Za generacije koje nikada nisu imale prilike da uživo vide neke od najvažnijih umetničkih dela i spomenika srpske kulture poput Miroslavljevog jevanđelja, skulptura iz Lepenskog vira, remek – dela naših velikih umetnika Paje Jovanovića i Uroša Predića - ovo je nenadoknadiv gubitak. Bez obzira na brojne medijske spekulacije i različite teorije oko problema sa rekonstrukcijom muzeja, možemo konstatovati da ovaj projekat predstavlja veliku državnu sramotu. Razlozi odugovlačenja obnove muzeja su brojni: pomeranje rokova za završetak radova, aljkavost,odustajanje od ugovorenih projekata, koji su pritom debelo plaćeni, promene planova za obnovu, korupcijske afere i sl. Ipak, jedno je sigurno - iz višegodišnjeg odnosa naše države prema jednoj instituciji kakva je Narodni muzej, jasno vidimo kakav je odnos države prema kulturi i kulturnoj baštini uopšte.
Jedna od prvih značajnijih inicijativa za obnovu muzeja, koja je u prvi mah izgledala obećavajuće, pokrenuta je na predlog tadašnjeg srpskog premijera Zorana Đinđića 2002. godine. Za glavnog i odgovornog arhitektu i idejnog tvorca projekta ubrzo nakon toga izabran je arhitekta i profesor Milan Rakočević, a izrada kompletne projektne dokumentacije završena je do 2007. Podsetimo, ministar kulture u Đinđićevoj vladi bio je Branislav Lečić. Tada je planirano da Narodni muzej otvori vrata posetiocima za svoj rođendan, 10. maja 2010. godine. Odmah na početku plan o rekonstrukciji našao se na oštrom udaru javnosti. Bilo je dosta sumnjivih poteza: nije bilo raspisivanja javnog konkursa, stručnjaci su upozoravali da nisu sasvim jasni kriterijumi po kojima je Rakočević izabran za glavnog projektanta i sl. Moglo je da se čuje i to da najveći broj kustosa Narodnog muzeja nijednog trenutka nije bio konsultovan niti pitan za mišljenje pri izradi ovog projekta.
Nakon ubistva Đinđića i formiranja nove vlade 2004. godine, na mesto ministra kulture došao je Dragan Kojadinović. Godine 2006. zaključen je ugovor između austrijske špediterske firme "Kunstrans" i Narodnog muzeja o iznajmljivanju prostora za smeštaj svih umetničkih dela tokom rekonstrukcije. Tako je u vreme dok je ministar bio Kojadinović, a direktor muzeja Tatjana Cvjetičanin ugovoreno da Narodni muzej (čitaj:država) plaća 35.000 evra mesečno austrijskoj firmi u svrhu skladištenja muzejskih eksponata dok traje njegova obnova. U međuvremenu je, po najmodernijim standardima, na obali Dunava izrađen depo za preseljenje i čuvanje umetničkih dela prema pomenutim ugovoru. Narodni muzej je u tom trenutku raspolagao sa oko 400.000 predmeta, od toga je bilo oko 3000 slika, 7000 grafika, mnogobrojni arheološki materijal… U maju 2007. počelo je pakovanje zbirki Narodnog muzeja. Ipak, realizacija ovog projekta i transport eksponata nikada se nije dogodio. Umesto toga, u godinama koje slede događalo se samo odlaganje, gomilanje dugova države prema “Kunstransu” i vrtoglavi rast kamate.
Kojadinovića je u Ministarstvu kulture nasledio Vojislav Brajović, koji se u svom kratkom mandatu malo bavio problemima rekonstrukcije muzeja. U jednom trenutku, u zamršenu priču oko rekonstrukcije upliće se i Dragan Đilas, ministar bez portfelja u vladi Vojislava Koštunice. On je tada rekao kako je odluka bivše garniture ministarstva kulture da se privatnoj firmi koja za to ne ispunjava zakonom predviđene uslove povere eksponati od neprocenjive vrednosti na čuvanje neprihvatljiva. Izdao je nalog da se obustave sva plaćanja “Kunstransu” i u potpunosti prekine saradnja sa tom firmom.
Dugogodišnji spor između “Kunstransa” i Narodnog muzeja 2016. godine našao se pred arbitražom, nakon što je austrijska firma od naše države zatražila odštetu od neverovatnih 2,5 miliona evra!
Ministri kulture su se smenjivali (Nebojša Bradić, Predrag Marković, Bratislav Petković) ali problem Narodnog muzeja i dalje nije bio rešen!
U svom prvom ekspozeu 2014. godine, kao predsednik Vlade, Aleksandar Vučić je najavio oštar zaokret kada je reč o odnosu prema kulturi, a samim tim i prema problemu Narodnog muzeja.
- Obećavam da će ova vlada obnoviti Narodni muzej na Trgu Republike koji, na sramotu svih nas, stoji zatvoren skoro deceniju. Mene je stid kao roditelja da u ovoj zemlji žive deca koja nisu imala priliku da vide Narodni muzej, kulturno blago našeg naroda, njegove bogate zbirke umetničkih dela i kulturnu istoriju našeg naroda - rekao je tada Vučić.
U februaru 2015, tadašnji ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac simbolično je aktivirao satove ispred Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, koji treba da otkucavaju vreme do svečanog otvaranja tih institucija. Po ko zna koji put, najavljeno je da će Narodni muyej biti otvoren 10.maja 2016. Ipak, ispostavilo se da je to bila još jedna u nizu obmana građana.
Nakon svega, ostaje nam da s nestrpljenjem očekujemo sutrašnji dan i konačno otvaranje vrata Narodnog muzeja, koje će označiti izlazak iz višegodišnjeg kulturnog mraka.
Izvor: Pravda
