Ovo je američkim novinarima otkrio predstavnik Trampove administracije čije ime nije navedeno.
Ali, jesu njegove reči da je Tramp održao savetovanje o pitanjima spoljne trgovine koje je trebalo da mu pomogne da se konačno opredeli – uvoditi carine protiv Kine ili ne, a ako da – na koju kinesku robu i u kojim procentima.
Savetovanju je prisustvovao i ministar finansija Stiven Mnučin koji je bio protiv otvaranja carinskog fronta sa Kinom.
Tramp će, uprkos tome, pribeći da „značajnim merama koje će imati za cilj da smanje ogroman deficit SAD u trgovini sa Kinom“.
Isti neimenovanik predstavnik administracije takođe je ukazao da Tramp – nakon singapurskog samita sa Kim DŽong Unom – više ne smatra da mu je Peking neophodan za vršenje ekonomskog pritiska na Severnu Koreju. Pritom je optimistično objavio:
„Sada imamo svoj kanal opštenja sa Pjongjangom, nezavisan od Kine“.
Drugim rečima, u Beloj kući više ne smatraju da zbog Severne Koreje treba da se uzdržavaju od preduzimanja mera koje će dovesti do snošljivog trgovinskog deficita sa Kinom.
Američki telekanal CNBC objavio je da Vašington planira da odmah uvodi carine na 800 do 900 kineskih proizvoda.
Navodno je prvobitno planirao da `udari` na 1.300.
List The Wall Street Journal navodi da carine mogu stupiti na snagu već 22 juna.
Vašington je 3. aprila objavio da namerava da uvede 25 odsto carine na 1.300 kineskih proizvoda.
Državni savet Kine odmah je saopštio da će uvesti 250 odsto carine na američke automobile i dobar deo uvoza poljoprivrednih proizvoda iz SAD. Odnosno: da će se na udaru naći 106 `stavki`.
U Pekingu je 20. maja bilo objavljeno da su se dve zemlje dogovorile da ne započinju trgovinski rat.
Tramp raspiruje sumnje o vezama sa Rusijom. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: fakti.org
