Piše: Nikola Aleksić. Ekološko pokret Novi Sad
NJ.P. g. Artemije, arhiepiskop RPE u egzilu obavešten o toj mojoj odluci poslao je oca Irineja Ristića da me posle protesta javno pričesti da bih mogao nastaviti sa uzimanjem vode i hrane.
Službu pričešćivanja o. Irinej je održao na vrhu stepenica Narodne skupštine ispred samog ulaza u to zdanje što je jedinstven slučaj u Srbiji. Tim jedinstvenim činom mi je pružena izuzetno velika čast i poštovanje, ali i respekt radnika policije i obezbeđenja Narodne skupštine koji nisu remetili čin pričesta pred okupljenim narodom. Zato sam neizmerno zahvalan NJ.P. g. Artemiju na blagoslovu i pričestu uz blagodarnost o. Irineju koji je došao radi opisanog svečanog čina i pružanja podrške mom protestu došao na protest.
Razlozi za dolazak pred tzv. Narodnu skupštinu u subotu, 23. juna su bili sprečavanje izdaje naroda i države od strane izdajničkog režima čiji je predstavnik samo dan kasnije u nedelju, 24. juna potpisao izdaju i svojim potpisom otuđio Kosovo i Metohiju, neodvojivi deo Srbije i duše svakog pripadnika Srbskog naroda.
Ne samo da je izdao Kosovo i Metohiju, nego je potpisao obavezu da od Srbije napravi migrantski logor za sav višak migranata i 800.000 proteranih roma iz cele Evrope!
Srbija ovim potpisom prestaje da postoji! Novi naziv Srbije će biti Ciganistan ili slično, zvanični jezik će biti arapski, crkve će biti pretvorene u džamije sa pridodatim minaretom, a umesto vere naših praotaca, bićemo primorani da prihvatimo islam.
Iz navedenih razloga sam proglasio štrajk žeđu i glađu das bih tim činom probudio narod, vojsku i policiju koji su Ustavom i zakonom zaduženi za odbranu teritorijalne celovitosti i Ustavom utvrđenog društvenog uređenja. Samo svi zajedno i udruženi možemo primorati vojsku i policiju da uhapse predsednika Srbije, Vladu i Generalštab da bi se srušio ovaj izdajnički režim sa vlasti i zaustavi ova agonija Srbije u koju su je gurnuli izdajnici naroda i države. U tom smislu protest je uspeo, Srbija je počela da se budi!
Sledeći put možemo izvršiti i građansko hapšenje ako se prozvanima san produži!
Narod je konačno shvatio da je ovo prvi protest od 9. marta 1992. koji je imao svoj cilj! Svi ostali protesti do sada su bili zapravo predstave za javnost, tzv. performansi kojima su zamajavali narod i vukli ga za nos, odnosno trošili energiju naroda potrebnu za promenu režima.
Druga dobra strana ovog minulog protesta je da su konačno u Srbiji sve maske pale, više ne postoji niko na društvenoj sceni ko bi se mogao kriti iza rodoljublja ili floskule da se bori za svoj narod! Niti jedna politička stranka, niti jedna tzv. patriotska organizacija, formalna ili neformalna, niti jedan tzv. lider, svi do jednog su se pokazali kao režimske sluge i režimske sekcije koje rade protiv svog naroda po nalogu okupatora. Nema više niti Jovane Stojković, rečite zagovornice slobode izbora vakcinisanja, niti nadobudnog Damnjana Kneževića koji drekom spasava Kosovo koji su juče napravili najgnusniju diverziju koja bi se mogla zamisliti protiv izvornog protesta sa pravim ciljem. Prvo su me prethodnih dana obišli da me navodno podrže i da se navodno dogovorimo oko govornika i učešća na zajedničkom Vidovdanskom protestu, pošto sam se ja već nalazio na platou ispred tzv. Narodne skupštine punih 6 dana. Potom su na Vidovdan iza mojih leđa postavili na kolovozu kamion binu i preglasno ozvučenje. Kada sam ih preko ograde pozvao da ih pitam da li sam uopšte uključen među govornike, Damnjan je okrenuvši se drsko dobacio da za mene nema vremena! Ima li veće gadosti od takve prevare javnosti!? Prevare mene koji sam protestvovao zalažući i svoj život šest punih dana na istom mestu, prevare prisutnih građana koji su pozdravili udruživanje tzv. zdravih snaga Srbije i zbog toga došli na protest!? Da ne govorim da je poziv na protest upućen građanima od strane policijskog sindikata bio zapravo lažiran, a obećanje Gvozdenog puka i ratnih vojnih invalida da će se pridružiti protestu iznevereno!
Vrhunac gadosti koje su nam imenovani priredili bio je poziv prisutnim građanima da krenu u šetnju da se neki njihov zahtev preda izdajnicima na vlasti, onoj vlasti koja je izdala i narod i državu i zbog koje četvoro građana Srbije dnevno izvrši samoubistvo!
Hvala im, zaista sam im zahvalan što su me opravdali pred svima koji su me pozivali da se udružim sa nekim navodnim patriotama i svojim gestom pokazali da se nisam imao sa kime udružiti i da sam bio u pravu što se sa polusvetom i izdajnicima nisam mogao udruživati.
Ali zbog odnosa ljudi koji su me podržavali na protestu vredelo je i život založiti, takvo iskustvo se može steći samo u odsudnim vremenima. Posebno se zahvaljujem Dragani koja mi je ustupila stan i obezbedila zdravstvenu negu i podršku, pošto je između 22.00 i 6.00 zabranjen bilo kakav protest, a noćna temperatura je pala na samo 5 stepeni. Kada sam bio zdravstveno ugrožen na kraju četvrtog dana pozvala je laboratoriju u svoj stan da mi se o njenom trošku uradi kompletna analiza stanja u koji sam svojevoljno ušao.
Da li se to može zaboraviti?
Ali najdirljivije od svega je bio odnos naroda ili onih ljudi koji su prepoznali opravdanost ciljeva mog protesta, koji su dolazili iz cele Srbije; od Niša do Subotice, zatim iz celog sveta, od Australije, Kalifornije, Kanade, Norveške, Italije, Rusije. Tu srdačnost i brigu za moje zdravlje nemoguće je opisati. Toliko maramica, suvih i vlažnih, flaša vode da se umijem, svete vodice, narodnih lekova za jačanje imuniteta i krema protiv opekotina koje sam dobio pre nego što mi je jedan čovek skinuo svoj šešir i poklonio mi ga da me štiti od Sunca, ili dolazak mladog prijatelja Ranka u 6.00 sati ujutru da mi pokloni kabanicu i dva para debelih čarapa pred nastupajuću kišu. Majke sa decom i bake sa unucima koje su ih dovodile i u njihovo ime zahvaljivale za gest kojim se za njih žrtvujem ili prijatelje koji su me čuvali od svih dobronamernih, ali iscrpljujućih razgovora sa pridošlim građanima. Studenti koji su dolazili u grupama ili iz udaljenijih gradova ili višednevni pozivi jedne monahinje iz Sankt Peterburga koja mi je na ruskom po dvadeset minuta držala lekciju i tražila da prekinem štrajk žeđu. Čak i pokloni; osvećeni krstić, ikonica sveca, brojanica, knjige na poklon sa posvetom. Dirljiva je bila njihova briga da mi pokvase maramicu čim vide da se osušila ili što su me primoravali da sednem ili se opružim na donetu vreću za spavanje zbog celodnevnog stajanja na jednom mestu i razgovora sa ljudima koji su stalno pristizali i želeli živu reč i objašnjenje ciljeva protesta.
Opisanim odnosom prema meni i mom gestu napunili su mi srce i dali takvu snagu koja se ne da opisati zbog čega im se svima zahvaljujem, svakom ko mi je makar samo prišao da mi stegne ruku i pruži podršku protestu.
Zbog njih, zbog naroda sa takvom dušom koji je većinski u Srbiji, vredi i život dati.
Događaji se ubrzavaju, istina o izdaji samo što nije izbila na videlo. Zato pozivam narod da se u tom trenutku podseti ko je vera, a ko nevera, svoje budućnosti radi. Poziv na obračun će vrlo brzo da usledi, istina se više ne može skrivati!
Da li medijski napadi na Slavišu Ristića asociraju na slučaj Olivera Ivanovića saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
