“Prokop” od 1. jula, preuzimanjem poslednjih 13 polazaka sa dosadašnje Glavne železničke stanice, uglavnom međunarodnih, i definitivno postaje centralna u prestonici, ali lepotica koja je najavljena u januaru 2016. na stanici „Beograd centar” još nije nikla.

“Prokop” trenutno ima uređene perone, čekaonicu, blagajnu, pristupne veze iz pravca Bulevara kneza Aleksandara Karađorđevića i dve linije javnog prevoza, ali mu i dalje mnogo toga nedostaje. Stanici na koju je već prebačena većina polazaka u unutrašnjem železničkom saobraćaju, osim stanične zgrade, fali i deo perona i ploče iznad tog dela. Nedostaju joj i pristupne veze iz pravca niškog auto-puta, kao i bolja veza javnog prevoza sa ostatkom grada. Redovni putnici železnicom zato se danas pitaju da li je dinamika preseljenja morala da bude ovakva, ako na novoj centralnoj stanici putnike i dalje prvo dočeka armatura na ploči.

Za sadašnji obim saobraćaja trenutni kapaciteti dovoljni

To što buduća centralna stanica nema staničnu zgradu za nadležne nije problematično. Kako ocenjuje Milutin Folić, glavni gradski urbanista, “Prokop” je danas potpuno funkcionalan. On ističe da je sadašnji obim železničkog saobraćaja u Srbiji takav da je i ovo što je dosad urađeno u Beogradskom čvoru sasvim dovoljno.

– “Prokop” je bio projektovan za veći obim saobraćaja, odnosno kakav je bio u vreme bivše Jugoslavije – naglašava Folić i dodaje da će stanica “Beograd centar” svakako dobiti zgradu, kao i pristupne puteve iz pravca niškog auto-puta.

Završena izgradnja prve faze železničke stanice "Beograd - centar" desila se tek 2016. godine, a fali još dve do završetka čuvenog projekta na koji se čekalo još od davne 1976.

Izvor: Politika