Tu se navodi da je došlo do izvesnog zastoja u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kao i da ovaj zastoj može imati negativne implikacije po EU i NATO. Ukratko, predlog je da se izvrši mala korekcija adminstrativnih granica kao vid ustupka Srbiji iz kojeg bi se mogla izvući višestruka korist po sve zemlje u regionu, ali i za međunarodne činioce.
- CEAS predlaže da prvi korak ide u pravcu razmatranja opcije korekcije administrativne linije između Srbije i Kosova ,u najvećem delu duž linije sadašnje četiri opštine (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić) sa srpskim stanovništvom na severu Kosova, bez ikakve ideje o razmeni teritorija koja bi podrazumevala opštine s albanskim stanovništvom na jugu Srbije. Nakon toga bi odmah sledio sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa. Predlog o korekciji administrativne linije nema nikakve veze s idejom etničkog razgraničenja. Ta pitanje se mogu rešiti na međunarodnoj konferenciji, ili u nekom drugom formatu, čiji bi politički pokrovitelj trebalo biti zemlje članice NATO. Na konferenciji, osim usvajanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, koji bi morao uslediti odmah po korekciji administrativne linije, pored BiH i Hrvatske, trebalo bi da budu pozvane Albanija, Makedonija i Crna Gora - stoji između ostalog u predlogu koji je preneo nedeljnik „Ekspres“, dodajući da je ovakav predlog naišao na pozitivne signale u NATO i američkom Stejt departmentu.
- Studija se odmah našla i na sajtu „Democracy digest“, glasilu famoznog „National endowment for democracy “, uticajnog američkog „ think tanka“, vrlo aktivnog u političkim procesima u Vašingtonu - navodi se.
SPC: Ne pristaje na podelu
Srpska pravoslavna crkva u stavu o Kosovu i Metohiji ponovila je svoj odranije poznat stav protiv nezavisnosti i protiv podele KiM. Ističući da se u javnosti i dalje susreće ideja o podeli Kosova i Metohije, Sabor SPC-a naveo je da se, svesno ili nesvesno, prenebregava činjenica da to ne bi bilo ništa drugo do priznavanje nezavisnog Kosova.
Diplomata Zoran Milivojević napominje da bi eventualna podela Kosova otvorila i mnoga druga pitanja.
- Prvo, dobro je što onu uvažavaju da se bez Srbije ne može rešiti kosovsko pitanje i da se Srbiji mora izaći u susret i ići ka kompromisu, a to podrazumeva i interese Srbije povezane sa severom Kosova i ZSO. A drugo, ideja oko podela bilo je i ranije, međutim, zapadni centri izjašnjavali su se protiv toga zato što bi to otvorilo i druga otvorena pitanja na Balkanu oko granica i ne bi se samo moglo zaustaviti na kosovskoj priči. Takođe, išlo bi se u pravcu etničkih granica i išli bismo u prilog onome što govore Hoti i prištinski zvaničnici o jugu Srbije, o razmeni teritorija, a to nije realno i to Srbiji ne pada na pamet - kaže diplomata.
Sa druge strane prof. dr Miroslav Bjegović, dekan Fakulteta bezbednosti u Novom Sadu, kaže da bi poruku NATO trebalo da shvatimo kao dobronamernu.
- Pomalo iznenađujuća, ali i zanimljivu poruku su uputili NATO zvaničnici, s obzirom na to da NATO predstavlja vojni savez, a ne političku organizaciju. Ali, to je ujedno i dobronamerna poruka upućena albanskoj i srpskoj strani da je i dalje moguć kompromis koji podrazumeva da bi i jedna i druga strana trebalo nešto da izgube. Ovu poruku možemo smatrati dobronamernom i Vlada bi trebalo ozbiljno da razmisli o njenom pravom značenju. Lično sam mišljenja da bi za obe strane moguća podela teritorije bila najispravnije rešenje koje bi dovelo do konačnog rešenja problema Kosova i dugoročnog mira i stabilnosti na prostorima Balkana - navodi on.
Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, više puta izneo je stav da je podela Kosova i Metohije najbolje rešenje koje bi odgovaralo i Albancima.
- O podeli govorim desetak-petnaest godina i mislim da je to jedino moguće i brzo rešenje - ponovio je Dačić za "Alo!" više puta, navodeći da bismo za to imali podršku i Vladimira Putina, predsednika Rusije.
Borojević: Ne treba NATO da nam prekraja granice
Politički analitičar Saša Borojević napominje da je Srbija definisana Kosovom i bez Kosova je nema.
- Tu je početak svih naših nastojanja, a sasvim sigurno i kraj našeg postojanja, kad na njega dođe red. Zar će NATO prostim crtanjem odrediti gde je Srbija i dokle ona ide!? A šta je sa manastirima, šta je sa Srbima južno od Ibra!? Srbija je već jednom pitana kroz referendum o Kosovu! Godine 1998. raspisan je referendum o Kosovu, izašlo je 73,05 odsto glasača Srbije. Čak 94,73 odsto je glasalo da se niko ne meša i da je KiM unutrašnje pitanje Srbije, a 1999. smo složnom odbranom zemlje to krvlju i potvrdili! Ne sme se igrati prekrajanjem Srbije koje je u suprotnosti sa Ustavom, to bi bila katastrofa zbog lančanih reakcija koje bi usledile! Mislim da Srbija mora oštro da se suprotstavi crtanju novih granica na svojoj teritoriji suprotno Rezoluciji 1244 ili, ako prihvati, onda se moraju prekrajati granice i prema BiH, te nam se pripojiti RS - kaže on.
Milovan Drecun komentarisao je predstojeći susret Tačija i Vučića u Briselu, više o tome OVDE.
Izvor: Alo
