Kako piše američki list, njih dvojica zato zaslužuju Nobelove nagrade za mir, nakon što su spor sta više decenija rešili preimenovanjem države. Makedonija je tako na putu da postane "Severna Makedonija", ukoliko prođe skupštinske procedure i referendum, a dva premijera potpisaće uskoro i sporazum.
Oni su možda učinili i više od rešenja spora, navodi list, ističući da su stvorili model kojim bi mogli da se rešavaju slični konflikti, ne samo na Balkanu već i u svetu. Ovaj sporazum uliva nadu Evropskoj uniji i zapadnom projeku za Balkan.
Ipak, sporazum tek treba da se suoči sa opiranjem opozicija u obe zemlje, kao i odlukom naroda na referendumu u Makedoniji koji će se održati na jesen. I grčki i makedonski lider iz redova opozicije osudili su odluke premijera i nazvali ih izdajicama. Da bi se izbegao takav scenario potrebno je da Cipras i Zaev dobiju ne samo podršku, već i međunarodno priznanje.
Grčki prigovor na ime Makedonije i ponosit odgovor iz Skoplja, koji su sprečavali ovakav sporazum ranije, imaju korene u najosnovnijem pitanju identiteta. Nigde ovo pitanje nije tako akutno kao na Balkanu, ističe list, gde su se Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Albanci borili u ratovima za teritorije sa nacionalnim nasleđem.
Ono što čini makedonski slučaj toliko uznemiravajućim jeste trajni izazov s kojim se Makedonci suočavaju kada je u pitanju nihov identitet od strane tri veća suseda, Grčke, Bugarske i Srbije. Iako je priznaju kao državu, sve tri imaju narativ koji je podriva. Bugarska izaziva makedonski jezik, Srbija nezavisnost pravoslavne crkve i Grčka samo ime.
"Forin polisi" piše da ispod izazova identiteta leže teritorijalne težnje i strahovi. Ak ose smatra da Makedonci nemaju jezik, ni crkvu, nema pravog nacionalnog identiteta, pa neki mogu da zaključe da nemaju pravo ni na nacionalnu državu. Teritorijalne pretnje su više nego hipotetičke, jer su se granice na Balkanu često menjale, gde vodeće albanske partije sa Kosova pozivaju na stvaranje Velike Albanije, a 2001. godine su se Albanci i Makedonci nasilno sukobili u konfliku koji je pretio da postane novi rat na Balkanu. Da bi se sukob okončao Makedoncu su Albancima morali da daju mnošto ustupaka, uključujući i pravo na albansku zastavu i jezik.
Osim povređenog nacionalnog ponosa, list piše da je makedonske želje da se pridruži NATO paktu i EU ugrožavala Grčka, koje je pre 10 godina stavila veto na priključenje Skoplja ovim udruženjima.
Spor oko imena je dugo prolazio iz razloga što je izazivao manje problema većoj i jačoj strani, Grčkoj. Zato je, ističe list, ova odluka učinila viziju Ciprasa izvanrednom. Za razliku od prethodnika shvatio je prednost oslobađanja Grčke od nepotrebnog tereta u odnosima sa NATO i EU, kao i sa susedom. Cipras je takođe uvideo priliku po dolasku na vlast reformatora ne čelo Makedonije, u vidu Zorana Zaeva, koji želi da što pre uđe u NATO pakt i EU, i privuče investicije.
Kao i u većini dugoročnih sporova, pregovori su bili teški i širi od prostog neslaganja oko imena. Morao se dogovoriti raspored, uključujući održavanje referenduma u Makedoniji, kao i glasanja u grškom parlamentu. Oba događaja još daju vremena drugim silama da se umešaju i pokvare sporazum.
Za Rusiju, i populističke porete širom Evrope koji se protiv establišmentu, sporazum je loš. Ponovo uspostavljanje NATO i EU kao vitalnih organizacija koje mogu da navedu lidere da naprave teške kompromise. Svojim delom, Cipras i Zaev su pobili tvrdnje da su nadnacionalne institucije nebitne.
Hrvati žele Boku Kotorsku. Pročitajte OVDE sve o tome.
Izvor: Forin Polisi
