji su morali da napuste druge delove zemlje.
Tu glavnu reč vodi DŽebhat an-Nusra. Iz više različitih razloga - za nju rat neće početi skoro, a možda ga neće ni biti.
Ako Damask oslobodi jug zemlje bez daljeg kvarenja odnosa sa Izraelom, moguće je da slična kombinacija vojnih dejstava i političkih kombinacija bude primenjena i povodom Idliba.
Zato će se pre na „dnevnom redu“ naći region At-Tanf gde Amerikanci imaju vojnu bazu i ne nameravaju da štite teroriste i pobunjenike koji su tamo pod njihovim „kišobranom“.
Vašington ima ambiciju da povodom At-Tanfa trguje sa Rusijom i Turskom, ali se lako mogu prekombinovati.
Amerikanci, uostalom, već pokazuju spremnost da ostave Manbidž, ali se drže za severoistočnu provinciju Hasaka...
Rat u ovoj godini sigurno neće biti završen, ali može biti tokom 2019-te.
Ratnih operacija neće više biti. Ostaće, naravno, teroristički akti i upadi, islamska gerila...
Pročitajte OVDE gde to stižu prekaljeni Asadovi saveznici, pogledajte i video.
Izvor: fakti.org
