Srpska desnica je nedavno javnosti predstavila Program. Po čemu se izdvajate u odnosu na druge političke opcije?
Prvenstveno Srpska desnica se izdvaja po ideji sabornosti. Oko Srpske desnice je okupljeno 15 rodoljubivih udruženja. Upravo je to jedna od osnovnih odrednica našeg programa. Pored tradicionalizma, rodoljublja i Evroazijskih integracija. Mi ne nudimo slatkorečivost. Odbijamo dodvoravanje zapadu, kao što to čine druge političke opcije. Nama je jedino stalo do očuvanja srpske države i srpstva. Evroazijske integracije su osnovni smer našeg političkog delovanja. Pored stalnog profesionalnog oficirskog i vojničkog kadra neophodno je uvesti obevezno služenje vojnog roka. Takođe, Srpska desnica se u svom programu zalaže da se uvede posebna koncepcija odbrane doma, kroz pravo na samoodbranu. Želimo jak obrazovani sistem koji pored obrazovanja vaspitava mlade naraštaje u patriotskom duhu, uz razvoj novih nauka i tehnologija kao deo obrazovanja. Takođe, ključna tačka našeg programa jeste očuvanje Kosova i Metohije. Srpska desnica se ni pod kojim uslovima, niti pod pritiskom neće odreći Kosova i Metohije, koji nije samo srpska teritorja, već osnova našeg duha i identiteta. Vaši čitaoci imaju priku da se sa programom u celosti upoznaju i pročitaju na sajtu Srpske desnice.
Kakav je stav SD po pitanju aktuelne vlasti?
Srpska desnica ne predstavlja direktnu opoziju vlasti. Na Prvom saboru prošle godine transparentno smo dali podršku inicijativi predsednika Srbije Aleksandru Vučiću u vezi rešavanja problema Kosova i Metohije. Takođe smo podržali i najavljenu deklaraciju o statusu Republike Srpske, i odnosa između dve države. Tu smo da podržimo sve ono što je u skladu sa našim programom. Ali se ne plašimo i da kritikujemo kada treba. Predsednik Srpske desnice Miša Vacić je kada su bili protesti u vezi sa cenom goriva, javno rekao da bi ministar Stefanović trebalo da podnese ostavku ukoliko ne može da se izbori sa blokadama puteva.
Takođe, uprkos našem uverenju da predsednik Vučić čini sve da očuva Kosmet i obezbedi što bolje rešenje, Srpska desnica je jasno rekla da je Briselski sporazum greška, jer šiptarska strana nije ispoštovala, kao ni EU, nijednan deo sporazuma. S toga, pošto se sporazum ne sprovodi, treba ga poništiti. A Srbija onda da uspostavi institucije koje je morala da ugasi sporovodeći svoje odredbe sporazuma.
Šta će SD učiniti ako aktuelna vlast prizna nezavisnost KiM, odnosno da Prištini mesto u UN?
Uvereni smo da politika koju vodi Aleksandar Vučić nas nikada neće dovesti do priznanja nezavisnosti. Na njemu su teške odluke, koje su posledica neodgovorne politike koju je vodila Demokratska stranka za vreme svojih mandata. Tu politiku nije moguće anulirati, jer mora da se poštuju diplomatski protokoli i sporazumi, a samo nepoštovanje toga bi Srbiji nanelo previše štete.
Ono što je činjenica jeste da svako ko prizna nezavisnost Kosova i Metohije jeste izdajnik. Kosovo i Metohija je južna srpska pokrajna, neotuđiv deo naše teritorije. I takav politički potez bi Srbiju odveo u propast jer bi se otvorila goruća pitanja Raške tkz. Sandžaka, Vojvodine... Zato sam i uverena da aktuelna vlast čini sve da sačuva Kosmet kao sastavni deo Srbije, uprkos ogromnim pritiscima i pretnjama sa Zapada.
SD se zalaže za Evropskoazijske integracije, a vlast u Srbije za članstvo u EU? Šta planirate da učinite kako bi Srbija promenila zacrtani kurs?
Vidite, pre svega treba objasniti našem narodu prednost Evroazijskih integracija. Od velike važnosti je činjenica da Evropska unija, po mnogim pokazateljima ušla u svoju završnu fazu i urušenje. Zašto bi trošili energiju i resurse za drugorazredno članstvo u atlantističkom korpusu, kada smo na osnovu našeg identiteta i istorije već unutar evroazijskog korpusa. Na čelu Evroazije se nalazi Rusija sa kojom smo oduvek imali bliske veze. Umesto da bude istočna periferija EU, Srbija bi postala zapadni bedem Evroazije, a Beograd bi mogao da postane jedan od četri centra Evroazije. Takođe, Evroazijska ekonomska unija ima za cilj sveobuhvatnu modernizaciju i povećanje konkurentnosti nacionalnih ekonomija. U ove svrhe je stvoren jedinstven carinski prostor, koji obezbeđuje slobodan promet robe, usluga, kapitala i radne snage.
I najvažnije. Evroazijska unija ne postavlja ucene Srbiji. Francuski ambasador u Srbiji, Mondoloni, januara 2018. je ponovio da Srbija ne može da bude deo EU integracija bez sporazuma o Kosovu. Prisilno ili svojevoljno priznavanje Kosova od strane Srbije učinilo bi legitimnom agresiju NATO-a na Jugoslaviju 1999. godine. Srbija ne prihvata pritiske, zarad članstva u EU.
Nalazite se na udaru liberalnih partija i medija više nego vladajuće stranke, zašto je to tako?
Posle Prvog kongresa na kome je izabrano rukovodstvo Srpske desnice mi smo postali glavna okupacija liberalnih izdajnika i njihovih medija. Kontinuirani napadi su direktno povezani sa našom politikom i procentom podrške u narodu. Bili su ubeđeni da su uništili nacionalizam u narodu. Liberali se najviše plaše pojedinaca, osvedočenih srpskih rodoljuba koji čine rukovodstvo Srpske desnice – počevši od predsednika Miše Vacića, do Gorana Mladića, bratanca jednog od najvećih srpskih heroja današnjice Ratka Mladića, i Branislava Puhala, dugogodišnjeg šefa obezbeđenja generala Mladića, a danas predsednika Saveta za bezbednost Srpske desnice. Tu je svakako još dosta pojedinaca i organizacija, koje su i ranije bile na meti liberalnih medija, isključivo zbog nacionalnih stavova i aktivnosti koje su u tom smeru vodili.
Srpska desnica je postala legitimna opcija, i što je najvažnije smatramo da naša borba da bude nastavljena delovanjem kroz institucije. Mi želimo da budemo deo vlasti. I to je najveći strah liberalnih partija. Nacionalizam u strukturama vlasti. Srpski rodoljub je njima postao najveći neprijatelj. Oni u nama vide svoje najveće političke oponente. I to je dobro. Jer nam to daje samo još više snage i jačine da se borimo za Srbiju.
Protivili ste se blokadamo puta zbog cene goriva, zašto ste osudili te proteste? Da li je po vama cena goriva adekvatna?
Protesti zbog cena goriva su zapravo bili instrument Jeremića, Jankovića, Đilasa i ostalih liberala da izazovu nemire. Pokušali su kroz ulične proteste da ponove oktobar 2000.godine. Proteste su predvodili pojedinci predvođeni perjanicama opozicije. Lično za mene je najveći paradoks da su se na ulicama našli najveći liberali Srbije, sa svojim preskupim džipovima. Tvrdeći da je gorivo preskupo. NJih par je mislilo time što blokiraju ulice da će postići efekat blokade grada. Ali bezuspešno, jer im se narod suprostavio. NJihov pokušaj da batinama privole narod da im se pridruži nije uspeo. Marketinški „ekspert“ Đilas je ovaj put morao da prizna svoju nemoć. Scenario im je bio toliko očigledan da su i njihovi aktivisti odustali posle par dana. Svaki pokušaj manipulacije srpskog naroda im je propao. Samo podsećanja, ne braneći nikog, 2009.godine ukazom Borisa Tadića akcize na motorni benzin su povećane za 54%. Nešto se ne sećam protesta tih istih građana. Činjenica je da su protesti bili pokušaj destabilizacije države. Sa lažnim protestantima. Cena goriva je bila samo povod da se uzrokuju nemiri.
U čemu bi po vama bila razlika između vlasti Aleksandra Vučića i eventualne vlasti Saše Jankovića, Vuka Jeremića ili Dragan Đilasa na čije štetno delovanje često upozoravate?
Ekipa okupljena oko Jeremića, Đilasa i Jankovića je već bila na vlasti. I pokazali su svoj maćehinski odnos prema Srbiji. Žuta demokratija je sve radila sistematski sa ciljem da izvučne isključivo ličnu korist. Srbija još uvek ispašta zbog njihovih lopovskih privatizacija i gašenja preduzeća. Razorili su pravosuđe, sproveli reformu koja je bruka za pravosudni sistem, a građani snose posledice iz svog džepa. Povećan je javni dug Srbije sa 34,2 na 62,5 odsto BDP-a, više od pola miliona ljudi iz privatnog sektora je dobilo otkaze. Zato se danas i bore, daju krv da se vrate na vlast. Da bi nastavili orkestriranu pljačku. Jer im je nestalo novca. Čak je i sam Bojan Pajtić iz DS-a priznao da je ekonomska politika vođena isključivo po međunarodnom dikatu.
Vlast Aleksandra Vučića je nedvosmisleno imala sizifov posao kada je preuzela državu od demokrata. Pre svega kroz želeći da uspostavi nezavisnu politiku Srbije. Evidentan je napredak u ekonomiji, smanjio se broj nezaposlenih, naša država uživa veliki ugled u svetu, i zasigurno predstavlja lidera u regionu. Vučić je svesno donosio odluke koje nisu bile popularne po njegov politički rejting, ali su bile pozitivne po budućnost Srbije.
SD zahteva vraćanje obaveznog vojnog roka, da li bi se on odnosio i na žene kao što je u Izraelu?
U Izraelu je vojni rok za žene obavezan i traje dve godine. U programu Srpske desnice se daje mogućnost da se žene dobrovoljno prijave za služenje vojnog roka i time bi činile sastavni deo Teritorijalne odbrane. Verujem da ukoliko ovakav predlog ugleda svetlost dana da bi se iznenađujući broj žena prijavilo za služenje vojnog roka. Mi kao narod imamo crtu militarizma, i mnoge heroine naše istorije su se dokazale da su spremne da se bore za Srbiju. Setimo se samo Čučuk Stane, Milunke Savić... Verujem da današnje generacije mladih srpkinja upravo u njima vide svoje uzore. I da se za razliku od nekih muškuraca, koji su u jednom trenutku pristali da kroz civilno služenje vojnog roka zamene pušku sa metlom, spremne da zaštite otadžbinu. I onda bi zaista lepota spasila svet.
Kako SD vidi položaj žena u srpskom društvu?
Srpska desnica vidi ženu kao osnovni stub društva, stub porodice. U osnovi našeg programa je tradicionalizam, što znači tradicionalna porodica, bračna veza između žene i muškarca. Žena kao majka.
Zapad je doneo feminizam, pokušaj da se marginalizuje uloga muškarca u društvu. A liberalni muškarci su to oberučke prihvatili. Da budu slabiji pol.
Srpska desnica, u skladu sa vremenom u kome živimo, zalaže se za jednakost između muškaraca i žena. Ja, iz mog ugla viđenja situacije, kao portparol i član Predsedništva Srpske desnice, mogu da kažem da sam apsolutno jednaka sa muškim kolegama. I to je svakako situacija koja je zastupljena u našem društvu. Ali opet, želim da istaknem da žene nikada ne bi trebalo da se takmiče sa muškarcima, niti suprotno. Povećan je broj žena na javnim funkcijama, ravnopravno učestvuju u svim segmentima društva. Ono čime država mora da se pozabavi jeste da se reši problem nasilja nad ženama, odnosno da se prestupnici i nasilnici po hitnom postupku sankcionišu, tj upute na izvršavanje zatvorske kazne.
Zašti su srpski desničari bili na proslavi Bajrama i ko ih je zvao saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
