Šef misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju DŽejms Rouf izjavio je da akcize ne bi trebalo da budu prioritet.
Ipak, ministar finansija Siniša Mali, kaže da se u Vladi razmišlja o mogućnostima da se akcize na gorivo smanje.
Stručnjaci procenjuju da državni nameti u strukturi cene goriva u Srbiji iznose više od 50 odsto, što znači da više od polovine novca koji potrošači odvoje za gorivo ide u državnu kasu.
Kako se formira cena goriva
Cenu goriva formiraju tržišna cena nafte, cena prerade i transporta, marža, kao i državni deo u vidu akciza i PDV-a.
Cena nafte na međunarodnom tržištu je u porastu, kurs dolara se menja što utiče i na cene goriva u svetu, regionu, pa i u Srbiji.
Kako poskupljenje ne bi osetili krajnji kupci, država može da smanji svoje namete i tako amortizuje poskupljenje.
Pojedini analitičari upozoravaju da sem socijalnih nemira, povećanje cena može da dovede do smanjenja potrošnje u Srbiji.
S druge strane niže cene mogle bi da donesu veću potoršnju, pa samim tim i veći priliv u budžet.
Gorivo bi više kupovali i oni koji su samo u prolazu kroz Srbiju, a ne bi čekali ulazak u BiH ili Makedoniju da ga kupe, kao što je sada slučaj.
Novinar „Novog magazina“ Mijat Lakićević kaže da su akcize u Srbiji veće nego u zemljama regiona i da bi država mogla da utiče na na cene tako što bi snizila akcize, jer, kako kaže, „one čine više od polovine ukupne cene, što je izuzetno mnogo“.
Evropsko gorivo tradicionalno skuplje
Ivan Nikolić, sa „Ekonomskog instituta“, kaže da su akcize na gorivo u evropskim zemljama tradicionalno visoke i da su motorna goriva skupa u odnosu na ostatak sveta i da je to tradicija poreske politike koja postoji u celoj Evropi.
„Ništa neobično i ništa što bi bilo alarmantno.
To je nešto što je tradicionalno da na gorivo budu visoki državni nameti. Motorna goriva su najznačajniji proizvod za budžet.
Nije tačno da smo najskuplji u regionu, Albanija i Grčka imaju višu cenu dizela. Skuplji je i u Portaugaliji, Danskoj , Finskoj“, kaže Nikolić.
Lakićević smatra da bi akcize u Srbiji morale da budu smanjene.
„Pametne države mogu da regulišu troškove da ne bi opterećivale građane i privredu.
Visoke cene benzina se smanjuju akcizama, kako bi se održala privredna aktivnost, jer je to važno za privredu i građane.“
Lakićević kaže da bi pojačana privredna aktivnost svakako uticala pozitivno na punjenje budžeta.
S druge strane Ivan Nikolić kaže da je teško zamislivo da se država olako odrekne akciza.
„Jeftinije gorivo, veći promet, veća poreska osnovica i veći priliv u budžet, zvuči jednostavno, ali taj argument teško je dokaziv i teško merljiv.
Akcize je lakše utvrditi i pratiti.
Pri tom postoje i kapitalni rashodi u budžetu, kao što je na primer povećanje plata, koji generišu nove rashode, pa je logično da država razmišlja da li da reže siguran priliv u budžet koji ima preko akciza na gorivo“, zaključuje Nikolić.
I dok Mijat Lakićević podseća da u budžetu Srbije već postoji suficit i da država ne bi morala da diže druge poreze kako bi obezbedila priliv sredstava, Nikolić kaže da ni jedan ministar finansija ne voli olako da se odriče proizvoda koji izdašno puni budžet.
„Ne smanjuju se i ne povećavaju akcize iz dana u dan u skladu sa rastom i padom cena barela na svetskom tržištu.
Zamislite da se sada smanje akcize, pa se desi da padne cena nafte na svetskom tržištu, onda bi smanjenje priliva novca u budžet bilo drastično i prihodi bi morali da se obezbede iz drugih izvora.
Imali biste iluziju da plaćate niže gorivo, ali biste platili porast nečeg drugog, npr. mogla bi da bude podignuta stopa PDV-a, ali o tome je sada besmisleno razmišljati“.
Nikolić zaključuje da bi na cenu goriva najpre moglo da utiče smanjenje tenzija na Bliskom istoku, promena kursa dolara, a samim tim i cene barela.
Kragujevčani smislili novu foru da legalno blokiraju saobraćaj! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: BBC News na srpskom
