Knjiga Četvrta politička teorija prevedena je na gotovo sve evropske jezike. U njoj Dugin žestoko optužuje liberalizam, glavni misaoni tok na Zapadu i njegovu jedinu ideologiju kao rasističku i totalitarnu, i predlaže sopstvenu alternativu. To je četvrta politička teorija, kao otvoreni intelektualni projekat a ne dogma. Za razliku od liberalne dogme, četvrta politička teorija uzima u obzir nasleđe i tradiciju naroda, njegov Logos i „Dasein“ (Martin Hajdeger), kojih ima toliko koliko i naroda. Ona ne proizilazi iz diktata, već iz potrebe i dijaloga različitosti – naroda, civilizacija i religija.
Vi ste, ukratko, „čovek koji je vratio geopolitiku u Rusiju“. Takođe, sudeći prema zapadnim medijima, i „Putinov Raspućin“, njegov „mozak“ i „siva eminencija“ ili „senka koja vlada Kremljom“. Paul Ratner vas je proglasio za „najopasnijeg filozofa na svetu“. Za druge, vi ste „ekstremni ruski nacionalista“, fašista, itd. Kako se odnosite prema pravoj harangi koja se protiv vas vodi u zapadnim medijima? I ko je, zapravo, Aleksandar Dugin?
Moja ličnost me uopšte ne zanima. Ja nastojim da zastupam određene ideje. Zato, hajde da se bavimo njima, a ne sa mnom lično. Liberali na mene projektuju svoje sopstvene strahove, svoju mržnju, svoje košmare i fantazme. Pustimo ih neka to rade. Sve to nije uistinu važno.
Novi američki predsednik Tramp je nepredvidljiv i od njega, po svemu sudeći, možemo očekivati još mnoga iznenađenja. Ipak, izgleda da je sa njegovom pobedom završena jedna istorijska epoha. Pojava Trampa promenila je temeljne političke paradigme na Zapadu. U Americi, kao i među dojučerašnjim američkim saveznicima, dolazi do novih i sve dubljih podela.
Tramp je samo simptom. Trampizam je mnogo zanimljiviji. Trampizam je skup antiglobalističkih i realističkih ideja i koncepata za koje su glasali američki birači. A to je, samo po sebi, velika stvar. Američki narod je pokazao da nije mrtav, Amerikanci su odbacili globalizam, svoju korumpiranu elitu, i počeli su da se bore protiv „močvare“. To je izuzetno važno. Borba je upravo počela, a Tramp i trampizam svedoče o postojanju dubokog raskola u američkom društvu – jedan deo je na strani globalističke elite (močvare), a drugi na strani naroda.
Naravno, mi želimo pobedu naroda, ali, u svakom slučaju, Sjedinjene Države su podeljene i uvučene u nemilosrdnu unutrašnju borbu. I to je dobro. To nam daje priliku.
Godine 2012. objavljena je na engleskom vaša knjiga Četvrta politička teorija, u kojoj tvrdite da tri glavne političke ideologije moderne (liberalizam, fašizam i komunizam) više nisu u stanju da odgovore na aktuelne izazove. Liberalizam je, prema vašem mišljenju, nihilistička i totalitarna ideologija. Ova teorija je izazvala niz kontroverzi i polemika, posebno na Zapadu. Ideje žive nezavisno od svojih autora. Da li ste zadovoljni odzivom s kojim se susreće Četvrta politička teorija? I šta donosi drugi tom Četvrte političke teorije, koji je nedavno objavljen pod naslovom Uspon Četvrte političke teorije (The Rise of the Fourth Political Theory: The Fourth Political Theory vol. II)?
Sumirajući različite rekacije koje je izazvala pojava Četvrte političke teorije na Zapadu (kao i na Istoku, gde je ova knjiga takođe prevedena i objavljena), slažem se da ideje žive sopstveni život, nezavisno od autora. Ideja pripada onom ko ju razume. Ako se slažete s logikom četvrte političke teorije – da je liberalizam totalitarna i otvoreno nihilistička ideologija, ako ga zbog toga odbacujete i ukoliko želite poći dalje od komunizma i fašizma – četvrta politička teorija je vaša koliko i moja pozicija.
Četvrta teorija je otvoreni intelektualni projekat. Ako prihvatite njene osnovne principe, vi možete predložiti ili napraviti sopstvenu verziju četvrte političke teorije. Uspon Četvrte političke teorije nastavlja da razvija argumente iz prethodne knjige. Sada pripremam treći tom. Tako da sama ideja napreduje. Ukazao bih na činjenicu da već postoje najmanje dve filozofske knjige posvećene razvoju četvrte političke teorije. To je knjiga španskog autora Hose Alsina Kalvesa (José Alsina Calvés) i knjiga Izlaz iz XX veka. Nova ideja za treći milenijum. Za četvrtu političku teoriju (Uscire dal XX secolo. Un’idea nuova per il Terzo Millennio. Per una Quarta teoria politica), koju je napisao Italijan Roberto Pekjoli (Roberto Pecchioli). Dakle, zanimanje za ovu teoriju raste i to je upravo ono što treba da se događa.
Kina je ostala socijalistička zemlja, njena ideologija se i danas zasniva na marksizmu (uz kineske specifičnosti). „Marksizam nije kraj istine, već otvara put ka istini“, rekao je nedavno kineski predsednik Si Đinping. Na kakav prijem ovde nailazi četvrta politička teorija, da li vidite mogućnost njenog razvoja u savremenoj Kini?
Za sada ne postoji prevod Četvrte političke teorije na kineski jezik. Ali, s vremena na vreme, intervjuišu me kineski novinari. Pošto ne znam kineski, zaista ne znam šta Kinezi misle o tome. Ipak, nadam se da će Kinezi otkriti četvrtu političku teoriju koja odgovara njihovom dubinskom identitetu. U ovom trenutku, oni imaju amalgam tri političke teorije. NJihova ekonomija je liberalna, njihova politička struktura – komunistička, strategija – nacionalistička. Četvrta politička teorija nije sve to zajedno, nego korak iznad svega toga.
DŽordž Vašington je govorio o Americi kao o biblijskom i postapokaliptičkom „Novom Jerusalimu“. Puritanci o „blistavom Gradu na gori“. Reč je o kompleksu „mitske Amerike“, čiji je proizvod savremena američka ideologija izuzetnosti. Amerikanci su, ukratko, „novi izabrani narod“, za koji ne važe ista pravila kao za druge, „manje važne nacije“. Te mesijanske ideje su duboko ukorenjene u američkom mentalitetu. Ideologija izuzetnosti čini jedan od konstitutivnih mitova Amerike. Može li Amerika uopšte promeniti svoj odnos prema drugim civilizacijama i tradicijama?
Amerika je veoma raznovrsno društvo. Nema sumnje da postoji dimenzija o kojoj vi govorite, ali postoje i mnoge druge. Mislim da alternativu ovom mesijanskom imperijalizmu možemo naći u kulturnoj antropologiji (na levici) i među paleokonzervativcima („realistima“ i izolacionistima na desnici).
Stiv Benon, koji je neka vrsta ideologa i stratega predsednika Trampa, u svom dokumentarnom filmu Nulta generacija (Generation Zero) govori o „velikim skretanjima“ – kriznim periodima u američkoj istoriji koji su praćeni nasiljem. Amerika se sada navodno nalazi na početku četvrtog „Velikog skretanja“. Vi tvrdite da se „Amerika nalazi na pragu građanskog rata“.
Tako nešto je jednostavno neizbežno. „Četvrto skretanje“ (u američkoj istoriji) tumačim kao izbor između globalističke ideologije i četvrte političke teorije. Četvrti Nomos zemlje Karla Šmita se ovde jednako dobro uklapa.
Liberalizam je, kako tvrdi italijanski istoričar ideja Domeniko Losurdo (u studiji Protivistorija liberalizma – Contrahistoria del liberalismo, 2007), „ideologija rođena s dva lica“. NJeno skriveno i mračno naličje je rasizam. Ovi, mahom engleski, uglađeni džentlmeni, koji su se beskompromisno borili za slobodui prava indivdue, u isto vreme su bili ubeđeni rasisti. Koncept ljudskih prava ne važi za „varvare“ i „divljake“. Sa tri slavne revolucije, koje su oblikovale savremenu povest – u Holandiji, Engleskoj i Americi – došlo je i do obnavljanja i razvoja institucije ropstva u modernom dobu. Sredinom XIX stoleća broj robova u Velikoj Britaniji iznosi gotovo 900.000 (u Americi je višestruko veći).
Da, to je tačno. Liberalizam je suštinski rasistička ideologija. On se predstavlja kao nešto što je univerzalno i kao neminovna posledica istorijskog iskustva Zapada, zapadnog društva u epohi modernizma. Ideologija ljudskih prava je jednako rasistička – ona afirmiše individuu (liberalni koncept) kao jedini i isključivi način razumevanja ljudske prirode.
Ropstvo je, takođe, moderni fenomen. U hrišćanskom Srednjem veku ono nije postojalo. Ropstvo se pojavljuje sa prelazom od tradicionalnog društva ka moderni, sa kapitalizmom i liberalizmom. Liberalizam je totalitarna i rasistička ideologija koja se pretvara da donosi slobodu uvodeći ropstvo.
Zapad XIX i XX veka više ne postoji. Zamenio ga je oslabljeni „Post-Zapad“, koji više nije zainteresovan za modernizaciju. Da li će se takav „Post-Zapad“ obavezno razvijati u smeru koji diktira „transhumanizam“?
Zapad nije geografski koncept, to je pre tip društva, paradigma civilizacije. On postaje sve više nezavisan od geografije, seleći se ka virtualnosti i kiber-prostoru. Dakle, transhumanizam je sama esencija Zapada, na ovaj način se stvara novi, elektronski Zapad, mrežni Zapad, kiber-Zapad.
Trenutak Singularnosti (reč je o hipotetičkom trenutku „tehnološke singularnosti“, u kome će veštačka superinteligencija preuzeti upravljanje nad razvojem civilizacije i samim čovekom), ujedno će označiti poslednju pobedu Zapada kao metafizičkog principa, što je posvemašnja dekadencija i istinski kraj čovečanstva.
Posle Gruzije i povratka Krima pod ruski suverenitet, usledilo je rusko angažovanje u Siriji. Vraća li se Rusija konačno svojoj imperijalnoj misiji? Koliko su zapadnjaci i liberali uticajni u današnjoj Rusiji? Vi ste govorili o „petoj“ i „šestoj koloni“ u Rusiji, koja stoji između predsednika Putina – između „solarnog Putina“ – i ruskog naroda.
U Siriji, Gruziji i Ukrajina Rusija je izvršila udar na unipolarnost i liberalistički imperijalizam. Ali to je pre odbrana nego napad. Liberalizam je još veoma snažan u Rusiji. Solarni Putin je ogledalo ruskog identiteta. Međutim, lunarni Putin je njegov dvojnik koga liberalne elite drže kao svog taoca.
Od Srba i Srbije, rekli ste jednom prilikom, više ništa ne zavisi. Da li je to i dalje tako? Tokom skorašnjeg boravka u Beogradu izneli ste nekoliko konkretnih predloga ili sugestija srpskim vlastima: umesto da istrajava na ideji evrointegracija, čime dovodi u pitanje ne samo teritorijalni integritet, već i sam identitet, zvanična Srbija može da zatraži prijem u Evroazijsku uniju i ODKB, i na taj način promeni svoj nezavidan geopolitički položaj.
Da, od Srba i Srbije više ništa ne zavisi. Vi ste se borili do samog kraja – i vojnim i političkim sredstvima. Jedina šansa za spas Srbije je da zatražite prijem u Evroazijsku uniju i da na taj način prebacite na Rusiju odgovornost za rešavanje problema Kosova i drugih pitanja. Ne možete učiniti ništa više. Kada Vučić bude prisiljen da se definitivno odrekne Kosova, on će se suočiti s neredima i nastupajućim kolapsom zemlje. Prema logici događaja i u skladu s njegovim pragmatizmom, on bi mogao pokušati da odgovornost prebaci na Moskvu. Ako Rusija to odbije, Vučić će moći da legitimno potpiše priznanje nezavisnosti Kosova koje zahteva Evropska unija. Tako da sada imamo samo tu, poslednju šansu.
I to nije san ni želja Moskve, koja je već zaokupljena teškom situacijom u Ukrajini i Siriji. Pretpostavljam da Putin neće odbaciti ovaj predlog i da će preuzeti obavezu da odgovori na taj izazov.
Jedna od vaših ideja je i formiranje gepolitičke škole u Srbiji. Srpske političke elite danas slabo poznaju geopolitiku i u velikoj meri su odrođene od sopstvenog naroda.
Ideja o osnivanju geopolitičke škole usmerena je na intelektualne elite – naučnu, vojnu, itd. Zainteresovana lica će unaprediti svoja znanja o geopolitici, a ostatak će mirno nastaviti da živi i bez toga.
Međutim, danas, u doba kraja ideologija, geopolitika je jedini način da pravilno tumačimo međunarodne odnose i neke domaće procese, tako da je nepoznavanje geopolitike isto što i samoporobljavanje, dobrovoljno prihvatanje ropstva. Ako niste subjekat geopolitike, postaćete njen objekat.
Evropska unija je slepa ulica evropske istorije i tradicije, to je, prema vašim rečima, „Anti-Evropa“. Šta se, prema vašem mišljenju, dogodilo Evropljanima?
Evropljani su stigli do poslednje tačke svog sunovrata u pakao. Tama je toliko gusta da se više niko i ne seća šta je to svetlost. To je posledica revanša Logosa Kibele, koji je bio potčinjen i poražen od strane indoevropskih apolonijskih kultura na početku evropske civilizacije, ali se taj Logos oslobodio svojih lanaca – poput Satane u predanju o Otkrovenju.
Metafizika tehnike je suština titanizma. Sadašnje stanje stvari u Evropi nije slučajno, to je logična – i završna – faza procesa koji je započeo s modernizmom i odbacivanjem tradicije. Evropa bez svoje tradicije više nije Evropa, nego Anti-Evropa.
Vi ste usvojili filozofiju Martina Hajdegera i njegov termin „Dasein“ (tu–bitak, tu–bivstvovanje). „Dasein“ ruskog naroda mora da bude pronađen iz potrebe, a ne po naredbi, diktatu. To važi za svaki evroazijski narod. Nedavno ste veoma nadahnuto pisali o srpskom piscu Miloradu Paviću. U tekstu Srbija – civilizacija boli (Serbiя — civilizaciя boli) reč je o „nadvremenskom nacrtu mape srpske duše, srpskog Dasein-a“ i o srpskom Logosu.
Postoji toliko „Dasein-a“ koliko ima naroda i kultura. I svi oni su sasvim originalni. Ne možemo ih upoređivati zato što ne postoji neka zajednička mera. Svaki „Dasein“ ima svoju vlastitu koncepciju vremena, prostora, čoveka, Boga, prirode i tako dalje.
Srpski „Dasein“ možemo da razumemo kroz srpsku kulturu i njene stvaraoce kao što su Milorad Pavić, Milić od Mačve, kroz srpske igre i muziku, i kroz srpsku istoriju (ili najpre kroz istoriju – kroz istorijsko biće – Seynsgeschichtliche). Svaki narod ima svoj način umiranja. Srpski način je herojski i duboko hrišćanski, kao što nam pokazuje Vidovdan.
OVDE pogledajte da li je Vučić izigran, ili on laže narod.
Izvor: geopolitica. ru
