Interviju prenosimo u celosti.

Kažete da su se tokom pregovora uvek "slučajno" pojavljivali Amerikanci?

- I pre pet godina su se pojavljivali. Tada je to bio Riker. Oni su kao bili logistička podrška dijalogu. Ketrin Ešton je imala dobre odnose sa Hilari Klinton, pa je s njima koordinirala. Moram da budem iskren, u to vreme su vršili pritisak na Prištinu da prihvati Briselski sporazum.

Sada Vašington ponovo dobija glavnu ulogu u pregovorima?

- To je želja Haradinaja. Oni računaju na Ameriku kao na nekog zaštitnika.

Šta Srbija sada treba da uradi?

- Treba raditi sa Trampom. Licemerno je ono što je radila naša opozicija. Prozivali su mene, Anu Brnabić, Vučića zbog nekih lobista, Levandovskog, koji je dolazio ovde. A onda imate vest da su Albanci na Kosovu sklopili ugovor sa agencijom, ljudima koji su bliski Trampu. Nama će sutra drugi biti krivi jer je neko došao do Trampa pre nas. U Americi se zna kako to funkcioniše. To je sistem lobiranja koji je zakonski, legalan, postoje ugovori, oni su javni, objavljuju se na sajtu ministarstva i moramo time da se bavimo.

Koliko bi to koštalo?

- Nama ne treba agencija za stvaranje dobrog imidža. Za mene nije pitanje da li treba da radimo s nekim. Treba! Samo je pitanje s kim. U vreme Vuka Jeremića i Koštunice imali smo ugovore s agencijama koje nisu ništa postigle, poput Podeste, koje su istovremeno radile i za Albance. To je bilo bacanje ili sklanjanje para. Ne vidim efekta. Pola miliona dolara i obezbedi se sastanak sa Trampom.

Može li takav sastanak da reši situaciju?

- Ne možemo mi da izmenimo Stejt department, Kongres... To su već sklopljene svesti o svemu što se dešavalo u prošlosti. Ali možemo da pokušamo da radimo na uspostavljanju boljih veza sa administracijom. Tu mislim na Trampa, njegov tim, Pensa, Pompea. Radićemo na tome, insistiraću na tome. To je od 50.000 do 150.000 dolara mesečno. Nisu to basnoslovne sume koje Srbija ne može da obezbedi. Ali jako je bitno kome se daje.

Da zamislimo da smo dali pola miliona dolara, imamo susret sa Trampom, šta time Srbija dobija?

- Stvara se pozitivna klima da oni saslušaju i uvaže naša mišljenja o načinu razrešenja vezano za Kosovo. Nije to stvar mi nekoga platimo da bi on bio na našoj strani. Reč je da neko bude spreman da razgovara. Dosad to nismo imali, kad god se pokretalo pitanje Kosova, nisu hteli da pričaju o tome. Prvi put sa Trampovom administracijom smo uspeli da kažemo svoje mišljenje.

U Americi, i ne samo tamo, ceo Zapad misli da na Srbiju treba vršiti pritisak, pritisak, pritisak, dok ne priznamo Kosovo. To je pogrešna politika, pući će kao mehur od sapunice jer Srbija to neće da da.

Piše se da Amerika predlaže da, uz formiranje, ZSO dobije jača ovlašćenja, a da zauzvrat Srbija pusti Kosovo u UN.

- Taj predlog je neko negde izneo, ali nikada zvanično u pismenoj formi. Svi se pozivaju na princip da nema promene granice, što je licemerno.

Ako tražimo rešenje pola-pola, kojim nisu svi zadovoljni, ali ni nezadovoljni, koje je to rešenje?

- To će reći predsednik Vučić. Ja sam za to da se krene od situacije na terenu. Postoje srpski delovi, postoje albanski delovi na Kosovu. Treba da dođe do određene linije razgraničenja.

Dakle, podela?

- Ne želim da upotrebljavam te termine jer ne mislim da tu ima šta da se deli. Jednostavno, to je jedino realno rešenje koje ne podrazumeva sukobe, ratove.... Nije idealno, ali nisam čuo neko novo rešenje.

Kakav je stav Moskve?

- Imamo svakodnevne kontakte sa Rusijom. Bije se bitka oko carine, Uneska... Kada smo bili kod Putina, Lavrov je rekao da će Rusija učestvovati u dijalogu ako postoji takav predlog. Ako se širi format, tražili bismo da učestvuje Rusija.

Najavljena su četiri nova povlačenja priznanja...

- Ko je najavio? Ja nisam. Evo,  zamolio bih sve novinare da ne objavljuju neke stvari dok se one ne završe. Ono što trenutno najviše nervira zagovornike kosovske nezavisnosti jeste povlačenje kosovske nezavisnosti. Stalno mi govore da to nije bitno. Moj odgovor njima je: "Ako to nije bitno, pa što onda vršite pritisak." Često se desi da su ta najavljivanja kontraproduktivna.

Pominjete pritiske, ko koga pritiska?

- LJudi koji bi da povuku priznanja trpe pritiske sa prištinske strane i sa zapada. Dosad su priznaje povukli Sao Tome i Principe, Surinam, Burundi i Gvineja Bisao. Radimo dalje. Postoji veliki broj lažnih priznanja. Kod mnogih od tih zemalja reč je o lažnim papirima, usmenim i pismenim obećanjima, bez ikakvih zakonskih procedura i odluka vlada tih zemalja. Postoji velika spremnost brojnih država da se o priznanju razgovara. Postavljam pitanje svojim prethodnicima zašto se time nisu bavili. Izgubili smo mnogo vremena, mnogo prijatelja.

Šta je najgori scenario, šta bi Srbiji moglo da se desi zbog nepopuštanja pod pritiscima?

- Može da se desi da ne uđemo u EU do 2025. To je najgore što može da se desi. Ali i kad bismo priznali Kosovo, ko nama garantuje da ćemo ući u EU do 2025. ako nam otvaraju po dva poglavlja na šest meseci. Drugo. EU će možda prestati da postoji za deset godina.

Pregovarači nobelovci

Deo EU predlaže promenu formata dijaloga, da Mogerinijeva imenuje specijalnog predstavnika koji bi se bavio samo time.

- Sve to ide od toga jer su nezadovoljni rezultatima koje je Mogerinijeva ostvarila, ali to ne može da ide prema njoj, a ne prema Prištini.

Treba li nam još neki pregovarač?

- Mi smo imali dosta tih pregovarača, svi su dobili Nobelove nagrade za mir, kosovske ulice i trgove i spomenike, kosovske medalje... Što se nas tiče, dosta nam je više tih specijalnih predstavnika.

Slavlje i vatromet

Mnogi su vam govorili šta je taj Burundi, nije to razlog za slavlje.

- To kažu oni zapadni. A ja njima uzvratim da kad Barbados prizna Kosovo, onda je to razlog za vatromet, je li? Pitaju što to radite, pa ako misle da to nije bitno, što vrše pritisak na te zemlje, što ih ucenjuju da im neće dati ekonomsku pomoć, što šalju proteste kad povuku priznanje, kad je sve to tako nevažno. Nemoj mene da lažu, sve sam ja to prošao u životu.

Ovo što ja radim razgovarajući sa zemljama koje su nam prijatelji o povlačenju priznanja je pomoć predsedniku Vučiću da imamo bolje pozicije u pregovorima.

Putin voli Zvezdu, Lavrov dunju i vino

I vi i Vučić imate česte susrete sa Putinom. Kako izgledaju ti susreti, kakav je Putin, šta voli?

- Putin nije tip koji voli mnogo da jede. Ćutljiv je čovek, mislim da nikada nije prespavao u Srbiji. Nije težak čovek, nikada nije imao nijedan zahtev.

Šta voli u Srbiji? Zvezdu s obzirom na to da je išao na taj stadion?

- Voli zato što ga vole. Išao je zato što je "Gasprom" bio sponzor. Voli ga i Partizan.

A ostali, Lavrov, Šojgu...

- Šojgu voli gorki list i dunju. To je bilo ranije, sad više ne pije. Lavrov voli rakiju i srpsko vino. Rusi uglavnom vole našu rakiju, uglavnom dunju, to im je najzanimljivije jer nema kod njih.

Sloba nam ostavio deset miliona duga

Nedavno ste rekli da je SPS u dugovima.

- Uzeli smo kredit za izbore, to se otplaćuje. Još uvek plaćamo dugove. Posle 5. oktobra SPS je ostavljen u ogromnom minusu. Nisu plaćani računi, telefoni, struja, voda... I dan-danas plaćamo dug za telefone iz tog vremena. Stalno nam prete stalnim blokadama, pustiće ovo, pustiće ono.

Pa kako to, svi misle da kada ste na vlasti keša ima napretek.

- Ma nije tako, ali borimo se, snalazimo se nekako. To što ja vodim borbu, to je politika, od toga nema para. Milošević nam je ostavio deset miliona duga.

Sloba nije voleo da plaća račune?

- Nije to Sloba, to su ovi što su vodili beogradski odbor. Uništili su partiju, nisu uopšte plaćali račune.

Šešelj kaže da se sprema da sruši Vučića sa vlasti. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Srpski Telegraf