Za razliku od ostalih Srba koji su na front išli preko Rusije, Marton je u Donjeck stigao preko Kijeva i Ukrajine koristeći mađarski pasoš. Međutim, kako je kod sebe imao i srpski pasoš, ali i nemačka dokumenta gde se pre dolaska na front nalazio na privremenom radu, doživeo je niz neprijatnosti. Kad se probio do Donjecka i proruskih snaga i oni su ga u startu dočekali sa sumnjom.
Međutim, Marton Mihalj je svojom hrabrošću uskoro pokazao svima svoje iskrene motive. Kao pripadnik medicinske jedinice zadužen za spašavanje i izvlačenje ranjenika, on je išao i tamo gde Rusi nisu smeli da spasi ranjene saborce. Više puta je leteo u vazduh zbog eksplozija oko njega, ali i kad je bio povređen nije prekidao akcije spašavanja.
Zbog čega ste postali dobrovoljac armije DNR-a?
Kada su ukrajinski fašisti molotovljevim koktelima 2. maja 2014 godine zapalili zgrada Doma sindikata u Odesi u kojoj su se nalazili mirni proruski demonstranti, i kada je veliki broj nedužnih ljudi izgoreo, ja sam doneo odluku da dođem u Ukrajinu. Tada sam se nalazio na radu u Nemačkoj i čekao sam dugo da mi istekne ugovor. Kada je posao u Nemačkoj bio gotov, otišao sam na dva dana do kuće, a zatim preko Budimpešte i Kijeva stigao sam u Donjeck.
Da li je glavni motiv bila ljubav prema Rusima ili želja da se oduprete fašistima?
Presudna je bila moja ljubav prema Rusima. To je tradicija u mojoj porodici. Moj deda, otac, brat i ja, već smo se borili u ratovima gde su nam pomagali Rusi i ruski dobrovoljci. Otac je bio u ratu u Hrvatskoj, brat u Bosni, a ja na Kosovu i Metohiji. Tu je bilo puno ruskih dobrovoljaca.
Da li si na Kosovu bio kao dobrovoljac ili kao redovan vojnik?
Bio sam na redovnom odsluženju vojnog roka, ali sam, kada je počela NATO agresija, na lični zahtev prekomandovan na Kosovo i Metohiju.
Da li ljudi u Srbiji shvataju pravo stanje u Donbasu?
Ne. U Srbiji je totalni medijski mrak. Cenzura je velika, čast izuzecima koji daju prave priloge iz Novorusije. Dejanu Beriću hvala što se, pored svih vojnih obaveza koje ima, bori da istina o ovom ratu stigne i do Srbije. On obaveštava janost u Srbiji, ali izgleda da mnogi nisu zainteresovani za istinu.
Kakva je situacija u Debaljcevu gde je vaša jedinica?
Napeta. Čekamo.
Još od Minskog sporazuma čekate?
Minski sporazum je mrtvo slovo na papairu, on se nikad nije ni poštovao od strane Ukrajinaca. LJudi ginu iz dana u dan. Ajde što ginu vojnici, to je normalno u ratu, ali Ukrajinci pucaju i po civilima.
Da li se porodica i prijatelji u Subotici čudili što si u ratu u DNR-u?
Prvih godinu dana nisam nikome ni rekao gde sam. Govorio sam da sam još u Nemačkoj, ali kada su ljudi u crnom, BIA, počeli da posećuje moju porodicu onda sam obelodanio da sam dobrovoljac u DNR-u.
Da li je vaša porodica imala problema zbog vas?
Upali su noću u kuću mog brata, tražili su da me prijavi ako se vratim. On im je zapretio da će ih tužiti ako opet dođu i od tada ga više nisu dirali.
Da lu uvek nosiš srpsku zastavu na uniformi ili si je danas stavio zbog druženja sa ostalim Srbima?
Uvek je nosim. Čak su dva puta hteli da me stave u pritvor jer to nije obeležje DNR-a i nije po propisima, ali nisam hteo da je skinem. Rusi mi često govore da mi zastava stoji naopako. „Brate, brate, zastava ti stoji naopako“, ja im kažem „stoji baš kako treba, ti je srpska zastava“. Neki budu zbunjni, ali većina ljudi ovde vole Srbe i Srbiju, moj komandant je baš zagrižen za Srbiju.
Šta je vaša poruka ljudima u Srbiji?
Ukinite tu cenzuru u Srbiji i izveštavajte istinu o dešavanjima u Donbasu, o stradanju dece i civila, o tome da Ukrajinci ne poštuju primirje. Takođe, neka svi tamo znaju da mi nismo „kerovi rata“ niti plaćenici. Mi ovde normalno služimo vojsku kao što bi služili u Vojsci Srbije, to je naša sudbina, mi smo tako hteli, pustite nas na miru da mi radimo svoje.
Delegacija iz Srbije sa srpskim dobrovoljcima u DNR-u (Foto: Pravda)
Na rastanku Mihalj nas je zamolio da ako opet dođemo u Donbas ponesemo kokardu i beretku srpske vojske kako bi pokazao Rusima kako se nosi “prava vojnička kapa”.
Kako su ruski mediji izvestili o dolasku srpske delegacije u DNR pogledajte OVDE. Reportažu sa groblja na kom su sahranjeni Givi i Motorola pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
