Piše: General-major u penziji prof. dr Mitar Kovač
Prema poslednjim istraživanjima 84% naroda u Srbiji je protiv učlanjena R. Srbije u NATO pakt. Vodeći politički i vojni stratezi na Zapadu, pre svega u SAD, ne žele da se pomire sa tom činjenicom jer im se to ne uklapa u strateški koncept daljeg nastupa prema Rusiji.
Zapad je planirao da uloži još veća finansijska sredstva u medijsku propagandu, rad nevladinih organizacija, političkih stranaka i pojedinaca koji su spremni da popularišu NATO pakt i zavisnost sudbine naroda i države od odnosa prema Alijansi. To se dovodi u kontekst strategije „štapa i šargarepe“. Narodu se indirektno preti mogućim novim nasiljem NATO pakta prema Srbiji i R. Srpskoj ukoliko ostanu dosledni svom aktuelnom stavu.
Budućnost evropskih integracija Srbije sve više se indirektno uslovljava potrebom integracija u NATO pakt. U tom smislu potreban je „obavezujući sporazum sa Prištinom“ i distanciranje od R. Srpske, uz podršku reviziji Dejtonskog sporazuma.
U smislu nove strategije nastupa NATO pakta prema Srbiji jeste i priprema „sto srpskih intelektualaca“, javnih ličnosti, univerzitetskih profesora i lobista koji se spremaju za polutajnu konferenciju na Fruškoj gori na jesen ove godine, gde će se raspravljati o novim pristupima, kako da se NATO na nov način približi građanima Srbije i pored očiglednog zla i posledica koje je upravo nanela ta organizacija srpskom narodu.
Stratezi u NATO paktu i političari vodećih država Alijanse ne mogu da razumeju, kako se taj srpski narod više decenija opire a okružen je članicama NATO pakta? Crna Gora je na prečac i mimo volje naroda uvučena u NATO pakt anacionalnom i montenegrinskom politikom i nasiljem Mila Đukanovića, uz podršku dela albanskog i muslimanskog naroda. U BJR Makedoniji uz nenarodni režim i pritisak velikoalbanskih težnji ubrzava se proces hitnog uključenja te poluvazalne države u NATO pakt. Protivljenje R. Srpske uključivanju BiH u NATO pakt na Zapadu smatraju kao prepreku koju je potrebno hitno eliminisati. Nakon dirigovanih promena u Makedoniji, BiH i lažnoj državi Kosovo, Srbija bi došla na red da to prihvati ili da se suoči sa novim scenarijima rastakanja države i srpskog nacionalnog bića. Da li se srca i duše naroda u Srbiji mogu kupiti na takav način?
Srpski narod, rukovođen idejom slobode, pravde, nezavisnosti, vojne neutralnosti ne želi da postane deo agresivne vojnopoliičke organizacije, koja ugrožava druge narode i države i koja čini sve da još dublje podeli Evropu i gurne evropske narode u krvavi rat kome se ne zna kraj i obim posledica po buduća pokolenja.
Na sreću, sve više je u Evropi političara, stranaka, nevladinih organizacija, javnih uglednih ličnosti i država koji vide kuda vodi sukobljavanje koje su nametnule SAD i UK. Dva svetska rata su do te mere unesrećila Evropu da bi joj bilo kakav novi rat ugrozio budućnost i opstanak. Iako je najrazvijeniji kontinent na svetu, ubrzo bi Evropa postala opustošena, razorena i vraćena u prošlost, bez nade za prosperitet i sreću potomstva. EU i evropski narodi, ukoliko ne uoče da se guraju u sukobe mimo svoje volje, snosiće odgovornost za posledice pred budućim generacijama.
Pojedine evropske države su sve više svesne nesreće koja im se priprema i nisu spremne da učestvuju u bolesnim osvajačkim projektima dela administracije i neformalnih centara moći u SAD i UK, koje zloupotrebljavaju EU i NATO pakt. U većini evropskih država na vlast se medijskom propagandom i lobiranjem dovode pojedinci koji nisu izraz volje naroda, niti su politički izvorni predstavnici. U suštini, oni oponašaju realnu vlast a deluju po nalozima i smernicama iz anglosaksonskih centara moći i administracije. Nemačka, Španija, Italija i Grčka su sve više svesne potrebe reforme EU po merilima potrebe evropskih naroda a ne po merilima Vašingtona. EU ima jedino šansu da preživi ako se istrgne ispod smrtnog zagrljaja Amerike, ukine suludu liniju podele i sukobljenosti prema Ruskoj Federaciji. Slobodna saradnja naroda i država na evroazijskom prostoru i očuvanje mira jesu uslovi opšteg progresa, razvoja međunarodne zajednice i očuvanja mira u multipolarnom svetu.
Amerika i UK govore o prosperitetu i budućnosti EU a u suštini čine sve da je militarizuju i dovedu u stanje krize i permanentnog rata, govoreći o „ruskoj pretnji“, kao da je Vojska Ruske Federacije došla na granice SAD i UK. Sve je to sramna propaganda, koja zajedno sa sankcijama prema Rusiji kreira ambijent krize i budućeg rata.
NATO u Srbiji stalno u medijima propagira nekakve nove vrednosti, koje običan narod odavno prepoznaje kao laži loše i nesposobne mašinerije, koja troši ogromne novce poreskih obveznika.
U redovima NATO lobista nikako da prevlada realnost da su pogrešili u prošlosti, da te greške nisu ispravili nego se zanose mišljenjem da narod „kratko pamti“. Međutim, srpski narod kroz istoriju je stekao osećaj da ćuti kad ne može da menja svet oko sebe a to ne znači da podržava okupaciju i nasilje koje nam je NATO pakt pričinio i koje sprovodi prema drugim narodima.
NATO u Srbiji nije elementarno nadoknadio štete i ublažio posledice svojih nedela iz 1999. godine prema civilnom stanovništvu. I posle agresije, primenjuju se suptilne metode odsecanja nacionalne teritorije i zloupotrebe prirodnih resursa. NATO više i ne skriva da se ponaša kao silnik koji misli da se mora iz straha poštovati. Srpski narod nikada nije podnosio silnika i nasilje i spreman je da to javno kaže. Onaj ko poznaje dušu srpskog naroda to treba da zna.
Srpski narod nije isto što i deo istrošenih političara iz užeg jezgra Beograda, iz „kruga dvojke“, koji su spremni zarad ličnog boljeg života da prodaju sve, narod i veru i dušu i da se stave u službu stranaca. U Srbiji narod takve prepozna a onda ih nepovratno baci na đubrište istorije. NJihova reč nema težinu iako ih stalno „guraju“ da gostuju na prozapadnim i vladinim medijima da tumače narodu „šta mu je bolje i šta mu je činiti“.
Ti prozapadni lobisti, političari i javne ličnosti uporno ponavljaju jedne te iste floskule, poput nekakve istrošene mantre. Stalno se govori o „zapadnim i evroatlantskim vrednostima“, pri čemu to masovno ponavljanje na momente zvuči kao karikiranje i jeftina propaganda, koja je postala ogoljela laž. NATO paktu bi bilo bolje da ga ne promovišu takvi političari i takve javne ličnosti, koje su odrođene od svog naroda. Narod im više ne veruje.
Fraza da su Srbiji vrata NATO-a otvorena, ali da Alijansa poštuje srpski stav o vojnoj neutralnosti je samo deklarativna, jer NATO istinski želi da u sebe uvuče i Srbiju i Republiku Srpsku, kao što je urađeno sa Crnom Gorom i kao što će se verovatno uskoro desiti sa Makedonijom. Iza scene u političkim kontaktima vodeće zemlje NATO čine sve da stvaraju uslove za promenu i preispitivanje vojne neutralnosti u Srbiji.
Veliki problem NATO jeste u tome što ne poznaju dušu srpskog naroda, misle da sa njim mogu da manipulišu i da ga oblikuju preko izjava, govora i delovanja prodanih skorojevića.
Alternativna straegija NATO pakta jeste u nasilnoj smeni vlasti u Srbiji i dovođenja režima koji je spreman da ispuni sve uslove, po sličnom modelu kao što je učinjeno u Makedoniji, pa i u Jermeniji.
U NATO paktu znaju da su omražena organizacija u Crnoj Gori, Makedoniji i R. Srpskoj, pa zbog toga ih i ne zanima referndum niti „demokratija“.
Srpski narod pokušava da očuva iskonske tradicionalne vrednosti i da se odupre nasilju NATO pakta, pre svega SAD i UK, ali bez jače podrške Kine, Rusije, Nemačke i EU, teško će se bez značajnijih posledica odupreti tom pritisku.
Republika Srpska je izložena različiim sadržajima hibridnog ratovanja, koje sprovode pojedine države Zapada i islamskog sveta, u vremenu kada se približavaju izbori. To se ostvaruje kroz delovanje na političkom, ekonomskom, finansijskom i međunarodnom planu. Narod već jasno prepoznaje sadržaje „obojene revolucije“, u koju su plasirana velika finansijska sredstva. Zloupotrebom mladih i egzistencijalnih problema u R. Srpskoj se nastoje promovisati nove snage koje će u ime „boljeg života“ pristati da umanjuju nadležnosti R. Srpske i zloupotrebe rezultate otadžbinskog rata. Međutim, većina stranaka na vlasti i deo opozicije nisu spremni da urušavaju nacionalne interese R. Srpske i prepoznaju strategijske namere muslimanskih stranaka da se izgrađuje unitarna BiH, koja u svojoj suštini ugrožava nacionalna prava i slobode Srba i Hrvata.
Na taj način i predsednik Dodik tumači svoje mesto i ulogu u zajedničkim organima na nivou BiH, ukoliko dobije poverenje građana: „Idem u Sarajevo da ojačam snagu Republike Srpske i u mojim stavovima neće biti nikakvih kalkulacija. Sve što budem radio biće rukovođeno interesima RS i srpskog naroda. Odlazak u Sarajevo ne znači nikakvu promenu moje politike“, rekao je Dodik za „Politiku“. Podsetivši da u Ustavu BiH piše da je ona sastavljena od dva entiteta i tri konstitutivna naroda, Dodik kaže da Bosna koja pokušava da se nadredi Banjaluci nikada neće uspeti, te da će se sve vreme boriti protiv toga.
„Međunarodni faktor skrnavi način odlučivanja, na to će morati da zaborave. Razume se, ne dovodim u pitanje saradnju s vladama, državama i ambasadorima, ali u novom filmu neće gledati da će da odlučuju u ime bilo koga“, rekao je Dodik… On smatra da za BiH nema važnijeg pitanja nego da se „oslobodi protektorata“ i dodaje da su svi predlozi i radnje Kancelarije Visokog predstavnika bili upereni protiv srpskog nacionalnog interesa u BiH.“
Poredeći problem duplih standarda i odnosa tzv. zapadne međunarodne zajednice prema R. Srpskoj i lažnoj državi Kosovo, predsednik Dodik je izjavio: „Oni otmu Kosovo od Srbije, nas usmere u neuspešnu BiH i onda pričaju kako nema promene granice. Naravno, to treba prepusti istoriji i vremenu, u ovom trenutku deluje da nema promene. I ne tražim da se granice nasilno menjaju, već kroz dogovor između naroda. I konstelacija odnosa će se menjati, svet nije isti kao pre deset godina, videćemo šta će biti za narednih deset“.
U Makedoniji, posle obojene revolucije u režiji Zapada, na sceni je sukob sa većinskom voljom naroda. Oko 60.000 Makedonaca protestovalo je protiv vladavine vazala američke ambasade Zorana Zaeva i „apokaliptičnih poteza” njegove vlade, kao i protiv promene imena zemlje.
Lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski rekao je da je protest „početak kraja” režima Zaeva i zatražio da se prevremeni parlamentarni izbori održe u martu ili aprilu iduće godine, a da dotle zemlju vodi tehnička vlada.
“VMRO-DPMNE neće podržati promenu Ustava da bi se ustanovila promena ustavnog imena. Vrlo smo jasni oko toga”, rekao je Mickoski na skupu.
U nastavku je naglasio: „Ovo su istorijski trenuci za našu otadžbinu. Trenuci u kojima su potrebne snaga, odgovornost i odlučnost. Ovo je vreme treće generacije koja je učila od prve i rasla sa drugom. Ova generacija stoji uspravno pred izazovima sa kojima se suočava Makedonija. Hajde da pokažemo kolika je naša snaga. Hajde da pokažemo koliko volimo Makedoniju. Hajde da jasno i glasno kažemo da se čaša prepunila i da ovako više ne može i ne sme”.
Region zapadnog Balkana jeste i ostaće u žiži interesovanja političkih, obaveštajnih, medijskih i vojnih krugova u NATO paktu i EU sve dok se taj prostor ne instrumentalizuje u funkciji nastavka pohoda SAD i UK na Rusiju.
Amerikanci ponovo bombardovali Siriju. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Analitički forum
