Ovo je samo teza, za sada ne više od toga. Albanija bi mogla da postane centralna zemlja za privremeno prihvatanje izbeglica.
Predsednik Saveta EU Donald Tusk i austrijski kancelar Sebastijan Kurc prvi su predstavili ideju o formiranju centara za potražioce azila u Evropi, ali izvan EU.
U razgovoru za Dojče vele na albanskom, portparol bečke vlade Peter Launski Tifental potvrdio je da se trenutno i sa Albanijom razgovara o formiranju takvog centra.
Endri Fuga, direktor za komunikacije i savetnik albanskog premijera, kaže, međutim, za Dojče vele da nema nikakvog zahteva niti diskusije o tom pitanju.
Opozicija u Albaniji to vidi drugačije. Ona čak optužuje vladu da izbegličkim centrima kupuje brže pristupanje EU.
Polazna pozicija
Balkanska ruta koja ide preko Albanije i dalje se koristi. Izbeglice dolaze uglavnom preko Sredozemnog mora, ali Italija, Malta ili Grčka više ne žele da ih prihvataju u velikom broju. A Evropska unija i Nemačka žele da se otarase onih kojima nije odobren azil. Kakve to ima veze sa Albanijom?
Prednost Albanije
Mala balkanska država leži duž izbegličke rute i na Sredozemnom moru, odakle dolazi većina izbeglica koje u Evropu kreću brodovima.
Luka Drač ima dovoljno kapaciteta da primi veće kontingente izbeglica. Brodovi sa izbeglicama koje bi pratili brodovi Fronteksa mogli bi da pristanu u Draču, a izbeglice bi potom bile registrovane na albanskom tlu.
Ako se ispostavi da nemaju pravo na azil, bili bi direktno vraćeni u svoje zemlje, a potencijalni azilanti mogli bi da budu distribuirani u EU.
Posebno atraktivno za zemlje EU – Albanija nije deo Unije. U njoj ne važe propisi EU, kao što su Šengenski sporazum ili Dablinski ugovor.
Međutim, Albanija je članica NATO-a i stoga je usidrena u bezbednosnom savezu zapadnih država. U Albaniji trenutno nastaje antiteroristički centar Alijanse. Pored toga, na severu Albanije nalaze se visoke planine, što znači dodatnu, prirodnu sigurnost granica.
Da li je Albanija spremna?
Albanija ima puno iskustva u zbrinjavanju izbeglica – 1998/99. je primila i do milion stanovnika tzv. Kosova.
Osim toga, u zemljama Zapadnog Balkana je tokom izbegličke krize 2015. izgrađen značajan kapacitet za prijem migranata. Ti prijemni centri su do sada praktično neiskorišćeni, u albanskim medijima cirkulišu brojke o samo nekoliko hiljada ljudi.
Portparol UNHCR-a za jugoistočnu Evropu Neven Crvenković potvrdio je za Dojče vele da je Albanija od 2017. godine udvostručila svoje kapacitete.
U međuvremenu, ministar unutrašnjih poslova Fatmir Ksafaj vodi niz bilateralnih razgovora u evropskim prestonicama, u četvrtak (21. juna) bio je u Berlinu. Tema razgovora je bila i migracija.
Šta bi EU imala od toga?
Za razliku od Libije, Albanija je sigurna zemlja na evropskom tlu, ali na vratima EU.
Albanija takođe želi da postane članica EU i stoga je spremna da se pridržava standarda Unije, poput ljudskih prava. UNHCR potvrđuje da Albanija dobro tretira izbeglice.
To su sve tačke koje Libija, o kojoj se raspravlja kao alternativi, ne ispunjava. Pre svega, EU tamo ne može da deluje kao regulatorna vlast. Libija je država bez strukture i lidera.
Šta bi od toga imala Angela Merkel?
Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer je na svom poslednjem sastanku sa austrijskim kancelarom rekao da podržava ideju o migracionim centrima van EU.
Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert, s druge strane, to u sredu (20. juna) nije želeo da komentariše – zbog specijalnog samita EU koji se održava u nedelju u Briselu.
Mogući "albanski dil" imao bi ogroman značaj za opuštanje u sporu unutar Nemačke – Albanija bi bila "humano" rešenje.
I bezbednosni zahtevi Zehofera bili bi ispunjeni – kontrolisani postupci za proveru izbeglica pod nadzorom EU, ali izvan EU. Horst Zehofer bi mogao da bude zadovoljan i to da proda kao uspeh tokom predstojeće izborne kampanje u Bavarskoj. Kriza savezne nemačke vlade faktički bi bila okončana.
"Albansko rešenje" moglo bi da bude korisno i za Albaniju – socijalistička vlada u Tirani pod pritiskom je konzervativnih krugova u Nemačkoj, posebno CDU-a.
Preporuka za samit EU o otvaranju pregovora o pridruživanju sa Albanijom dovedena je u pitanje zbog stvari koje se tiču pravne države. Albanija bi tu mogla da profitira od sporazuma o izbeglicama, jer bi zemlje EU sigurno veoma rado da se zahvale Tirani za takvo rešenje migracione krize.
Sve u svemu, bilo bi to solomonsko rešenje u duhu balkanske poslovice: "I vuk sit i ovce na broju." Ono bi bilo prihvatljivo za sve – za Evropsku uniju, za Albaniju, ali i za Angelu Merkel i Horsta Zehofera.
Italija progozira raspad EU za godinu dana, više o tome OVDE.
Izvor: Dojče vele
