Rusija je iz Grupe osam izbačena 2014. zbog pripajanja Krima Ruskoj Federaciji i od tada nije bilo ozbiljnih naznaka ni sa jedne strane da bi ona mogla da se vrati u tu grupu. Nakon toga, Grupa sedam nastavila je da kroji sudbinu sveta bez učešća Moskve, ali bi takva situacija nakon sastanka Trampa i Putina mogla da se promeni.
Naime, pojedini analitičari pozitivno su komentarisali Trampove nedavne najave da ne bi imao ništa protiv da se Rusija pridruži društvu najmoćnijih, a upravo bi to mogla da bude jedna od vodećih tema budućeg samita.
Američki listovi navode da bi 11. i 12. jula na Samitu NATO u Briselu, kojem će prisustvovati Donald Tramp, moglo da dođe do dubokog neslaganja između članica, zbog čega bi Tramp mogao znatno da se približi jačanju vojne saradnje sa Rusijom.
Inače, povodom predstojećeg sastanka oglasio se i poslednji lider Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov (87), koji je naveo da je Helsinki idealno mesto za održavanje susreta. On je kao glavni razlog za to naveo da je Helsinki bio mesto njegovog susreta sa predsednikom DŽordžom Bušom starijim 1990. godine, posle kojeg je počeo raspad Sovjetskog Saveza, a svet skliznuo u eru globalizacije i stvaranja Novog svetskog poretka.
Analitičari, međutim, sada situaciju vide sasvim drugačije. Amerika, naime, prema njihovom mišljenju, već dugo nije najveća ekonomska i vojna sila ili bar taj primat gubi, dok, s druge strane, osnažena ruska ekonomija bogata neiscrpnim izvorima energije, poput nafte i gasa, polako zauzima vodeće strateške pozicije u svetu.
Pa ipak, pišu svetski mediji, sastanak je ugovoren u jeku tenzija između dve globalne sile zbog krize u Siriji, koja ne jenjava. I dok Trampovi protivnici u SAD vode hajku na njega zbog ruskog mešanja u predsedničke izbore u Americi 2016. godine, šef Bele kuće sakuplja poene konstantnim napadima na Vladimira Putina zbog njegove podrške sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu.
Mediji se ipak slažu da je Helsinki simbolično mesto sastanka jer su se u njemu čak nekoliko puta sastajali sovjetski lideri poput Brežnjeva, Gorbačova i Jeljcina sa američkim predsednicima DŽeraldom Fordom, DŽordžom Bušom i Bilom Klintonom.
Ovo će biti teme sastanka
Situacija u Siriji i povlačenje snaga iz te zemlje
Vraćanje Rusije u grupu G7
Ekonomske sankcije Rusiji
Navodno mešanje Rusije u predsedničke izbore u Americi
Zašto je Helsiniki idealno mesto za sastanak
Prvi put su se dvojica lidera Sovjeta i SAD Leonid Brežnjev i DŽerald Ford sastali 1975. godine u Helsinkiju da bi potpisali sporazum o saradnji komunističkih i kapitalističkih zemalja. Sastanku su tada prisustvovali i predstavnici iz 33 zemlje.
Nakon toga, u istom gradu sastali su se i DŽordž Buš stariji i Mihail Gorbačov da bi razmotrili rastuće tenzije u Persijskom zalivu, koje će kasnije prerasti u Prvi zalivski rat, što će kulminirati hapšenjem i pogubljenjem Sadama Huseina 2006.
Osim toga, stručnjaci navode da je prednost Finske u tome što nije članica NATO, pa se kao neutralna teritorija čini najboljom opcijom. Osim toga, evropska destinacija je izabrana zbog toga što će oba lidera tada biti u Evropi.
Putin: Rusko oružje ispred drugih
Predsednik Rusije Vladimir Putin pohvalio se u petak da je nuklearno oružje Rusije godinama, a možda čak i decenijama, ispred drugih.
- Pojedini naši oružani sistemi su godinama, a možda i decenijama, ispred stranog oružja. Moderno oružje mnogostruko doprinosi ruskom vojnom potencijalu - rekao je Putin obraćajući se mladim oficirima vojne akademije u Kremlju.
Počinje modifikacija S-500. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
