Kada će biti nastavljen dijalog u Briselu? Šta je ključni problem u vezi sa Kosovom?
Potpuno drugačije viđenje rešavanja kosovskog problema. Sa jedne strane su SAD i vodeće zapadne države, i naravno Albanci, sa druge strane Srbija sa zemljama koje naše stavove i interese podržavaju. Zašto sukobljeni stavovi? Upravo zbog statusa Kosmeta. Ova strana koja podržava samoproglašenu nezavisnost Kosova smatra da je to završena stvar, da više o statusu ne može da se razgovara, to pitanje ne može da se otvara, da Srbija treba da prihvati tu tvorevinu kao državu, da se ponaša kao sused. Za sad se ne traži priznanje te samoproglašene države i da Srbija ne treba da se protivi i neometa Kosovu članstvo u UN. Sa naše strane je drugačije viđenje, smatramo da bi prihvatanje takvih jednostranih stavova koje ne bi bilo nikakvo rešenje, naprotiv, to bi generisalo novu krizu, koja bi se u jednom trenutku završila novim ratom, i to regionalnim, zbog toga što je očigledno da režim u Tirani ne odustaje od velikoalbanskih pretenzija, i mi želimo da sednemo za sto i da razgovaramo o konačnom statusu Kosova, dakle da se dogovorimo. Jer, ako imate zadovoljene interese jedne strane, tu nemate održivosti, naročito ne dugoročne, nema stabilizacije, nema pomirenja koje je neophodno između Srba i Albanaca, ma koliko delovalo da je to moguće ostvariti. Ti suprotstavljeni stavovi se prenose i na međunarodne institucije, oni su prisutni i u UN, ali, to je istovremeno i borba za neke principe, jer međunarodno pravo počiva upravo na zabrani naislnog menjanja međunarodno priznatih granica članica UN. A, kada će doći do nastavka mogu da kažem da je Srbija spremna, i to prevashodno zavisi od one druge strane. Mi hoćemo da se nastavi proces normalizacije odnosa, ali mora da se implementira ono što je dogovoreno, a to se prevashodno odnosi na zajednicu srpskih opština, jer je besmisleno onda dalje razgovarati. Albanci neće na dnevni red da stave pitanja kao što je pitanje imovine, što je od presudnog značaja za opstanak srpskog naroda, jer oduzimanjem imovine vi zapravo dovršavate etničko čišćenje Srba sa Kosova, i sa druge strane mi želimo pored tog nastavka da vidimo i pokrenemo pitanje statusa Kosova. Dajte da razgovaramo, nećemo da prihvatimo ovakvu samoproglašenu državu ni po cenu neulaska u Evropsku uniju.
Pominje se Rambuje 2. Da li je to realan scenario i šta će doneti Srbiji, a šta Kosovu?
- Priča o Rambujeu 2 je zapravo ideja o održavanju međunarodne konferencije na kojoj bi se pored Beograda i Prištine, odnosno srpske i albanske strane našle i druge zainteresovane države, najveće sile, Ujedinjene nacije, Evropska unija, da se na toj konferenciji, u tom formatu, reši status Kosmeta. Pitanje je sada da li možemo da dođemo do te međunarodne konferencije, jer sadašnji stavovi SAD koji presudno utiču na ponašanje Albanaca su takvi da oni ne žele da otvaraju to pitanje i kažu "nema više razgovora oko statusa", a na međunarodnoj konferenciji morate da razgovarate upravo na tome kako da konačno regulišete status Kosmeta, koji modalitet da nađete, nešto već viđeno ili neki specifičan model. Sada je, kako mi se čini, na snazi snažna diplomatija dalje od očiju javnosti, gde se verovatno razmenjuju mišljenja, stavovi, ideje, gde se testira više strana. Mislim da se odvija snažna diplomatska aktivnost i vidimo nagoveštaje za održavanje te međunarodne konferencije. Ima i izjava, ne navode se konkretni izvori, ali se govori o pouzdanim diplomatskim izvorima i ja mislim da su to verodostojni izvori, da bi na toj konferenciji, ako dođe do njenog održavanja trebalo rešiti i neke druge tačke, kako oni kažu, na Zapadnom Balkanu, to se sigurno odnosi na nefunkcionalnost dejtonske Bosne i Hercegovine, ali i Makedonije. Aspiracije Albanaca su najjače upravo na prostoru Kosova i Metohije i u Makedoniji.
Šta hoće Albanci sa Kosova?
- Hoće Veliku Albaniju. Oni hoće da dobiju državnost, da nasilno otcepe deo naše teritorije, pri tome mi ne sporimo da Albanci žive na Kosovu i Metohiji, da imaju pravo da tu žive, ali oni osporavaju Srbima pravo da žive tamo, osporavaju pravo države Srbije na tim delovima naše teritorije. Oni bi da steknu pun međunarodno-pravni kapacitet za svoju samoproglašenu državu, a to mogu samo ako potpuno eliminišu međunarodno prisustvo sa Kosmeta. Pri tome im vojna zaštita NATO-a itekako treba i ako postanu članice UN-a. Tu su na tom putu zaustavljeni snažnim aktivnostima i započinjanjem ovog procesa normalizacije odnosa u Briselu. Srbija je uspela taj proces da zaustavi. Iluzorno bi bilo razmišljati o tome da bi takva država, ako bi imala pun međunarodno-pravni kapacitet i bila gotovo etnički čista, da bi takva država živela pored Republike Albanije a da ne bi bila ujedinjena sa njom. Ko to može da garantuje i ko može onda da zaustavi eventualno spajanje Albanije i takve samoproglašene države. Mi vidimo da se taj proces već odvija. Samo da vas podsetim da postoji albanski koncept na Albanskoj akademiji nauka u Tirani iz 90tih godina, koji govori o formiranju te kako oni kažu jedinstvene Albanske države na Balkanu, to je Velika Albanija, i oni su u prvoj fazi predvideli pored ovih etapa Kosovo, Makedonija, Južna Srbija, Grčka, Crna Gora, da je njihov ključni cilj brisanje takozvanih unutrašnjih granica u zamišljenoj Velikoj Albaniji. To znači da oni hoće da praktično obesmisle granice između Srbije i Albanije na području Kosova i Metohije, na području Makedonije i Albanije. Vidimo da se to dešava, na primer ovo što su nedavno radili sa carinama između Albanije i Kosova sa protokom ljudi. Dakle, vidite da oni stvaraju ekonomsko-carinsku uniju između Albanije i samoproglašene države Kosovo. Sledeći korak bi bio ujedinjenje u jednu državu i mi to moramo da sprečimo.
OVDE pogledajte licemerje EU prema situaciji na Kosovu i Metohiji.
Izvor: Kurir
