Na tu pozitivnu dinamiku utiče niža cena ruskog gasa u odnosu na američki gas, sezona i američka protekcionistička politika.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa uvela je kaznene tarife od 25 odsto na uvoz kineske robe vredne skoro 50 milijardi dolara, čime se produbljuje trgovinski sukob dve najveće ekonomije sveta.
Peking ima nameru da uvede recipročne carine za američku robu i da za 25 odsto podigne carinu na energente koji dolaze iz SAD. Iako gas nije na spisku, eksperti ocenjuju da bi ti značilo rast cena nafte marke „brent“, a to bi se, verovatno, odrazilo i na tečni prirodni gas, koji bi mogao da bude deficitaran na tržištu. Takva situacija odgovara „Gaspromu“, a isporuke tečnog prirodnog gasa u Aziju bile bi profitabilnije za proizvođače.
Ruski ekspert Dmitrij Marinčenko smatra da ako bi zbog trgovinskog rata Kina stvarno smanjila uvoz nafte i povećala potrošnju gasa na spot tržištu u Evropi bi cene iznosile više od 250 dolara za 1.000 kubika gasa, a mogle bi i da skoče, dok bi azijsko tržište ostalo primamljivo i većina isporuka sa novih američkih pogona bi išla upravo tamo.
Međutim, direktor ruskog Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov smatra da takva pretpostavka nije sasvim tačna.
„Treba imati u vidu da gas u Kini nije baš mnogo konkurentan nafti. Nafta se uglavnom koristi kao gorivo za automobile, a gas za struju i grejanje. Veća je konkurencija sa ugljem, koji je i dalje glavni energent, a to je dovelo do ekološke katastrofe u velikim kineskim gradovima. Zbog toga oni pokušavaju da zatvore elektrane na ugalj i da otvore gasne, da razviju obnovljive izvore energije. Zbog toga se takvi zaključci kolega meni čine čudnim. Logika je, u stvari, prosta. Kina brzim tempom povećava potrošnju gasa i uvoz tog energenta, a to ide na ruku Rusiji. Postoje veliki ugovori, povećavaju se isporuke. Ove zime je čak bio i deficit i oni su bili prinuđeni da ograniče isporuke potrošačima, jer gasa realno nije bilo dovoljno“, kaže Pravosudov.
Ekspert smatra da direktne veze između trgovinskog rata Amerike i Kine i porasta snabdevanja nema.
„Što se tiče Evrope, ruski gas je, u svakom slučaju, jeftiniji od tečnog prirodnog gasa, bez obzira na zemlju porekla, a Evropa povećava snabdevanje, jer je to povoljnije, dok tečni prirodni gas odlazi tamo gde su za njega spremni da plate, uglavnom u Aziju. Trgovinski rat ima uticaja, ali u konkretnom slučaju sa ’Gaspromom‘ nema. Ne postoje direktne veze između trgovinskog rata Amerike i Kine i porasta isporuka, to je samo razlog za lep naslov. Postoji više globalnih razloga koji su već pomenuti“, kaže Pravosudov.
U prvom polugođu ove godine izvoz ruskog „Gasproma“ je premašio 93 milijarde kubika gasa i upravo je to razlog što se veruje da će do kraja meseca biti oboren rekord i dostignuta „stotka“.
Izvor: rs.sputniknews
